| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije | Datum: 08.02.2008 | Broj: U 5890/06 |
| Abstrakt: | |||
Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 5890/06
08.02.2008. godina
Beograd
Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Danice Bogdanović, predsednika veća, Vere Pešić i Gordane Džakula, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Srbije Radojkom Marinković, zapisničarem, odlučujući u upravnom sporu po tužbi tužioca AA, protiv tuženog Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave – Regionalni centar Beograd, radi poništaja rešenja br. 7311-87/07-20 od 11.05.2007. godine, u pravnoj stvari otpisa kamate za neplaćeni porez, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 08.02.2008. godine, doneo je
Tužba SE ODBIJA.
Tužbom podnetom ovom sudu 03. 11. 2006. godine, tužilac je pokrenuo upravni spor protiv rešenja tuženog organa 20 br. 4332-33/06 od 17. 09. 2006. godine. Nakon pokretanja upravnog spora tuženi organ je doneo rešenje br. 7311-87/07-20 od 11.05.2007. godine, kojim je zamenio ranije doneto rešenje od 17.09.2006.godine, pa je tužilac podneskom od 07.07.2007. godine proširio tužbu na novodoneto rešenje i ostao u svemu pri navodima i zahtevu iz tužbe podnete 03.11.2006.godine.
Osporenim rešenjem, u stavu prvom dispozitiva, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave, Filijale VV br. 10718/06 od 14.08.2006. godine, a kojim je odbijen, kao neosnovan, njen zahtev kojim traži otpis kamate obračunate za period 2000. do 2005. godine, a stavom drugim dispozitiva navodi se da se ovim rešenjem zamenjuje rešenje Poreske uprave – Regionalni centar Beograd br. 4332-33/06 od 17.09.2006. godine.
Podnetom tužbom tužilja osporava zakonitost rešenja tuženog organa navodeći da nije primila rešenja o utvrđenoj poreskoj obavezi, a nisu ni pripravnici u njenoj advokatskoj kancelariji, odnosno povratnice o uručenju rešenja u vreme kada je bila odjavljena sa adrese u bb, su potpisane od strane trećeg lica «AA ćirilicom», a ona se potpisuje latinicom. Smatra da se u rešenju upravnih organa ne navode dve bitne činjenice i to da je u toku prigovora i prinudnog izvršenja dobrovoljno plaćen iznos glavnog duga i kamate, tako da dug ne postoji, i da je ona zahtevom tražila povraćaj neosnovano plaćene kamate u februaru 2006. godine. Takođe ističe da je u vezi zastarelosti rokova prinudne naplate tražila da joj se omogući učestvovanje u upravnom postupku, a potom i uputila žalbu kojom je osporila kamatu iz razloga zastarelosti. Smatra da je očigledno da su poštanske povratnice potpisane od strane neovlašćenog lica i da nije bilo mesta primeni čl. 34. st. 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, te predlaže da sud uvaži tužbu i poništi osporeno rešenje.
Tuženi organ u datom odgovoru na tužbu ostao je u svemu pri razlozima iz obrazloženja osporenog rešenja i predložio da sud tužbu odbije, kao neosnovanu.
Nakon ocene navoda tužbe, odgovora na tužbu i spisa predmeta ove upravne stvari, Vrhovni sud Srbije je našao da tužba nije osnovana.
Prema stanju spisa predmeta i obrazloženju osporenog rešenja, žalba tužilje odbijena je, kao neosnovana, jer je tuženi organ našao da je u postupku u kome je doneto prvostepeno rešenje i odbijen zahtev tužilje za otpis kamate obračunate za period 2000. do 2005. godina, u svemu pravilno postupano i da je prvostepeno rešenje na zakonu zasnovano, a žalbeni navodi, kojima tužilja ukazuje na njegovu nezakonitost su bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj upravnoj stvari. Ovo naročito, jer je dostava pismena izvršena tužilji u skladu sa odredbama čl. 77. st. 1. Zakona o opštem upravnom postupku, odnosno čl. 34. st. 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Takođe su ocenjeni navodi žalbe o zastari prinudne naplate, pa tuženi organ pravilno nalazi da su i ovi navodi bez uticaja na drukčije rešavanje, jer je predmet odlučivanja u ovom upravnom postupku zahtev tužilje za otpis duga po osnovu kamate, koji je tužilja platila, sa kojih razloga je prigovor zastarelosti mogla isticati u postupku prinudne naplate i žalbi protiv rešenja o toj naplati.
Ocenjujući zakonitost osporenog rešenja Vrhovni sud Srbije nalazi da tim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca. Ovo iz razloga što, i prema oceni suda, u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni zakonski uslovi za otpis kamate obračunate za period od 2000. do 2005. godine na neblagovremeno plaćene doprinose u navedenom periodu. Pri tome su u obrazloženju osporenog rešenja ocenjeni svi navodi žalbe i za tu ocenu dati dovoljni i jasni pravni razlozi, a kako iste navode tužilja ponavlja u tužbi, to razloge iz obrazloženja osporenog rešenja i ovaj sud u svemu prihvata kao dovoljne i na zakonu zasnovane.
Sa iznetih razloga, Vrhovni sud Srbije je, na osnovu čl. 41. st. 2. Zakona o upravnim sporovima (''Sl. list SRJ'' br. 46/96), odlučio kao u dispozitivu presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU,
dana 08.02.2008. godine, U. 5890/06
Zapisničar Predsednik veća-sudija
Radojka Marinković, s.r. Danica Bogdanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Mirjana Vojvodić
VG