SIRIUS
Sudska praksa
https://sirius.rs

Učinilac koji se u otklonjivoj stvarnoj zabludi našao usled svog nehata, odgovoran je za nehatno izvršenje krivičnog dela

Osnov:	Krivični zakon Republike Srbije Krivični zakon Jugoslavije
Vrsta:	Sudska praksa
Sud:	Vrhovni sud Srbije*	Datum: 16.02.1992	Broj: Kzp.88/92
Abstrakt:

Povreda krivičnog zakona na štetu okrivljenih, prema stanovištu iznetom u obrazloženju podnetog zahteva za vanredno preispitivanje pravnosnažne presude, sastoji se u tome, što su ovi oglašeni krivim za krivično delo Nesavesnog rada u službi iz člana 245. stav 2. u vezi stava 1. KZS, iako je utvrđeno da su u svojstvu blagajnika izvršili isplate u izreci prvostepene presude označenih suma novca na štetu svoje radne organizacije, pošto ih je prethodno treće lice lažnim prikazivanjem činjenica dovelo u zabludu i navelo ih da to učine (zbog čega je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo pljačke iz člana 172. stav 1. u vezi člana 171. stav 2. KZS), dakle, da su dela izvršili u stvarnoj zabludi koja isključuje njihovu krivičnu odgovornost.
Stanovište izneto u zahtevu nije prihvatljivo jer se u njemu ne pravi razlika između neotklonjive i otklonjive stvarne zablude, od kojih samo prva uvek isključuje krivičnu odgovornost učinioca.
Naime, postojanje neotklonjive stvarne zablude znači odsustvo krivice učinioca za zabludu u kojoj se nalazi a zato on nije krivično odgovoran za krivično delo koje je učinio u takvoj stvarnoj zabludi.
S druge strane, otklonjiva zabluda postoji kada se učinilac usled svog nehata nalazi u stvarnoj zabludi, i stoga, takva stvarna zabluda ne isključuje njegovu krivičnu odgovornost.
Prema stavu 2. člana 16. KZJ, učinilac koji se u otklonjivoj stvarnoj zabludi našao usled svog nehata, odgovoran je za nehatno izvršenje krivičnog dela ukoliko zakon za to krivično delo predviđa odgovornost za nehat, što podnosilac zahteva u ovom slučaju očigledno nije imao u vidu.
Neosporno je da je stvarna zabluda u koju su okrivljeni dovedeni bila otklonjiva, što se, uostalom, ni u samom zahtevu ne dovodi u pitanje.
Iz definicije krivičnog dela Nesavesnog rada u službi date u stavu 1. člana 245. KZS, proističe da službeno lice koje nesavesno postupa u vršenju službe, treba da je svesno ili je bilo dužno i moglo biti svesno da usled toga može nastupiti povreda prava nekog lica ili imovinska šteta, a to znači da u odnosu na mogućnost nastupanja ovih posledica kod učinioca mora postojati umišljaj ili nehat.
Kako se otklonjiva stvarna zabluda pojavljuje kao nehatno skrivljena stvarna zabluda, okrivljeni koji su se nalazili u takvoj zabludi krivično su odgovorni za učinjeno delo nesavesnog rada u službi, pa je suprotno stanovište izneto u zahtevu u osnovi pogrešno.

Deskriptori:

KZS136 Nesavestan rad u privrednom poslovanju; Šteta; Prinudno poravnanje; Stečaj KZJ016 Stvarna zabluda KZS245 NESAVESTAN RAD U SLUŽBI KZJ014 Nehat; Učinilac bio svestan; Učinilac nije bio svestan; Svest; Olako držao; Bio dužan i mogao biti svestan;