| Osnov: | Zakon o obligacionim odnosima | ||
| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Srbija: Viši privredni sud | Datum: 09.09.2004 | Broj: Pž.5630/04 |
| Abstrakt: | |||
U toku prvostepenog postupka je utvrđeno da je tužilac K. B. a. d. N. S. ranije K. B. a. d. K. u svojstvu davaoca kredita potpisala ugovor o kratkoročnom kreditu sa Panonija servis d. o. o. N. S. kao korisnikom kredita dana 15.07.1997. godine, ugovor broj 0970739. Korisnik je deo duga vratio, a ostao je dužan za iznos od 1.300.000,00 dinara. Dana 20.08.1997. godine tužilac i njegov dužnik Panonija servis N. S. kao i ovde tuženi DOO "GG N. S. zaključili su Sporazum kojim se utvrđuje da dužnik Panonija servis N. S. u ugovorenom roku nije vratio dug u celini, tako da je na dan 10.08.1997. godine saldo glavnice kredita 1.300.000,00 dinara, a neizmireni troškovi 23.232,00 dinara. "GG DOO N. S, ovde tuženi daje svoju bezuslovnu saglasnost da svojim nepokretnostima garantuje za plaćanje obaveze DOO Panonija servis N. S. po osnovu odobrenog kredita, tadašnjih i budućih obaveza u visini od ukupno 2.700.000,00 dinara. Radi obezbeđenja novčanog potraživanja poverioca iz ugovora o kreditu u visini duga od 2.700.000,00 koji iznos uključuje glavnicu, kamatu i troškove poverioca, hipotekarni dužnik je dao saglasnost da se izvrši uknjižba založnog prava na nepokretnosti "Pamkom" d. o. o. Novi Sad, a koje se nepokretnosti nalaze u N. S. upisane u zk. uložak broj 3909, na parceli broj 1125, u površini od 6 ari i 88 m2, a nalaze se u N. S. u ulici D. K. br. 44. Istog dana, 20.08.1997. godine tuženi je dao založnu izjavu kao vlasnik se uknjiži založno pravo (hipoteka) prvog reda radi obezbeđenja vraćanja kredita, u korist K. B. a. d. K. na iznos od 2.700.000,00 dinara. Navedenu založnu izjavu tužene potpisao je tadašnji direktor tužene M. 1., s tim da je označeno da direktor daje izjavu po ovlašćenju organa upravljanja. Organ upravljanja tuženog nije doneo odluku kojom ovlašćuje direktora za davanje založne izjave. Na osnovu navedene založne izjave Opštinski sud u N. S. je rešenjem br. Dn.br.5679/97 od 22. 12.1997. godine dozvolio uknjižbu založnog prava na stambenoj zgradi u ulici A. Č. broj 68 sagrađene na parceli u društvenoj svojini, a čiji je nosilac prava korišćenja DOO JG iz N. S, radi obezbeđenja vraćanja kredita u iznosu od 2.700.000,00 dinara a koji iznos sadrži glavnice, kamate i troškove u visini utvrđenoj ugovorom o kratkoročnom kreditu od 15.07.1997. godine u korist K. B. a. d. K.
Protiv bivšeg direktora tuženog-protivtužioca DOO "GG N. S, M. 1. vođen je krivični postupak zbog krivičnog dela nesavestan rad u privrednom poslovanju iz člana 136. stav 1. KZ RS, a 1. M. je proglašen krivim za krivično delo nesavestan rad u privrednom poslovanju i istom je izrečena uslovna osuda prvostepenom presudom 24.09.2002. godine. Navedena presuda je potvrđena presudom Okružnog suda u N. S. br. Kž. br. 506/02 od 31. 10.2002. godine. Na osnovu napred navedenog, prvostepeni sud zaključuje da je tužilac znao odnosno mogao znati da direktor tužene može potpisati založnu izjavu samo po ovlašćenju organa upravljanja, a pogotovo što je tekst založne izjave od 20.08.1997. godine sačinio zastupnik banke a istu izjavu je potpisao i direktor tuženog.
Po nalaženju prvostepenog suda potpisivanje založne izjave upravo određuje sam tužilac, jer u svom tekstu založne izjave upravo banka upisuje podatak da je izjava potpisana uz saglasnost organa upravljanja. Time je banka sama odredila ograničenje navodeći da se založna izjava daje uz odobrenje organa upravljanja, bez obzira što u registru suda nije upisano ograničenje ovlašćenja direktora tuženog nesavesnost banke koja nije pribavila ovlašćenje.
Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbe čl. 55. stav 2. ZOO nalazeći da u konkretnom slučaju tužilac nije pozvao tuženog da se njen ovlašćeni organ u primerenom roku izjasni da li je dao saglasnost direktoru za potpisivanje takve izjave, a pravilno zaključuje da saglasnost nije ni data.
Prvostepeni sud pravilno zaključuje da je osnovan protivtužbeni zahtev tuženog protivtužioca i to na osnovu članova 111. i 112. ZOO, kojima je regulisano kada je ugovor rušljiv i kada se može tražiti poništenje ugovora.
Neosnovano se žalbom ističe da je očigledno iz teksta Statuta tužene da ne postoji odredba koja obavezuje direktora tužene da pribavi saglasnost Upravnog odbora na opterećenje nepokretnosti hipotekom, jer u tekst založne izjave je konstatovano da se izjava daje na osnovu odluke organa upravljanja. Osim toga tadašnji direktor je oglašen krivim u krivičnom postupku jer je potpisao založnu izjavu bez odobrenja Upravnog odbora. U postupku je oglašen krivim za krivično delo koje mu je stavljeno na teret, a navedena prvostepena presuda potvrđena je presudom Okružnog suda.
Neosnovani su navodi istaknuti u žalbi da parnični sud nije vezan činjenicama utvrđenim u krivičnom postupku, jer je članom 12. stav 3. ZPP predviđeno da u parničnom postupku sud je u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim.