| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Apelacioni sud u Beogradu | Datum: 26.11.2014 | Broj: Gž 6266/14 |
| Abstrakt: | |||
REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 6266/14
Dana 26.11.2014. godine
B E O G R A D
APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Gordane Komnenić i Lovorke Stojnov, članova veća, u parnici tužilaca AA1 do AA4 čiji je punomoćnik AB advokat, protiv tužene "BB" banke čiji su punomoćnici advokati AB1, radi brisanja hipoteke, rešavajući o žalbi tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu P-12/14 od 20.05.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 26.11.2014. godine, doneo je
ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužilaca i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Beogradu P-12/14 od 20.05.2014. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu P-12/14 od 20.05.2014. godine, stavom prvim izreke, taj sud se oglasio nenadležnim za odlučivanje o podnetoj tužbi. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba tužilaca podneta dana 14.01.2014. godine protiv tuženog.
Protiv navedenog rešenja tužioci su blagovremeno izjavili žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na žalbu, sa predlogom da se žalba tužilaca odbije kao neosnovana i tužioci obavežu na naknadu troškova postupka za sastav odgovora na žalbu i u visini sudske takse za taj podnesak.
Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja, u smislu člana 386 ZPP u vezi sa članom 402 ZPP, drugostepeni sud je našao da žalba nije osnovana.
U provedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2 tačke 1,2,3,5,7 i 9 ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.
Tužioci su podnetom tužbom zahtevali ispis izvršne vansudske hipoteke І reda na objektu u izgradnji aa, upisane na osnovu njihove založne izjave Ov-5692/10 od 20.04.2010. godine u list nepokretnosti br. aa1 KO Vračar.
Zakonom o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/09 – u daljem tekstu: Zakon), propisano je: da su tim zakonom uređeni stručni poslovi i poslovi državne uprave koji se odnose na državni premer, katastar nepokretnosti, katastar vodova, osnovne geodetske radove, adresni registar, topografsko kartografsku delatnost, procenu vrednosti nepokretnosti, geodetsko – katastarski informacioni sistem i Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka i geodetski radovi u inžinjersko – tehničkim oblastima (član 1); da je za stručne poslove i poslove državne uprave iz člana 1 tog zakona nadležan Republički geodetski zavod (član 8 stav 1); da su u delokrugu Zavoda geodetski radovi i poslovi državne uprave koji se odnose i na osnivanje, obnovu i održavanje katastra nepokretnosti (član 10 tačka 3); da u upravnim poslovima državnog premera, osnivanja i obnove katastra nepokretnosti, osnivanja katastra vodova, kao i njihovog održavanja rešava u prvom stepenu Zavod a u drugom stepenu ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja i urbanizma (član 11); da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti, a prestaju brisanjem (član 60 stav 1); da je upis stvarnih prava upis kojim se stiču, prenose, ograničavaju ili prestaju pravo svojine i druga stvarna prava na nepokretnostima (član 75); da se u katastar nepokretnosti, osim prava svojine, upisuje pravo korišćenja, pravo zakupa, pravo službenosti, hipoteka i druga stvarna prava na nepokretnostima propisana zakonom (član 77); da je održavanje katastra nepokretnosti prikupljanje, utvrđivanje i provođenje promena na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima koja su od uticaja na podatke katastra nepokretnosti u skladu sa odredbama tog zakona (član 113); da su promene u postupku održavanja u smislu tog zakona promene na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima nastale promenom koja se odnosi na sticanje, prenos, ograničenje i prestanak stvarnog prava ili držaoca na nepokretnosti (član 114 stav 1 tačka 10); da se upis u katastar nepokretnosti vrši, po pravilu, po skraćenom postupku na osnovu priloženih isprava, a u slučaju kada se utvrdi da se na osnovu priloženih isprava ne može odlučiti po zahtevu, može se sprovesti ispitni postupak (član 121); da se upis u katastar nepokretnosti vrši danom donošenja rešenja kojim je upis dozvoljen, uz upis po službenoj dužnosti zabeležbe radi činjenja vidljivim da rešenje o upisu nije konačno (član 128 stav 1); da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti žalba u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja (član 129 stav 1); da se protiv drugostepenog rešenja donetog u skladu sa odredbama tog zakona može voditi upravni spor (član 180 stav 1).
Prema članu 7 Zakona, na pojedina pitanja upisa stvarnih prava koja nisu uređena tim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje svojina i druga stvarna prava, a na pojedina pitanja postupka koja nisu uređena tim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Iz navedenih odredbi proizilazi da je pravilan zaključak o nenadležnosti prvostepenog suda u ovoj pravnoj stvari.
Podnetom tužbom tražen je ispis (brisanje) hipoteke – vrsta upisa kojim prestaje hipoteka (član 75 zakona) i provođenje tako nastale promene na tom stvarnom pravu u postupku održavanja katastra nepokretnosti (članovi 113 i 114 stav 1 tačka 10 zakona). Održavanje katastra nepokretnosti je u delokrugu Republičkog geodetskog zavoda (član 8 stav 1 zakona), koji u upravnim poslovima održavanja katastra nepokretnosti rešava u prvom stepenu (član 11 tačka 1 zakona) po skraćenom ili ispitnom postupku i pravilima iz Zakona o opštem upravnom postupku (članovi 7 i 121 zakona), donošenjem rešenja (član 128 stav 1 zakona) protiv kojeg se može izjaviti žalba (član 129 stav 1 zakona) i voditi upravni spor (član 180 stav 1 zakona).
Zbog toga ne postoji nadležnost suda za odlučivanje o ispisu (brisanju) hipoteke upisane na nepokretnosti u listu nepokretnosti br. 3668 KO Vračar, već je odlučivanje o tome u nadležnosti Republičkog geodetskog zavoda (u prvom stepenu), ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma (u drugom stepenu), a sudska zaštita može se ostvariti u upravnom sporu – pred Upravnim sudom. Iz tih razloga, u ovoj pravnoj stvari pravilno je primenjen član 16 stav 1 i 2 ZPP na osnovu kojih se prvostepeni sud oglasio nenadležnim i odbacio podnetu tužbu.
Neosnovano se izjavljenom žalbom – navodom da tuženi odbija da izda saglasnost za brisanje hipoteke i da zato tužioci nemaju ispravu na osnovu koje bi mogli tražiti njeno brisanje, zbog čega moraju u sudskom postupku ishoditi brisanje upisane hipoteke, ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2 tačka 2 ZPP, odnosno da je prvostepeni sud neosnovano odbio da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan. Odbijanje tuženog (hipotekarnog poverioca) da izda saglasnost za brisanje hipoteke ne isključuje nadležnost Republičkog geodetskog zavoda za odlučivanje o njenom brisanju niti uspostavlja nadležnost suda da odlučuje o zahtevu za brisanje hipoteke. To samo znači da označeni organ, ako utvrdi da na osnovu isprava koje tužioci prilože kao dokaz za tvrdnju o ispunjenosti uslova za brisanje hipoteke ne može odlučiti o tom zahtevu, traženi upis – brisanje hipoteke neće izvršiti po skraćenom postupku, već će sprovesti ispitni postupak (saslušanje stranaka, uviđaj, veštačenje i drugo).
Nisu osnovani ni žalbeni navodi da je prvostepeni sud propustio da odluči o istovremenom ili odvojenom raspravljanju o protivtužbi koju je tuženi podneo u smislu člana 198 ZPP, kao i da nije primenio odredbu člana 294 stav 2 istog zakona i tako učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2 tačka 7 ZPP – onemogućio tužioce u raspravljanju.
Tuženi je u odgovoru na tužbu istakao protivtužbeni zahtev, ali ne samo protiv tužilaca već i protiv još dva pravna lica. Podnetu protivtužbu prvostepeni sud je rešenjem od 26.02.2014. godine izdvojio iz spisa i o istoj se odlučuje u posebnom postupku – u predmetu tog suda P-96/14. Dužnost suda da pre odbacivanja tužbe održi ročište radi izjašnjenja tužilaca o odbacivanju tužbe propisana je stavom drugim odredbe člana 294 Zakona o parničnom postupku. Navedena odredba je u Zakon o parničnom postupku uneta Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ br. 55 od 23.05.2014. godine i stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Pobijano rešenje doneto je pre stupanja na snagu navedenog zakona, zbog čega prvostepeni sud u vreme njegovog donošenja tu odredbu nije ni mogao primeniti, pa zato i ne postoji bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2 tačka 7 ZPP.
Sa svega navedenog, na osnovu člana 401 tačka 2 ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Troškovi odgovora na žalbu, po nalaženju ovog suda, nisu bili nužni i neophodni zbog čega je primenom članova 154 i 165 stav 1 ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća-sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Jasmina Đokić