| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 07.05.2015 | Broj: Už-5419/2012 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Goran P. Ilić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. J. iz Končareva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. maja 2015. godine, doneo je
Usvaja se ustavna žalba S. J. i utvrđuje da je u parničnom postupku u kome je odlučivano o predlogu za određivanje privremene mere koji je vođen pred Osnovnim sudom u Jagodini u predmetu P 2. 235/11 i izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu u predmetu I. 2584/12 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
1. S. J. iz Končareva je , 2. jula 2012. godine, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku u kome je odlučivano o predlogu za određivanje privremene mere, koji se vodio pred Osnovnim sudom u Jagodini u predmetu P. 235/11 i izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu u predmetu I. 2584/12.
U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnositeljka tužbu radi poveravanja i izdržavanja deteta sa predlogom za izdavanje privremene mere - da joj se hitno preda maloletno dete, podnela 19. avgusta 2010. godine Osnovnom sudu u Jagodini. Podnositeljka ustavne žalbe je detaljno obrazložila tok parničnog postupka koji je prethodio odlučivanju o predloženoj privremenoj meri i istakla da je tek 9. maja 2012. godine pravnosnažno odlučeno o privremenoj meri. Podnositeljka je navela da je 23. maja 2012. godine podnela predlog za izvršenje rešenja o usvojenoj privremenoj meri Osnovnom sudu u Zrenjaninu, a da je rešenje o izvršenju doneto 24. maja 2012. godine, te da o podnetom prigovoru protiv tog rešenja još nije odlučeno. Podnositeljka je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i naloži postupajućem izvršnom sudu da u što kraćem roku okonča postupak.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Jagodini P2. 235/11 i spise predmeta Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 2584/12 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
S. J, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 19. avgusta 2010. godine Osnovnom sudu u Jagodini tužbu protiv tuženog I. V. radi poveravanja i izdržavanja maloletnog deteta, sa predlogom za izdavanje privremene mere – hitne predaje deteta. U tužbi je navedeno da je tužilja sa maloletnim detetom živela od njegovog rođenja, sve do 30. jula 2010. godine, kada je tuženi (otac deteta) uzeo dete, a koje se do tada nije odvajalo od tužilje, uz obećanje da će ga u roku od tri dana vratiti, što nije učinio. Po podnetoj tužbi formiran je predmet P2. 455/10.
Rešenjem Osnovnog suda u Jagodini P2. 455/10 od 20. avgusta 2010. godine usvojena je predložena privremena mera tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe. Protiv navedenog rešenja žalbu je uložio tuženi ističući, pored ostalog, i prigovor litispendenicije iz razloga što je on tužbu radi vršenja roditeljskog prava podneo protiv tužene 5. avgusta 2010. godine Osnovnom sudu u Zrenjaninu. Viši sud u Jagodini je rešenjem Gž. 1318/10 od 31. avgusta 2010. godine ukinuo pobijano rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno da je sudija pojedinac doneo prvostepeno rešenje o privremenoj meri u postupku u vezi sa porodičnim odnosima, te da je time učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. Zakona o parničnom postupku zbog koje je to rešenje moralo biti ukinuto.
U toku predmetnog postupka tuženi je 16. septembra 2010. godine dostavio sudu odgovor na tužbu, u kome je ponovio da se povodom istog zahteva već vodi parnica pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu i predložio da se predmetna tužba odbaci . Nakon pribavljanja mišljenja od Centra za socijalni rad J. i obaveštenja od Osnovnog suda u Zrenjaninu o toku postupka koji se vodi pred tim sudom, Osnovni sud u Jagodini je, na ročištu održanom 15. decembra 2010. godine, doneo rešenje da se zastane sa postupanjem u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja postupka pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu, povodom istaknutog prigovora mesne nenadležnosti tog suda za postupanje po tužbi ovde tuženog radi vršenja roditeljskog prava.
Napred navedeni parnični postupak pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu vođen je po tužbi I. V. radi vršenja roditeljskog prava, koja je podneta 5. avgusta 2010. godine protiv tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe. Po navedenoj tužbi formiran je predmet P2. 642/10.
Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu P2. 642/10 od 4. oktobra 2010. godine odbačena je tužba tužioca, iz razloga što o istom zahtevu već teče parnica. Odlučujući o žalbi tužioca, Viši sud u Zrenjaninu je 24. novembra 2010. godine doneo rešenje Gž2. 15/10 kojim usvojio žalbu i ukinuo prvostepeno rešenje.
Na prvom ročištu za glavnu raspravu održanom 17. decembra 2010. godine pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu, tužena je ponovo istakla prigovor mesne nenadelžnosti, koji je prvi put istakla u podnesku od 17. septembra 2010. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu P2. 1141/10 od 24. decembra 2010. godine odbijen je prigovor mesne nenadležnosti kao neosnovan, a rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Gž2. 4/11 od 16. marta 2011. godine usvojena je žalba tužene, ukinuto prvostepeno rešenje i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu P2. 1141/10 od 28. marta 2011. godine usvojen je prigovor mesne nenadležnosti kao osnovan i određeno da se po pravnosnažnosti ovog rešenja spisi ovog predmeta ustupe Osnovnom sudu u Jagodini na dalje postupanje. U toku postupka pribavljeno je i mišljenje Centra za socijalni rad Ž. Rešenje o nenadležnosti je postalo pravnosnažno 9. juna 2011. godine, a spisi predmeta dostavljeni su Osnovnom sudu u Jagodini 18. jula 2011. godine. Dostavljeni predmet zaveden je u Osnovnom sudu u Jagodini pod brojem P2. 235/11.
U predmetu Osnovnog suda u Jagodini P2. 455/10 tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, dostavila je 28. jula 2011. podnesak kojim je obavestila postupajući sud da je Osnovni sud u Zrenjaninu odlučio o prigovoru mesne nenadležnosti, a zbog čega je određen zastoj u postupku, predložila spajanje postupaka po njenoj tužbi i tužbi tuženog i zahtevala da se hitno odluči o predloženoj privremenoj meri. Na ročištu održanom 10. avgusta 2011. godine sud je doneo rešenje da se o prigovoru mesne nenadležnosti, koji je tuženi istakao u podnesku od 2. avgusta 2011. godine odluči posebnim rešenjem. Rešenjem Osnovnog suda u Jagodini P2. 455/10 od 10. avgusta 2011. godine odbijen je kao neosnovan prigovor tuženog o mesnoj nenadležnosti.
Postupajući u predmetu P2. 235/11, Osnovni sud u Jagodini je 10. avgusta 2011. godine doneo rešenje o spajanju parnica koje se vode u predmetima P2. 455/10 i P2. 235/11 radi jednovremenog odlučivanja, određujući da će predmet nositi jedinstvenu oznaku P2. 235/11. Nakon spajanja parnica, podnositeljka ustavne žalbe je imala svojstvo tužene-protivtužilje.
U daljem toku postupka tužilac-protivtuženi je podneo žalbu protiv rešenja kojim je odbijen prigovor mesne nenadležnosti i povukao je tužbu. Rešenjem Višeg suda u Jagodini Gž. 1512/11 odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Jagodini P2. 455/10 od 10. avgusta 2011. godine. U toku postupka održana su tri ročišta (14. septembra i 28. novembra 2011. godine i 3. aprila 2012. godine), a dva ročišta nisu održana (13. marta i 3. aprila 2012. godine), i to jedno zbog odsustva sudije porotnika i punomoćnika tužioca, a drugo zbog sprečenosti punomoćnika tužioca da pristupi na ročište. Inače, tužilac-protivtuženi i njegov punomoćnik nisu prisustvovali nijednom od navedenih ročišta. U sprovedenom postupku izvedeni su dokazi saslušanjem tužene-protivtužilje, čitanjem izvoda iz Matične knjige rođenih, čitanjem izveštaja Centra za socijalni rad Ž. i Centra za socijalni rad J, kao i čitanjem izveštaja osnovne škole, a koji su pribavljeni u toku postupka.
Rešenjem Osnovnog suda u Jagodini P2. 235/11 od 3. aprila 2012. godine usvojen je predlog tužene-protivtužilje, pa je radi zaštite interesa zajedničkog deteta parničnih stranaka, maloletnog Z. V, određena privremena mera kojom se nalaže tužiocu-protivtuženom da odmah, a najkasnije u roku 24 časa po prijemu ovog rešenja, izvrši predaju maloletnog Z. V. tuženoj-protivtužilji, a pod pretnjom izricanja novčane kazne i prinudnog izvršenja. Odlučujući o žalbi tuženog-protivtužioca, Viši sud u Jagodini je 9. maja 2012. godine doneo rešenje Gž. 385/12 kojim je odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Jagodini P2. 235/11 od 3. aprila 2012. godine.
Podnositeljka ustavne žalbe je 23. maja 2012. godine, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela Osnovnom sudu u Zrenjaninu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika I. V, na osnovu pravnosnažn og rešenja Osnovnog suda u Jagodini P2. 235/11 od 3. aprila 2012. godine, tražeći da se naloži izvršnom dužniku da joj preda maloletno dete.
Postupajući po predlogu za izvršenje, Osnovni sud u Zrenjaninu je 24. maja 2012. doneo rešenje o izvršenju I. 2584/12. Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je 1. juna 2012. godine podneo prigovor, a Osnovni sud u Zrenjaninu je 6. jula 2012. godine doneo rešenje Ipv. (I) 182/12 kojim je usvojio prigovor, ukinuo rešenje o izvršenju i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. U rešenju kojim je odlučeno o žalbi je navedeno da podnosilac uz predlog nije priložio izvršnu ispravu snabdevenu klauzulom pravnosnažnosti, kao i da je predlog neuredan, te je, s obzirom na to da izvršni poverilac nema punomoćnika, naložio prvostepenom sudu da u ponovnom postupku pozove izvršnog poverioca da predlog uredi.
U ponovnom postupku Osnovni sud u Zrenjaninu je 31. jula 2012. godine doneo zaključak da se predlog za izvršenje vrati izvršnom poveriocu na uređenje. Izvršni poverilac je 15. avgusta 2012. godine dostavio sudu uređen predlog. Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 2584/12 od 20. avgusta 2012. godine određeno je predloženo izvršenje. Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je podneo prigovor, a rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu Ipv. (I) 333/12 od 24. oktobra 2012. godine odbijen je prigovor i potvrđeno je rešenje o izvršenju. Izvršni poverilac je podneskom od 9. novembra 2012. godine obavestio sud da izvršni dužnik nije predao dete, te je predložio da sud nastavi postupak izvršenja. Osnovni sud u Zrenjaninu je 20. novembra 2012. godine doneo zaključak kojim je obavestio izvršnog poverioca da je sprovođenje izvršenja, određeno rešenjem ovog suda I. 2584/12 od 20. avgusta 2012. godine, radi oduzimanja maloletnog Z. V. od izvršnog dužnika i predaje izvršnom poveriocu zakazano za 5. decembar 2012. godine, s početkom u 8,30 časova, na označenoj adresi, i pozvao ga da prisustvuje radnji sprovođenja izvršenja. Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu od 26. novembra 2012. godine određeno je da se ročište radi oduzimanja zakazano za 5. decembar 2012. godine u 8,30 odlaže i da se zakazuje za 5. decembar 2012. godine u 13,00 časova na označenoj adresi. Zakazano ročište je održano 5. decembra 2012. godine i, prema sadržini zapisnika koji je tada sačinjen, izvršenje je sprovedeno u celosti i maloletno dete je predato izvršnom poveriocu.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosite ljka ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).
Odredbama člana 204. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05 i 72/11) propisano je: (1) da je postupak u vezi sa porodičnim odnosima hitan ako se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo; (2) da se u postupku u vezi sa porodi čnim odnosima tužba ne dostavlja tuženom na odgovor; (3) da će postupak iz stava 1. ovog člana sud, po pravilu, sprovesti na najviše dva ročišta; (4) da se prvo ročište zakazuje tako da se održi u roku od 15 dana od dana kada su tužba ili predlog primljeni u sudu; (5) da je drugostepeni sud dužan da donese odluku u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena žalba.
Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao u vreme podnošenja predloga za izdavanje privremene mere, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5.); da se p rivremena mera može odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka, kao i po okončanju tih postupaka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno (član 291.).
Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11), koji je stupio na snagu 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od pet radnih dana od dana podnošenja predloga i da odluku dostavi strankama u roku od pet radnih dana od dana donošenja, osim ako se predlog za izvršenje zasniva na stranoj izvršnoj ispravi koja nije prethodno priznata od domaćeg suda (član 7. stav 1.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju kada su za to ispunjeni uslovi određeni zakonom (član 8. stav 1.); da je pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja određenog u izvršnom postupku prigovor (član 39. stav 1.); da je sud dužan da o prigovoru odluči u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja prigovora, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 39. stav 4.); da prigovor ne odlaže izvršenje rešenja na osnovu izvršne isprave, osim ako je zakonom drugačije propisano (član 40. stav 4.); da prilikom sprovođenja izvršenja sud posebno vodi računa o potrebi da se u najvećoj meri zaštiti interes deteta (član 227.); da privremenu meru može odrediti sud, a sprovesti sud ili izvršitelj pre pokretanja, u toku, kao i po okončanju sudskog ili upravnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, kao i da rešenje kojim se određuje privremena mera ima pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju (član 285.).
5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ust avni sud je ocenio da se, u konkretnom slučaju , parnični postupak u kome je odlučivano o predlogu za određivanje privremene mere koji je vođen pred Osnovnim sudom u Jagodini u predmetu P 2. 235/11 i izvršni postupak koji je vođen pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu u predmetu I. 2584/12, moraju posmatrati kao jedinstvena celina. Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom rok u, bitan je ceo protekli period, od 19. avgusta 2010. godine, kada je podnositeljka ustavne žalbe podnela predlog za određivanje privremene mere Osnovnom sudu u Jagodini, pa do 5. decembra 2012. godine, kada je sprovedeno predmetno izvršenje u postupku pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu.
U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da su navedeni postupci koji su vođeni po predlogu za određivanje privremene mere - predaje maloletnog deteta i po predlogu za izvršenje na osnovu pravnosnažne odluke o privremenoj meri, zajedno trajali dve godine i četiri meseca, s tim što je parnični postupak trajao godinu dana i osam meseci, a izvršni postupak nešto duže od šest meseci. Imajući u vidu prirodu i značaj predloga o kojima je odlučivano u predmetnim postupcima, kao i činjenicu da je zakonom propisano hitno postupanje u takvim slučajevima, navedeno trajanje postupaka moglo bi ukazivati da ti postupci nisu okončani u razumnom roku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava o tome da je potrebna posebna efikasnost u svim predmetima koji se tiču ličnog statusa i sposobnosti i da je ovaj zahtev posebno naglašen u državama gde samo domaće pravo predviđa da se određeni postupci moraju rešavati kao naročito hitni (videti presudu Jevremović protiv Srbije, predstavka broj 3150/05, od 17. jula 2007. godine, stav 81.).
Ustavni sud konstatuje da se pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se ceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.
Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je zaključio da u predmetnom parničnom postupku, u delu u kojem je odlučivano o privremenoj meri, nije bilo izuzetno složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala naročito obiman i dugotrajan dokazni postupak . Ovo iz razloga što je sud za utvrđenje činjenica bitnih za odlučivanje o privremenoj meri pribavio mišljenja nadležnih centara za socijalni rad i saslušao podnositeljku, kao stranku u postupku.
Ustavni sud je zaključio da je za podnositeljku ustavne žalbe odlučivanje o privremenoj meri bilo nesumnjivo od izuzetnog značaja , jer je tražila predaju maloletnog deteta. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da odlučivanje o tom pitanju zadire u sferu osetljivih porodičnih odnosa i pravo na porodični život, a od značaja je ne samo za podnositeljku kao roditelja, već i za maloletno dete, čije interese je, pre svega, potrebno zaštititi u tom postupku.
Ispitujući ponašanje podnositeljke, Ustavni sud je utvrdio da ona nije doprinela dužem trajanju parničnog postupka, već se uredno odazivala svim pozivima suda i aktivno učestvovala u postupku, te više puta zahtevala hitno odlučivanje o predloženoj privremenoj meri.
Osnovni razlog dugom trajanju parničnog postupka , u delu u kome je odlučivano o privremenoj meri, po oceni Ustavnog suda, je nedelotvorno i neefikasno postupanje sudova, i to pre svega Osnovnog suda u Jagodini. Naime, Osnovni sud u Jagodini je o predloženoj privremenoj meri prvi put odlučio u roku od dva dana, ali je prvostepeno rešenje ukinuto iz procesnih razloga (doneto je od strane sudije pojedinca, umesto sudskog veća). Potom je, nakon tri i po meseca od ukidanja rešenja o privremenoj meri, Osnovni sud u Jagodini doneo rešenje o zastoju postupka do pravnosnažnog okončanja postupka pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu, povodom istaknutog prigovora mesne nenadležnosti pred tim sudom. Ustavni sud nalazi da, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, nije bilo smetnji da Osnovni sud u Jagodini odluči o predloženoj privremenoj meri i pre odlučivanja o prigovoru mesne nenadležnosti Osnovnog suda u Zrenjaninu. Takođe, Osnovni sud u Zrenjaninu je o prigovoru mesne nenadležnosti, u postupku koji mora da bude hitan, pravnosnažno odlučio tek nakon devet meseci, iako se radi o jednostavnom procesnom pitanju. U nastavljenom postupku Osnovni sud u Jagodini je tek nakon osam meseci doneo rešenje o određivanju privremene mere. Pri tome, Ustavni sud ukazuje da su nadležni centri za socijalni rad blagovremeno postupali po nalozima suda i dostavljali tražene izveštaje.
Kada je reč o dužini trajanja predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud najpre konstatuje da je bitna karakteristika izvršnog postupka njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da prilikom sprovođenja izvršenja odluke suda kojom se nalaže predaja deteta, sud mora posebno da vodi računa o potrebi da se u najvećoj meri zaštiti interes deteta. Takođe, Ustavni sud ukazuje da je u predmetima u vezi sa izvršenjem odluka u oblasti porodičnog prava, Evropski sud za ljudska prava više puta izrazio stav da je odlučujuće da li su nacionalni organi preduzeli sve neophodne mere da olakšaju izvršenje, u onoj meri u kojoj se to može razumno zahtevati u posebnim okolnostima svakog predmeta (videti npr. presudu Hokkanen protiv Finske , predstavka broj 19823/92, od 23. septembra 1994. godine, stav 58.). U tom kontekstu, o adekvatnosti neke mere se odlučuje na osnovu brzine njenog sprovođenja, pošto protek vremena može imati nepopravljive posledice za odnose između deteta i roditelja sa kojim dete ne živi (videti presudu Veljkov protiv Srbije, predstavka broj 23087/07, od 19. aprila 2011. godine, stav 96.)
Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, ocenio da Osnovni sud u Zrenjaninu u izvršnom postupku nije preduzeo sve što je neophodno kako bi izvršenje privremene mere kojom je naložena predaja maloletnog deteta bilo sprovedeno u što kraćem roku. Naime, nedelotvorno postupanje suda ogleda se u tome što je sud rešenje o izvršenju doneo iako za to nisu bili ispunjeni uslovi određeni zakonom, pa je to rešenje i ukinuto. Propust suda ogleda se i u tome što je veće tog suda dva puta odlučivalo o prigovorima u rokovima dužim od mesec dana, iako je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju propisano da je s ud dužan da o prigovoru odluči u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja prigovora. Takođe, postupajući sud, i pored toga što je navedenim zakonom propisano da prigovor ne odlaže izvršenje rešenja, nije pristupio izvršenju rešenja sve do njegove pravnosnažnosti.
Po oceni Ustavnog suda, podnositeljka ustavne žalbe je svojim ponašanjem u neznatnoj meri uticala na dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, i to zbog činjenice da nije podnela uredan i potpun predlog za izvršenje, te je to uzrokovalo da se predlog vrati podnositeljki radi uređenja, a što je ona i učinila u kratkom roku.
Prethodna ustavnopravna ocena sprovedenih postupaka, posmatranih u celini, nužno dovodi do zaključka da su predmetni parnični i izvršni postupak neopravdano dugo trajali i da nisu zadovoljili s tandard suđenja u razumnom roku.
Polazeći od navedeno g, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku u kome je odlučivano o predlogu za određivanje privremene mere koji je vođen pred Osnovnim sudom u Jagodini u predmetu P 2. 235/11 i izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu u predmetu I. 2584/12, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je , stoga , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), ustavnu žalbu usvojio .
Imajući u vidu da podnositeljka ustavne žalbe nije postavila zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud nalazi da i samo utvrđenje povrede navedenog ustavnog prava predstavlja način pravičnog zadovoljenja podnositeljke ustavne žalbe u ovoj ustavnopravnoj stvari.
6. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.