| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni kasacioni sud | Datum: 05.10.2016 | Broj: Rev 1402/2015 |
| Abstrakt: | |||
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1402/2015
05.10.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV i GG, sve iz Kragujevca, koje zastupa Dragoljub Joksimović, advokat u ..., protiv tuženih „DD“ ..., ED „Elektrošumadija“ iz ... koga zastupa punomoćnik ĐĐ i tuženog Grada Kragujevca, koga zastupa Gradski javni pravobranilac iz Kragujevca, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž 177/14 od 12.03.2014. godine, ispravljenoj rešenjem istog suda od 23.05.2014. godine, u sednici održanoj 05.10.2016. godine, doneo je
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž 177/14 od 12.03.2014. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 23.05.2014. godine, tako što se ODBIJA tužbeni zahtev tužilaca AA, BB, VV i GG, sve iz ..., kojim su tražile da se obavežu tuženi da im solidarno isplate na ime oduzete katastarske parcele broj .../... u površini od 0.45.52 ha KO ..., upisane u zknj. uložak ..., a koje se sada vode kao deo katastarske parcele broj . ..., kp br. ... i kp broj ..., sve u KO . ..., naselje ... i to: tužilji AA iznos od 870.915,00 dinara, tužilji BB iznos od 870.915,00 dinara, tužilji VV iznos od 435.407,00 dinara i tužilji GG iznos od 435.407,00 dinara, na sve iznose zakonsku zateznu kamatu od 01.06.2011. godine, pa do isplate, a sve u roku od 15 dana.
OBAVEZUJU SE tužilje da tuženom Gradu Kragujevac solidarno isplate troškove postupka u ukupnom iznosu od 320.750,00 dinara u roku od 15 dana.
Osnovni sud u Kragujevcu je presudom broj P 3390/10 od 01.06.2011. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca EE iz ..., pa je obavezao tužene da tužiocu na ime sticanja bez osnova za oduzetu parcelu kp br. .../... u površini od 0.45.51 ha KO ..., upisane u zkunj uložak ..., a koja se sada vodi kao deo katastarske parcele broj ..., kp broj ... i kp broj ..., sve KO ... – naselje ..., isplati iznos od 2.612.747,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.02.2006. godine, pa do isplate i da tužiljama solidarno nadoknade troškove parničnog postupka u iznosu od 675.886,00 dinara, u roku od 15 dana.
Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom broj Gž 2782/11 od 14.11.2011. godine usvojio žalbe tuženih pa je naznačenu presudu Osnovnog suda u Kragujevcu preinačio tako što je odbio tužbeni zahtev tužilaca i njih obavezao da drugotuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 250.682,00 dinara, u roku od 15 dana.
Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije broj Už 6873/2011 od 10.10.2013. godine je usvojena ustavna žalba EE i utvrđeno je da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž 2782/11 od 14.11.2011. godine povređeno pravo podnosioca ustave žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje. Poništena je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž 2782/11 od 14.11.2011. godine i određeno je da Apelacioni sud u Kragujevcu donese novu odluku o žalbama tuženih izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu broj P 30390/10 od 01.01.2011. godine.
Postupajući po odluci Ustavnog suda, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom broj Gž 177/14 od 12.03.2014. godine ukinuo presudu Osnovnog suda u Kragujevcu broj P 30390/10 od 01.07.2011. godine i obavezao tužene da solidarno isplate tužiljama AA, BB, VV i GG, sve iz ..., na ime oduzete katastarske parcele broj .../... u površini od 0.45.52 ha KO ..., upisane u zknj uložak ..., a koje se sada vode kao deo katastarske parcele broj ..., kp broj ... i kp ..., sve KO ..., naselje ... i to tužilji AA i BB, iznose od po 870.915,00 dinara, a tužilji VV i GG iznose od po 435.407,00 dinara, sve iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.06.2011. godine pa do isplate, u roku od 15 dana. Preko dosuđenih pa do tražene zakonske zatezne kamate za period od 13.02.2006. do 01.06.2011. godine, tužbeni zahtev je odbijen. Obavezani su tuženi da solidarno tužiljama na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 1.001.724,00 dinara, u roku od 15 dana.
Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 177/14 od 23.05.2014. godine ispravljena je presuda od 12.03.2014. godine u pogledu prezimena tužilje GG.
Protiv prvnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu oba tužena su izjavili reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi novog tumačenja pravnog pitanja, kao i radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana.
Tužilje su dale odgovor na reviziju.
Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem R1 341/14 od 21.05.2014. godine dozvolio da se o reviziji tuženih odluči po članu 404. ZPP. Kako su tužioci postavili zahtev za isplatu naknade za eksproprisanu nepokrtnost, a imajući u vidu različitu praksu sudova u pogledu odlučivanja u ovoj vrsti zahteva u vidu odgovora na pitanje da li je reč o faktičkoj eksproprijaciji ili je u pitanju naknada štete, (postavljanja stubova i dalekovoda na parceli tužilaca), te da li je pasivno legitimisan i Grad Kragujevac, ocenio je da je potrebno da se razmotre ova pravna pitanja od opšteg interesa.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 i 55/14), je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebo novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji tuženih kao izuzetnoj, kao što je to i Apelacioni sud u Kragujevcu, pravilno ocenio.
Ispitujući pobijanu odluku na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da su revizije tuženih osnovane.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revidenti ne ukazuju na kakvu drugu povredu parničnog postupka.
Prema utvrđenim činjenicama tužilje su naslednice EE koji je umro 22.03.2012. godine, a koji je bio upisan kao korisnik na katastarskoj parceli broj .../... upisanoj u zknj. uložak broj ... K.O. ..., .... Katastarska parcela broj .../... u površini od 0.45.93 ha je nastala spajanjem parcela broj kp ... u površini od 0.44.56 ha, kp broj .../... u površini od 0.20.87 ha i kp broj .../... u površini od 0.09.20 ha. U postupku obnove državnog premera (1993. godina) prema izvodu iz katastra nepokretnosti za KO ..., deo ranije katastarske parcele broj .../... u površini od 0.45.093 ha KO ... kao i delove ranije katastarske parcele broj .../... odgovaraju novoformiranim katastarskim parcelama broj ..., ..., ... i ... KO .... Tužilje, a pre njih i njihovi pravni prethodnici su bili nosioci prava korišćenja na kastarskoj parceli broj .../... u površini od 0.45.51 ha na kojoj je prvotuženi postavio dalekovod. Rešenjem Opštinskog sekretarijata za upravno pravne poslove Kragujevac od 18.07.1977. godine je odobrena upotreba dalekovoda od 110 kilovata ... – .... Gradnja dalekovoda je bila odobrena rešenjem Opštinskog sekratarijata za upravno pravne poslove od 03.07.1975. godine. Nakon podizanja dalekovoda, EE, pravni prethodnik tužilja, je kao poklonodavac sa prvotuženim kao poklonoprimcem zaključio ugovor o poklonu koji je overen kod Oštinskog suda u Kragujevcu 17.05.1989. godine, po kome je EE poklonio deo katastarske parcele broj .../... KO ... u površini od 0.00,42 ha prvotuženom radi izgradnje trafostanice kao objekta za šire društvevne potrebe. Ugovor o poklonu je izvršen i poklonoprimac je o svom trošku izvršio katastarsko izdvajanje poklonjenog dela i na njemu napravio trafo stanicu. Između prvotuženog i ŽŽ (majka EE) koju je zastupao EE, je 25.11.1975. godine zaključen ugovor o ustanovljenju trajne službenosti kojim vlasnik dozvoljava preduzeću ulazak u posed i izvođenje radova na dalekovodu 110 kv ... – ... postavljanjem stuba broj 29, kojim preduzeće zauzima 160 m2 na katastarskoj parceli broj ... KO ... po kulturi kukuruza u momentu zaključenja ugovora. Preduzeće se obavezalo da će vlasniku isplatiti novčanuu naknadu po 1 m2 zauzete površini od 10,00 dinara, što za 160 m2 iznosi 1.600,00 tadašnjih dinara.
Veštačenjem putem veštaka geometra je utvrđeno da se na katastaskoj parceli .../... KO ... nalazi stub metalne konstrukcije visokog napona od 110 kilovata, čiji kablove prolaze sredinom parcele, da je stub površine 9 h 15 metara postavljen bliže ulici .... Utvrđeno je da na nekadašnjoj parceli broj .../... KO ... ne može da se gradi stambeni ili poslovni objekat na celoj parceli koje sada imaju numeraciju katastarske parcele broj ..., ..., ... i ... KO ..., naselje .... Utvrđena je i tržišna vrednost katastarske parcele na dan 06.02.2008. godine u iznosu od 2.612.274,00 dinara, imajući u vidu ponudu i tražnju.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja apelacioni sud je ocenio da je tužbeni zahtev tužilaca delimično osnovan. Cenio je da je sporni dalekovod postavljen radi opšteg javnog interesa, da postavljanjem dalekovoda i čeličnog stuba na parceli (koja je u momentu faktičke eksproprijacije po kultura bila njiva), tužilje nisu u mogućnosti da legalno grade stambene i poslovne objekte i da im stoga pripada naknada tržišne vrednosti nepokretnosti (kao da su u celini oduzete), čija je visina utvrđena veštačenjem. Primenom člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji tužiljama je dosuđena tržišna vrednost sporne nepokretnosti čija je visina utvrđena u momentu presuđenja na osnovu člana 189. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Apelacioni sud je cenio ugovor o ustanovljenju trajne službenosti, pa je zaključio da se taj ugovor ne odnosi na parcelu .../... KO ..., već da se radi o ustanovljenju službenosti na parceli broj ... KO ....
Vrhovni kasacioni sud ne prihvata ovaj zaključak i pravno stanovište apelacionog suda.
Naime, identifikacija nepokretnosti na koju je ugovorom uspostavljena stalna službenost je bila jedno od pitanja od suštinskog značaja za ishod postupka iz koga potiče osporena presuda i po stavu Ustavnog suda iskazanog u odluci broj Už 6873/2011 od 10.10.2013. godine. Ugovor o ustanovljenju trajne službnosti koji je zaključen između pravnog prethodnika tužilaca i prvotuženog se odnosi na parcelu ... KO ..., koja je tada i postojala, jer je ugovor zaključen 25.11.1975. godine. Međutim, u postupku je utvrđeno da je ta parcela (kp ...) imala površinu od 0.44.76 ha i da su njoj pripojene znatno manje parcele i to kp broj .../... u površini od 0.20.87 ha i kp broj .../... u površini od 0.09.20 ha i tada je formirana nova kp broj .../... u površini od 0.45.93 ha. Upoređenjem površina parcela proizilazi da je površina nekadašnje katastarske parcele broj ... u pretežnom delu sadržana u novoformiranoj parceli broj kp .../.... Prema tome, ne stoji zaključak apelacionog suda da se ugovor o ustanovljenju trajne službenosti odnosi na neku drugu parcelu (kp ...), a ne na parcelu broj .../... (koja je konzumirala i kp ...), a koja je sada u novoformiranim katastarskim parcelama označena pod brojevima ..., ..., ... i ... KO ..., naselje ....
Zakon o osnovnim svojinskopravnim odnosima (''Službeni list SFRJ'' br.6/80, „Službeni list SRJ“ br.29/96) je stupio na snagu 01.09.1980. godine, a izmene zakona 04.07.1996. godine. Članom 51. je propisano da se stvarna službenost zasniva pravnim poslom, odlukom držaavnog organa i održajem
Nadležan organ može eksproprijacijom da ustanovi službenost na nepokretnosti i to na zgradi, na zemljištu i na zemljištu i zgradi, npr. radi izgradnje gasovoda, vodovoda, komunalnih objekata, radi izgradnje postrojenja za prenos i razvođenje električne energije, za postavljanje repetitora i za prijem i odašiljanje televizijskog signala i td. U tim slučajevima nadležni organ ne pristupa potpunoj eksproprijaciji, jer u datoj situaciji to nije nužno, s obzirom da se svrha eksproprijacije može realizovati ukopavanjem cevi u zemlju ili postavljanjem objekata za prenos električne energije vazdušnom linijom.
U konkretnoj situaciji je stvarna službenost zasnovana Ugovorom o ustanovljenju trajne službnosti zaključenim između pravnog prethodnika tužilaca i prvotuženog još 1975. godine i neprekidno traje sve do danas. Tim ugovorom je bilo ugovoreno plaćanje naknade po tom osnovu. Naknada je bila moguća i na osnovu člana 53. sav 3. navedenog Zakona, kojim je propisano da na zahtev vlasnik poslužnog dobra, nadležni državni organ utvrđuje i odgovarajuću naknadu koju je vlasnik povlasnog dobra dužan da plati vlasniku poslužnog dobra. Pravni prethodnik tužilaca se ovim pravom nije koristio za svog života (preminuo 2012. godine). Naime, pravni prethodnik tužilja je imao mogućnost da u posebnoj parnici nakon što je ustanovljena službenost traži naknadu od vlasnika povlasnog dobra, jer o tome sud odlučuje samo na zahtev stranke. Zakonodavac nije propisao rok u kome se može tražiti naknada zbog korišćenja poslužnog dobra. Međutim, po proteku opšteg roka zastarlosti koji iznosi 10 godina po članu 371. Zakona o obligacionim odnosima, po oceni Vrhovnog kasacionog suda potraživanje naknade zbog korišćenja poslužnog dobra je zastarelo. Zato je osnovan prigovor zastarelosti potraživanja istaknut od strane prvotuženog (podnesak od 11.03.2009.godine i izjava na zapisniku sa ročišta glavne rasprave održanog 22.04.2008.godine), čija je posledica da tužbeni zahtev nije osnovan u odnosu na ovog tuženog.
Tužbeni zahtev u odnosu na drugotuženog Grad Kragujevac nije osnovan jer ovaj tuženi nije pasivno legitimisan. Naime, Grad Kragujevac nije učestvovao u zaključenju Ugovora o ustanovljenju trajne službenosti (zaključen između pravnog prethodnika tužilaca i prvotuženog). Utvrđeno je da je ustanovljena trajna službenost na parceli tužilja i da se stoga ne radi o faktičkoj eksproprijaciji
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su revizije tuženih osnovane, pa je odlučeno kao u prvom stavu izreke na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 165. stav 2. ZPP odlučio o svim troškovima postupka jer je preinačio drugostepenu presudu. Obavezao je tužilje da tuženom Gradu Kragujevac isplati troškove prvostepenog postupka u ukupnom iznosu od 320.750,00 dinara i to: na ime zastupanja na šest održanih ročišta po 21.000,00 dinara i na ime zastupanja na sedam ne održanih ročišta po 10.500,00 dinara, i za sastav jednog obrazloženog podneska – odgovor na tužbu – iznos od 20.000,00 dinara (troškovnik od 18.08.2009. godine), te za pristup na tri ročišta po 20.000,00 dinara i dva ročišta koja nisu održana po 10.625,00 dinara (troškovnik od 01.06.2011. godine). Ovom tuženom ne pripadaju troškovi za sastav žalbe od 30.06.2011. godine ni za sastav posebne revizije, jer nije postavio zahtev za isplatu tih troškova (član 163. stav 2. ZPP). Troškovi su odmereni u skladu sa članom 153, 154. i 163. Zakona o parničnom postupku, te u skladu sa Advokatskom tarifom.
Tuženom „DD“ ... – ED „Elektrošumadija“ iz ... se troškovi postupka ne dosuđuju, jer je na ročištu 01.06.2011. godine, izjavio da troškove ne traži. U žalbi od 06.07.2011. godine je postavio zahtev za troškove, kao i u reviziji, međutim taj zahtev nije opredelio ni po vrsti ni po iznosu (član 163. stav 2. ZPP).
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić