Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Privrednog društva za proizvodnju i trgovinu ''Hemiks'' d.o.o. iz Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. septembra 2010. godine, doneo je

REŠENjE

Odbacuje se ustavna žalba Privrednog društva za proizvodnju i trgovinu ''Hemiks'' d.o.o. izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu II 3U. 2025/10 (2007) od 1. aprila 2010. godine, rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava - Regionalni centar Beograd broj 413.9-336/06-20 od 7. novembra 2007. godine i rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava – Filijala Smederevo broj 47-548-092-06 od 17. oktobra 2006. godine.

Obrazloženje

1. Privredno društvo za proizvodnju i trgovinu ''Hemiks'' d.o.o. iz Velike Plane je 28. maja 2010. godine Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je osporenim rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava –Filijala Smederevo broj 47-548-092-06 od 17. oktobra 2006. godine poreski obveznik, ovde podnosilac ustavne žalbe, obavezan da izvrši uplatu poreza na dodatu vrednost, sa pripadajućom kamatom, kao i prethodni porez, za poreski period od 1. oktobra 2005. godine do 31. oktobra 2005. godine, u iznosima bliže utvrđenim dispozitivom ovog rešenja, kao i da u svojim poslovnim knjigama sprovede odgovarajuća knjiženja.

Protiv navedenog prvostepenog rešenja podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu koja je rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava - Regionalni centar Beograd broj 413.9-336/06-20 od 7. novembra 2007. godine odbijena kao neosnovana.

Osprenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu II 3U. 2025/10 (2007) od 1. aprila 2010. godine odbijena je kao neosnovana tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv navedenog drugostepenog rešenja.

4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede prava podnosioca iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava. Naime, podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da postupa kao instancioni i ispita zakonitost osporenih odluka.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova ili konačnih upravnih akata. Stoga, Ustavni sud odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da su odluke u predmetnom upravnom postupku i upravnom sporu donete proizvoljnom i pogrešnom primenom zakona. Pri tome je Ustavni sud imao u vidu da se u ustavnoj žalbi ponavljaju navodi koji su već detaljno razmotreni u osporenoj presudi Upravnog suda.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, te imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda traži ocenu zakonitosti osporenih odluka, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

Ustavni sud je imao u vidu i navode iz obrazloženja ustavne žalbe u delu u kome podnosilac ukazuje na ''postupanje u zakonskom i razumnom roku'', ali je utvrdio da se ustavnom žalbom osporava samo osnovanost odluka o utvrđivanju poreza. Ustavni sud naglašava da formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava ustavnu žalbu ne čini samu po sebi dopuštenom.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić