| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 03.06.1993 | Broj: Rev.1791/93 |
| Abstrakt: | |||
Prema članu 18. stav 2. Zakona o radnim odnosima (" Sl. glasnik RS" br. 45/91 i 18/92), radnik može u toku rada biti raspoređen na svako radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, ako to zahtevaju potrebe procesa i organizacije rada . Uslov raspoređivanja u pogledu stručne spreme utvrđuje se prema najvišem stepenu škole koju je radnik završio. Pošto je tužilja završila učiteljsku školu i pedagošku akademiju vaspitačkog smera, ona je mogla biti raspoređena na radno mesto za koje se traži viša stručna sprema.Raspoređena je međutim, na radno mesto nastavnika razredne nastave (učitelj), za koje se traži srednja stručna sprema.Takav raspored nije u skladu sa Zakonom pa je prvostepeni sud pravilno postupio što je zahtev tužilje usvojio. S obzirom na rečeno, nisu postojali razlozi da se žalba tužene usvoji i prvostepena presuda preinači.Okružni sud je to, ipak, učinio. On polazi od toga da je tužilja završila i učiteljku školu i da, stoga ispunjava uslove da radi kao nastavnik razredne nastave. Ovaj stav je neprihvatljiv, jer bi, po njemu tužilja mogla biti raspoređena i na radno mesto za koje se traži samo osnovna škola pošto je i tu školu završila.Najviši stepen stručne spreme koji tužilja ima, obezbeđuje joj pravo da radi na radnom mestu vaspitača za koje se traži viša stručna spema.Raspoređivanjem na radno mesto nastavnika razredne nastave, tužilji je ovo pravo grubo povređeno, ignorisanjem ne samo stepena, nego i smera stručne spreme koju tužilja ima.