Sud je učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku kada je presudom okončao parnicu iz istog činjeničnog i pravnog osnova, izmedju istih stranaka u predmetu o kome je ranije u...

Sud je učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku kada je presudom okončao parnicu iz istog činjeničnog i pravnog osnova, izmedju istih stranaka u predmetu o kome je ranije u vanparničnom postupku zaključeno sudsko poravnanje.Pobijana presuda zasniva se na utvrdjenju da je tužilac tuženom pozajmio 12000 DEM i da je poravnanjem zaključenim u vanparničnom postupku kod Opštinskog suda u B.P. konstatovano da je toga dana tužilac pozajmio tuženom novac od 12000 nemačkih maraka - protivvrednost u dinarima, te da se obavezuje da pozajmljeni iznos od 12000 DEM protivvrednost u dinarima vrati tužiocu najkasnije za šest (6) meseci, te se konstatuje da se ovom poravnanju priznaje snaga izvršne sudske odluke. Tuženi je jedan iznos duga vratio tako da je prema nalazu veštaka devizna protivvrednost uplata iznosila 5.589 nemačkih maraka po kursu koji je važio na deviznom tržištu na dan 30. 10. 1991. godine a preostali dug je iznosio 6.411 nemačkih maraka u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate. Prvostepeni i drugostpeni sud smatrali su da je tuženi dužanda vrati navedeni iznos deviza u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate sa zakonskom kamatom, a prema zaključenom poravnanju. Revizijski sud je smatrao da je izmedju stranaka iz istog pravnog odnosa u predmetu zaključeno sudsko poravnanje u kome su se stranke poravnale u odnosu na obavezu tuženog da tužiocu isplati dinarsku protivvrednost 12000 DM, te da su prvostepeni i drugostepeni sud odlučujući o tužbenom zahtevu tužioca o kome je već zaključeno sudsko poravnanje učinili bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 11. ZPP-a. U zahtevu za zaštitu zakonitosti Saveznog državnog tužioca se ističe da je Vrhovni sud Srbije pogrešno smatrao da se radi o sudskom poravnanju te da je pogrešno primenjen član 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku kada je ukinuto prvostepeno i drugostepeno rešenje te odbačena tužba. Ukazuje se da je revizijskim rešenjem učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 1. ZPP-a. Ovakav stav u zahtevu za zaštitu zakonitosti nije prihvatljiv. ^lanom 323. Zakona o parničnom postupku propisana je obaveza suda da u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li se vodi parnica o predmetu o kome je ranije bilo zaključeno sudsko poravnanje i da ukoliko utvrdi da se parnica vodi o predmetu o kome je već zaključeno sudsko poravnanje odbaci tužbu. Sud je u konkretnom slučaju u toku postupka utvrdio da je o istom potraživanju izmedju istih stranaka zaključeno poravnanje u vanparničnom predmetu R. 44/91 pa je sadržaj tog poravnanja i komentarisao u presudi. Kako je sudsko poravnanje po svom procesnom-pravnom dejstvu izjednačeno sa pravnosnažnom presudom to kao i kod ocene postojanja pravnosnažne presude treba imati u vidu da ostoji identitet stranaka, identitet zahteva i identitet činjeničnog osnova. U konkretnom slučaju postoji identitet stranaka jer su u poravnanju učestvovali tužilac i tuženi u svojstvu predlagača i protivnika, postoji identitet zahteva jer se radi o novčanom potraživanju nastalom iz istog pravnog osnova, pozajmice 12000 nemačkih maraka i identitet činjeničnog osnova. Sledom navedenog prvostepeni sud je bio dužan da nakon saznanja za postojanje navedenog sudskog poravnanja tužbu tužioca odbaci. Kako nije ovako postupio učinio je povredu odredaba Zakona o parničnom postupku iz člana 354. stav 2. tačka 11 koju nije otklonio ni okružni sud, pa je revizijski sud pravilno postupio kada je reviziju tuženog usvojio i ukinio drugostepenu i prvostepenu presudu a tužbu tužioca odbacio. U postupku pred revizijskim sudom nije učinjena povreda odredaba Zakona o prničnom postupku na koju se u zahtevu ukazuje pa je zahtev za zaštitu zakonitosti na osnovu člana 393. u vezi člana 415. ZPP-a odbijen.