| Osnov: | Zakon o obligacionim odnosima | ||
| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 28.02.2003 | Broj: Rev.829/03 |
| Abstrakt: | |||
Pravno je utemeljeno i stanovište nižestepenih sudova da se poništenje tog ugovora ne može ostvariti ni sa razloga eventualnih mana volja prisutnih u njegovom zaključenju.
Rušljivost jeste jedan od zakonom pripisanih osnova nevažnosti ugovora.
Međutim, pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razloge rušljivosti.
U svakom slučaju to pravo prestaje istekom objektivnog roka od 3 godine od dana zaključenja ugovora.
To je izričito propisano odredbom člana 117. Zakona o obligacionim odnosima.
Na taj način zakonom je određen prekluzivni rok čijim se protekom gasi i pravo poništenja rušljivog ugovora.
Sporni ugovor je zaključen 28.12.1995. godine, a tužba kojom se traži njegovo poništenje podneta je sudu tek 24.5.2000. godine.
Prema tome, očito je da je pre podnošenja tužbe za poništenje spornog ugovora protekao objektivni rok od 3 godine u kome se to pravo moglo ostvariti.
Pogrešno je revizijsko stanovište da je tuženi prvog reda potpisom sporazuma od 24.3.2000. godine priznao tužbeni zahtev i time prekinuo zastarni rok propisan odredbom člana 117. ZOO. Rok propisan tom odredbom zakona nije zastarni već prekluzivan.
Na to upućuje sadržina ove zakonske odredbe.
Zato se za razliku od roka zastarelosti čijim se nastupanjem gubi samo pravo na tužbu odnosno mogućnost prinudnog ostvarenja prava, protekom prekluzivnog roka gubi samo pravo.
Zbog toga se pravne posledice proteka roka iz člana 117. ZOO ne iskazuju u gubitku prava na tužbu, već prestanku pravne mogućnosti da se rušljiv ugovor poništi.
To drugim rečima znači da po proteku objektivnog roka iz člana 117. stav 2. ZOO nastupa pravna fikcija o pravnoj valjanosti rušljivog ugovora.
To je neoboriva pravna pretpostavka čije se nastupanje ne može sprečiti ni prekidom ni zastojem.
Jer, za razliku od zastarnih rokova kod prekluzivnih rokova nema ni prekida ni zastoja.
Ovo iz razloga, što je primena tih pravila o zastarelosti kod prekluzivnih rokova isključena imperativnom odredbom člana 370. ZOO. Zato je pravno irelevantno revizijsko ukazivanje na pogrešnu primenu odredbe člana 387. ZOO