| Osnov: | Zakon o parničnom postupku | ||
| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Srbija: Viši privredni sud | Datum: 08.12.2003 | Broj: Pž.5971/03 |
| Abstrakt: | |||
Odlučujući kao u stavu .03. izreke pobijane presude prvostepeni sud je doneo odluku kao da je postavljen tužbeni zahtev da se izrekne raskid oba ugovora o zakupu a takav zahtev ne postoji. Naprotiv, postavljeni zahtev je da se utvrdi da su oba ugovora o zakupu raskinuta. Na prednje u žalbi ukazuje i tužilac.
Prema tome, radi se o prekoračenju tužbenog zahteva, našta drugostepeni sud pazi na zahtev stranke u smislu odredbi člana 365. st. 3. ZPP.
Prednje upućuje na zaključak da prvostepeni sud nije napravio jasnu distinkciju između tužbe za utvrđene i preobraženje tužbe.
Prema odredbi člana 187. ZPP tužilac može u tužbi tražiti da sud samo utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, s tim da se ovakva tužba može podići kada je to posebnim propisima predviđeno, kad tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili kad tužilac ima neki drugi pravni interes za podizanje ovakve tužbe.
Prema tome, pravni interes je pretpostavka za tužbu za utvrđenje. Zakon izrično ograničava mogućnost ovakve tužbe na situaciju na koju tužilac ima pravni interes za pravnosnažno utvrđenje određenog odnosa (član 187. st. 2. ZPP).
Kada je u pitanju preobražajna tužba, za razumevanje suštine preobražene tužbe potrebno je poći od pojma preobražajnih prava. Takvu prirodu ima pravo koje svog nosioca ovlašćuje na promenu u jednom odnosu. Postoje dve osnovne vrste takvih prava. U prvu spadaju ona koja njihov nosilac ostvaruje, prosto, svojom jednostranom materijalno- pravnom izjavom volje.
Da bi izjava proizvela pravnu promenu, potrebno je da bude drugoj strani stavljena do znanja. Kao primer takvog prava, može biti navedeno pravo na raskid ili otkaz ugovora i sl. Pitanje, da li je u takvom slučaju postojao pravo na pravnu promenu, raspravlja se u parnici u kojoj davalac izjave predlaže odluku o posledica promene ili u kojoj druga strana izvodi svoje pravo iz odnosa kakav je postojao pre izjave, smatrajući da ova nije proizvela dejstvo.
Drugu vrstu preobražajnih prava čine ona za čije ostvarenje nije dovoljna volja pravnog subjekta ovlašćenog za pravnu promenu. Znači, promena je takva da ona može biti stvorena samo pravnosnažnom presudom, jer samo ova pruža punu garanciju da su ispunjene pretpostavke pod kojima pravo na promenu nastaje.