| Osnov: | Zakon o obligacionim odnosima | ||
| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 30.09.1989 | Broj: pRev.159/88 |
| Abstrakt: | |||
"Po nalazu Vrhovnog suda Srbije, stoji konstatacija u reviziji da i garancija data na zapisniku, jeste garancija u smislu zakona koji reguliše pojam bankarske garancije.
Ovo zbog toga što se bankarska garancija ocenjuje sa stanovišta da li se banka obavezala prema primaocu garancije (korisniku) da će mu se slučaj da mu treće lice ne isplati obavezu o dospelosti izmiriti obavezu ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji, kako je to propisano odredbama člana 1083. Zakona o obligacionim odnosima.
To što je Pravilnikom o obrascima garancije, supergarancije i ovlašćenja za davanje garancije propisan obrazac garancije koju korisnik društvenih sredstava, odnosno banka daje u svoje ime i za svoj račun i po ovlašćenju drugog korisnika društvenih sredstava, odnosi se više na uređenje onih elemenata koji čine sadržinu garancije, što obezbeđuje sigurnost poslovanja korisnika društvenih sredstava i banaka, ali ne i kao obaveza da bankarska garancija važi samo ako je izdata na obrascu koji je propisan navedenim Pravilnikom.
Elementi garancije su dati u odredbama člana 1083. Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega punovažnost garancije ne zavisi od toga da li su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz bankarske garancije u smislu sadržine cit. odredaba.
Ovakvo stanovište ne spori ni drugostepeni sud jer se nije izjasnio o navodima iz prvostepene presude da predmetna garancija ne sadrži sve podatke koji su predviđeni pom.
Pravilnikom.
Po nalazu Vrhovnog suda Srbije, ne može se reći ni da predmetna garancija ne predstavlja bankarsku garanciju, kako ti u obrazloženju svoje presude navodi drugostepeni sud, jer bankarska garancija postoji uvek kada postoji obaveza banke prema primaocu garancije da će mu za slučaj da mu treće lice ne ispuni obavezu o dospelosti ona izmiriti obavezu.
Drugo je pitanje kakva je sadržina bankarske garancije, odnosno koji su uslovi predviđeni u toj garanciji.
Zbog čega se ispunjenje bankarske garancije mora posmatrati u tom smislu da obaveza banke koja je dala garanciju nastaje samo ako su ispunjeni uslovi navedeni u garanciji.
Vrhovni sud Srbije nalazi da je odluka privrednih sudova pravilna kada je odbijen tužbeni zahtev, ali ne sa razloga iz obrazloženja presude tih sudova, već zbog toga što je u pitanju uslovna garancija, koji uslovi nisu ispunjeni ili ih tužilac nije dokazao.
Naime, predmetna garancija nije određena u fiksnom iznosu niti je izričito predviđena obaveza tuženog da bez ikakvih uslova plati iznos iz garancije.
Tako, pre svega, u tački 2. garancije stoji da tuženi prihvata obavezu "najviše" do iznosa dinarske protivvrednosti od 2.000.000. klirinških dolara, što znači da nije fiksno određena suma garancije.
U toliko pre što je i to uslovljeno prema ukupnom iznosu "kontragarancija dobijenih od OOUR-a članica ove Banke koja izdružuje sredstva za izgradnju centrale". Dakle, predmetna garancija je uslovljena kontragarancijama osnovnih organizacija koje učestvuju u udruživanju sredstava za izgradnju cementare, a tužilac nije dokazao da li se u te OOUR uopšte dale kontragarancije, što je bitan uslov za ispunjenje predmetne garancije.
Ti uslovi su navedeni i u tački 4. iste garancije, a posebno u odluci da se garancija izdaje na bazi prikupljenih kontragarancija OOUR-a članica Banke udružilaca sredstava za izgradnju cementare i to na ukupan iznos kontragarancije". Dakle, garancija važi samo ako je obezbeđena kontragarancija osnovnih garancija, a činjenica je da tužilac nije dokazao postojanje tih garancija, odnosno visinu sredstava po tim kontragarancijama, zbog čega se izdata garancija ne može realizovati prema tuženom.
| Deskriptori: | OBRAZAC ZOO1087 Bankarska garancija - bez prigovora |