Pre svega, Vrhovni vojni sud, ispitujući pobijanu presudu povodom žalbe, a po službenoj dužnosti u smislu člana 376.ZKP, nalazi da je prvostepeni sud povredio krivični zakon na štetu optuženog kada je radnje navedene u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovao kao kriv
delo pronevere u službi iz člana 175. Stav 1.KZ SFRJ učinjeno u sticaju sa kriv.
delom protivzakonite naplate i isplate iz člana 185. Stav 1. istog zakona.
Naime, po pravilnoj primeni krivičnog zakona inkriminisane radnje optuženog je trebalo pravno kvalifikovati kao kriv.
delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 174. Stav 3.KZ SFRJ. Ovo stoga, jer je optuženi kao konobar u Domu JNA u Zagrebu, dakle kao službeno lice, iskoristio svoje službeno ovlašćenje da naplati stvarnu cenu ugostiteljske usluge utoliko što je naplatio cenu usluge iznad stvarne i to u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi koju je i pribavio u iznosu od 1,249000 dinara. O kriv.
delu protivzakonite naplate i isplate iz člana 185. Stav 1.KZ SFRJ, koje delo je poseban vid kriv.
dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 174. Stav 1.KZ SFRJ, bi moglo biti reči u slučaju da optuženi protivzakonitu naplatu pruženih ugostiteljskih usluga većem od stvarne cene tih usluga nije izvršio u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi.
A u konkretnom slučaju, kako to proizlazi i iz izvedenih dokaza, namera pribavljanja imovinske koristi za sebe i druge je evidentna, zapravo ona je i ostvarena. Osim toga, valja istaći i to da u konkretnom slučaju ne može biti reči ni o krivičnom delu pronevere u službi iz člana 175. Stav 1. KZ SFRJ, upravo iz razloga što je kod optuženog namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi postojala u vreme izvršenja protivzakonite naplate. Krivično delo pronevere u službi iz člana 175. Stav 1. KZ SFRJ bi, u konkretnoj situaciji, jedino moglo postojati da je optuženi izvršio protivpravnu naplatu bez namere pribavljanja protivpravne imovinske koristi, a šta, kako je već rečeno, nije slučaj, te da se ta namera kod njega javlja tek nakon toga, jer bi tek tada bilo reči o novcu koji mu je poveren u službi. Stoga je ovaj sud preinačio pobijanu presudu u delu odluke o krivici tako što je utvrdio da je optuženi radnjama bliže opisanim u izreci pobijane presude učinio kriv.
delo zloupotrebe službenog položaj iz člana 174. Stav 3.KZ SFRJ.