Žalba na presudu (čl. 443 st. 5 ZKP) U zahtevu za zaštitu zakonitosti Republički javni tužilac je naveo da je u krivičnom postupku protiv okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka tako što je opštinski sud žalbu branioca odbacio kao nedozvoljenu, obzirom da su se okrivljeni i njegov branilac na zapisniku o glavnom pretresu, nakon objavljivanja presude odrekli prava na ulaganje žalbe.
Kako se, prema shvatanju u zahtevu, javni tužilac nakon objavljivanja presude nije odrekao prava žalbe, to odricanje od prava na ulaganje žalbe okrivljenog i njegovog branioca ne proizvodi pravno dejstvo, čime je, po navodima u zahtevu povređeno pravo okrivljenog na odbranu u prvostepenom i drugostepenom postupku.
U konkretnom slučaju odricanje od prava na ulaganje žalbe okrivljenog nije uslovljeno odricanjem od prava ulaganja žalbe javnog tužioca kao druge strane u postupku.
Odredbom čl. 430 ZKP propisano je da se u skraćenom postupku primenjuju odredbe čl. 431 do 445 ZKP, a ukoliko ovim odredbama ništa nije posebno predviđeno, primenjivaće se shodno ostale odredbe ZKP.
Odredbom čl. 443 st. 5 ZKP propisano je da se stranke i oštećeni mogu odreći prava na žalbu odmah po objavljivanju presude.
Pravilnim tumačenjem napred citiranih odredbi Zakona o krivičnom postupku u njegovoj međupovezanosti, po shvatanju Vrhovnog suda Srbije, jasno proizlazi da je odredbom čl. 443 st. 5 ZKP predviđena situacija pojedinačnog odricanja od žalbe stranaka (okrivljenog i ovlašćenog javnog tužioca) i oštećenog. jer je odredbama krivičnog postupka u posebnom skraćenom postupku predviđeno samo ono što odstupa od odredaba redovnog krivičnog postupka.
Sa napred navedenih razloga ne postoji povreda prava okrivljenog na odbranu, niti stoji povreda odredaba krivičnog postupka iz čl. 364 st. 2 ZKP na koje se povrede u zahtevu poziva republički javni tužilac.