| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Apelacioni sud u Beogradu | Datum: 13.12.2017 | Broj: Kž1 Po1 22/17 |
| Abstrakt: | |||
Republika Srbija
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Posebno odeljenje
Kž1 Po1 22/17
13.12.2017. godine
Beograd
APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudije Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća, sudija Milimira Lukića, Nadežde Mijatović, Nade Zec i Bojane Paunović, članova veća, uz učešće višeg savetnika Branislave Munjić, kao zapisničara, u krivičnom predmetu okrivljenih AA do AA3, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 1 Krivičnog zakonika, u saizvršilaštvu, u vezi sa članom 33 Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o žalbama branioca okrivljenog AA, advokata AB, branioca okrivljene AA1, advokata AB1, branioca okrivljenog AA2, advokata AB, okrivljene AA3 i njenih branilaca, advokata dr AB3 i advokata AB3 i Gradskog pravobranioca Grada Novog Sada, izjavljenim protiv presude Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K.Po1 br.36/15 od 17.03.2017. godine, nakon javne sednice veća, održane dana 08. decembra 2017. godine, u smislu člana 447 ZKP-a, dana 13. decembra 2017. godine, jednoglasno je doneo
USVAJANjEM ŽALBI branioca okrivljenog AA, advokata AB, branioca okrivljene AA1, advokata AB1, okrivljene AA3 i njenih branilaca, advokata dr AB2 i advokata AB3, a na osnovu člana 454 ZKP, povodom žalbe branioca okrivljenog AA2, advokata AB, i u odnosu na okrivljenog AA2, UKIDA SE presuda Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K.Po1 br.36/15 od 17.03.2017. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Presudom Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K.Po1 br.36/15 od 17.03.2017. godine, stavom I izreke presude, okrivljeni AA i okrivljena AA1 oglašeni su krivim da su kao saizvršioci izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 1 Krivičnog zakonika u vezi člana 33 Krivičnog zakonika. Stavom II izreke presude, okrivljeni AA2 i okrivljena AA3 oglašeni su krivim, i to okrivljena AA3 da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, a okrivljeni AA2 krivično delo zloupotreba službenog položaja podstrekavanjem iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika u vezi člana 34 Krivičnog zakonika, pa ih je sud osudio, i to okrivljenog AA, na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, počev od 28.11.2014. godine, kada je lišen slobode, do 26.12.2014. godine, kada mu je pritvor ukinut, okrivljenu AA1, na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, u koju kaznu joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru, počev od 28.11.2014. godine, kada je lišena slobode, do 26.12.2014. godine, kada joj je pritvor ukinut, okrivljenog AA2, na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, počev od 28.11.2014. godine, kada je lišen slobode, do 26.12.2014. godine, kada mu je pritvor ukinut, i okrivljenu AA3, na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, u koju kaznu joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru, počev od 28.11.2014. godine, kada je lišena slobode, do 26.12.2014. godine, kada joj je pritvor ukinut. Okrivljeni AA2 i AA3 obavezani su da solidarno na ime naknade pričinjene štete iznos od 462.909.109,61 dinara uplate u budžet Grada Novog Sada, u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Na osnovu člana 262 stav 2 ZKP-a, u vezi člana 264 stav 1 i 3 ZKP-a, obavezani su okrivljeni AA, AA1, AA2 i AA3 da nadoknade troškove ovog krivičnog postupka, kao i na ime paušala, s tim da će o visini troškova krivičnog postupka i paušala biti odlučeno naknadno, posebnim rešenjem, po pribavljanju svih relevantnih podataka.
Protiv navedene presude blagovremeno su žalbe izjavili:
-branilac okrivljenog AA, advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud, o sednici veća obavesti, u smislu odredbi člana 447 stav 2 ZKP-a, okrivljenog AA i njegovog branioca, da usvoji žalbu i u pobijanom delu prvostepenu presudu preinači tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe, troškova postupka i obaveze plaćanja paušala i odlučiti da troškovi postupka, nagrada i nužni izdaci branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda, ili da u sednici veća pobijanu presudu ukine, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da je preinači u pogledu odluke o sankciji tako što će okrivljenom AA izreći blažu sankciju;
-branilac okrivljene AA1, advokat AB1, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 2 ZKP-a, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, kao drugostepeni sud, ukine pobijanu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje tokom kojeg će biti otklonjeni nedostaci na koje je ukazano ovom žalbom ili da pobijanu presudu preinači tako što će okrivljenu AA1 osloboditi od optužbe. Branilac je u žalbi zamolio da zajedno sa okrivljenom bude obavešten o sednici veća na kojoj će biti odlučivano o žalbi;
-branilac okrivljenog AA2, advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o sankciji i odluke o naknadi štete – imovinsko-pravnom zahtevu, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud, o sednici veća, u smislu odredbe člana 447 stav 2 ZKP-a, obavesti okrivljenog AA2 i njegovog branioca, usvoji žalbu i u pobijanom delu prvostepenu presudu preinači tako što će okrivljenog AA2 osloboditi od optužbe, troškova postupka i obaveze plaćanja paušala, odbiti zahtev Grada Novog Sada za naknadu štete, odnosno Grad Novi Sad sa ovim zahtevom uputiti na parnicu i odlučiti da troškovi postupka, nagrada i nužni izdaci branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda, ili da u predloženoj procesnoj formi ili u sednici veća pobijanu presudu ukine, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili je preinači u pogledu odluke o sankciji i imovinsko-pravnom zahtevu, tako što će okrivljenom AA2 izreći blažu sankciju, a oštećenog sa imovinsko-pravnim zahtevom uputiti na parnicu;
-okrivljena AA3, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se žalba usvoji i pobijana presuda preinači tako što će okrivljena AA3 biti oslobođena optužbe. Na osnovu člana 447 stav 2 ZKP-a, okrivljena AA3 zamolila je sud da bude obaveštena o sednici veća drugostepenog suda;
-branilac okrivljene AA3, advokat dr AB2, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i nepravilne odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, u smislu člana 447 stav 2 ZKP-a, obavesti o sednici veća branioca i okrivljenu AA3, da kao drugostepeni sud usvoji žalbu branioca i preinači odluku o kazni zatvora okrivljene AA3 i oslobodi je od optužbe jer nije dokazano da bi učinila krivično delo kako se navodi u izreci pod II presude ili da usvoji žalbu branioca okrivljene AA3 i prvostepenu presudu ukine i predmet vrati na ponovno raspravljanje i odluku pred potpuno izmenjenim većem;
-branilac okrivljene AA3, advokat AB3, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, kao drugostepeni sud, u skladu sa članom 447 stav 2 Zakonika o krivičnom postupku, o sednici veća obavesti okrivljenu AA3 i njenog branioca, kao i da uvaži žalbu i nakon održane sednice veća ukine pobijanu presudu i vrati je prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači prvostepenu presudu tako što će okrivljenu AA3 osloboditi od optužbe;
-Gradski pravobranilac Grada Novog Sada, zbog odluke o imovinsko-pravnom zahtevu i povrede odredaba krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, nakon razmatranja žalbe i njenih navoda, istu usvoji i postupi po žalbenom predlogu oštećenog Grada Novog Sada, zbog odluke suda o imovinsko-pravnom zahtevu ili prvostepenu presudu preinači tako što će obavezati okrivljene AA, AA1, AA2 i AA3 da solidarno na ime naknade pričinjene štete iznos od 462.909.109,61 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.12.2011. godine, pa do isplate, uplate u budžet Grada Novog Sada, u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja ili pak da prvostepenu presudu u delu odluke o imovinsko-pravnom zahtevu ukine i vrati na ponovno odlučivanje.
Tužilaštvo za organizovani kriminal je, podneskom Ktž.br.28/17 od 15.09.2017. godine, primljenim u sud 19.09.2017. godine, predložilo da Apelacioni sud u Beogradu odbije kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA, advokata AB, branioca okrivljene AA1, advokata AB1, branioca okrivljenog AA2, advokata AB, branilaca okrivljene AA3, advokata AB2 i advokata AB3, kao i okrivljene AA3 i potvrdi presudu Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K.Po1 br.36/15 od 17.03.2017. godine.
Tužilaštvo za organizovani kriminal je, podneskom Ktž.br.28/17 od 24.11.2017. godine, primljenim u sud 27.11.2017. godine, predložilo da Apelacioni sud u Beogradu odbije kao neosnovanu žalbu Pravobranilaštva Grada Novog Sada i potvrdi presudu Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K.Po1 br.36/15 od 17.03.2017. godine.
Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, održao je sednicu veća, u skladu sa odredbom člana 447 ZKP-a, u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal Mirjane Ilić, okrivljenih AA, AA1, AA2 i AA3 i njihovih branilaca, advokata AB, advokata AB1, advokata dr AB2 i advokata AB3, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je nakon razmatranja navoda i predloga iz izjavljenih žalbi, imajući u vidu i mišljenje Tužioca za organizovani kriminal, iz napred citiranih podnesaka, a nakon što je prvostepenu presudu ispitao u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbama, pa je našao da valja odlučiti kao u izreci ovog rešenja, a ovo iz sledećih razloga:
a)Najpre, u pogledu pravnog pitanja, koje se tokom postupka pojavilo kao sporno, da li se u pogledu radnji koje se okrivljenom AA stavljaju na teret radi o takozvanoj presuđenoj stvari, zato što je prema stavu odbrane protiv okrivljenog AA zbog istovetnih radnji izvršenja, onako kako su opisane u optužnom aktu, već vođen prekršajni postupak, a koji je na osnovu odluke Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenja u Novom Sadu III-304 Prž broj 15310/14 od 24.09.2014. godine, pravnosnažno obustavljen usled nastupanja apsolutne zastarelosti, prvostepeni sud nalazi da se u konkretnom slučaju ne radi o takozvanoj presuđenoj stvari.
Obrazlažući ovakvo svoje zaključivanje prvostepeni sud polazi od odredbe člana 4 Protokola broj 7 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene u skladu sa Protokolom broj 11, koju konvenciju je potpisala i naša država i to stava 1, kojim je propisano da se nikome ne može ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku, koji je u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku te države, pa je tumačeći ovu odredbu, uzeo u obzir i u istom kontekstu cenio i to da je članom 4 Zakonika o krivičnom postupku propisano kako niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, pri tom istovremeno i uz sve napred navedeno, imao u vidu da je članom 17 stav 3 Zakonika o krivičnom postupku propisano da ako je o pravnom pitanju, kao prethodnom, sud u drugoj vrsti postupka ili drugi državni organ već doneo odluku, takva odluka ne obavezuje krivični sud u pogledu konačne ocene da li je učinjeno određeno i koje krivično delo. Shodno navedenom, prvostepeni sud je stao na stanovište da ni u konkretnom slučaju odluka Prekršajnog suda u Novom Sadu 19 PR broj 10-8108/13 od 04.07.2014. godine, kao ni drugostepena presuda Prekršajnog Apelacionog suda u Novom Sadu III-304PRŽ broj 15310/14 od 24.09.2014. godine, nisu od obavezujućeg značaja za krivični postupak, između ostalog, zato što i Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda govori o krivičnom postupku, a ne bilo kom kaznenom postupku u kome je o pravnoj stvari već doneta pravnosnažna odluka. Takođe, po stavu prvostepenog suda, činjenični opis prekršaja u prekršajnom postupku koji je u odnosu na okrivljenog AA pravnosnažno obustavljen, nije u potpunosti identičan činjeničnom opisu koji je dat u optužnom aktu i kod koga su njegove radnje kvalifikovane kao radnje izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 1 u vezi sa članom 33 Krivičnog zakonika, zbog kog dela je prvostepenom presudom oglašen krivim.
Međutim, po oceni Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, razlozi koje prvostepeni sud daje za svoj zaključak da se u konkretnom slučaju ne radi o povredi načela “Ne bis in idem”, za sada se ne mogu prihvatiti.
Najpre, ne može se prihvatiti stav prvostepenog suda da se načelo “Ne bis in idem” odnosi isključivo na prethodno okončan krivični postupak, pri čemu je posebno nejasno pozivanje prvostepenog suda na odredbu člana 17 stav 3 Zakonika o krivičnom postupku.
Naime, krivično-procesni princip “Ne bis in idem” definisan je članom 6 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku, kojim je propisano da niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili je za to delo postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen ili optužba pravnosnažno odbijena.
Ustav Republike Srbije, kao jedno od osnovnih načela ljudskih prava i sloboda, vezanih za pravnu sigurnost u kaznenom pravu, članom 34 stav 4, ovaj princip definiše tako da niko ne može biti gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, a ova ustavna odredba dalje propisuje da istim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Samo izuzetno, kako je to određeno u stavu 5 člana 34 Ustava Republike Srbije, ponavljanje postupka je dopušteno u skladu sa kaznenim propisima ako se otkriju dokazi o novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme suđenja, mogle bitno da utiču na njegov ishod, ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod.
Članom 16 stav 2 Ustava Republike Srbije, određeno je između ostalog da je sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, doneta 04.11.1950. godine, zajedno sa Protokolom broj 7, donetim 22.11.1984. godine, koji Protokol je naša država ratifikovala. Članom 4 stav 1 Protokola broj 7 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, predviđeno je da se nikome ne može ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države, za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom države pred kojom se postupak vodi. Navedenim članom se sprečava dvostruko ugrožavanje od strane različitih organa iste države, tako da dolazi do povrede prava ako se događaj ili pravna priroda prestupa mogu poistovetiti, a licu je od strane dva različita suda ili kaznena organa za isti događaj suđeno.
Pojam “krivično” u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i praksi Evropskog suda za ljudska prava, dosta je širi u odnosu na isti pojam u našem pozitivnom pravu, tako da pomenuti pojam po Konvenciji suštinski odgovara pojmu “krivično delo” u nacionalnom pravu, ali obuhvata i pojedine privredne prestupe i pojedine prekršaje, a što je u skladu i sa članom 34 stav 4 Ustava Republike Srbije, kojim je proširena zabrana ponovnog gonjenja i kažnjavanja za isto krivično delo i na postupke za neko drugo kažnjivo delo.
Takođe, za sada se ne može prihvatiti ni stav prvostepenog suda da se pravilo “Ne bis in idem” odnosi isključivo na potpuno identičan činjenični opis.
Naime, Evropski sud za ljudska prava je u standardima iskazanim u presudi Zolotukin protiv Rusije (Zolothukin v. Russia, 14939/03 od 10.02.2009. godine), uveo pojam materijalnog identiteta dela za razliku od prethodno prihvaćenih identiteta kvalifikacije i identiteta zaštićenih dobara.
Materijalni identitet postoji kada se radi o istom događaju na osnovu činjenično utemeljenog pristupa, to jest član 4 Protokola 7 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava mora se shvatiti na način da zabranjuje kazneni progon ili suđenje za drugo delo u meri u kojoj ona proizlazi iz istovetnih činjenica ili činjenica koje su u suštini bitno iste kao i prvo kažnjivo delo za koje je već doneta pravnosnažna osuđujuća ili oslobađajuća presuda, koji stav je Evropski sud za ljudska prava u nekoliko predmeta potvrdio – Maresti protiv Hrvatske (55759/07 od 29. juna 2009. godine), Muslija protiv BiH (Muslia v. Bosnia and Herzegovina 32042/11 od 14.01.2014. godine), Milenković protiv Srbije (Milenkovic v. Serbia, 50124/13 od 01.03.2016. godine).
Ustavni sud Republike Srbije je za potrebe utvrđivanja materijalnog identiteta dela uveo i dodatne, korektivne kriterijume: a) kriterijum identičnosti zaštićenih dobara i težine posledice dela i b) kriterijum identiteta sankcije.
Stoga se za Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, za sada ne mogu prihvatiti razlozi koje prvostepeni sud daje za svoj stav da se u konkretnom slučaju nema mesta primeni načela “Ne bis in idem”, pri čemu se u obrazloženju ožalbene presude samo konstatuje da činjenični opis prekršaja nije u potpunosti identičan činjeničnom opisu koji je dat u optužnom aktu, ne navodeći konkretno šta je okrivljenom AA stavljeno na teret u prekršajnom postupku (činjenični opis radnje koja je njemu stavljena na teret u tom postupku) u predmetu Prekršajnog suda u Novom Sadu 19 PR 10-8108/13 od 04.07.2014. godine, pravnosnažno okončanom presudom Prekšajnog Apelacionog suda, Odeljenje u Novom Sadu III-304 PRŽ 15310/14 od 24.09.2014. godine, a što je od značaja za ocenu da li su ispunjeni ili ne kriterijumi na osnovu čega se daje konačan zaključak da li ima ili nema mesta primeni principa “Ne bis in idem”, a to dalje znači da u obrazloženju ožalbene presude su izostali razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, dok su razlozi koji su dati nejasni, a što sve ima za posledicu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 2 ZKP-a, na koju se osnovano žalbom branioca okrivljenog AA, advokata AB ukazuje, i zbog kojih je prvostepena presuda u odnosu na njega morala biti ukinuta.
b)Potom, prvostepeni sud u izreci prvostepene presude nalazi da su okrivljeni AA, kao direktor javnog preduzeća “Zavod za izgradnju grada” Novi Sad, okrivljena AA1, kao pomoćnik direktora za opšte i ekonomske poslove, okrivljena AA3, kao pomoćnik direktora za finansijske poslove i okrivljeni AA2 kao izvršni direktor ovog zavoda, imali status službenih lica, budući da su u okviru svih radnih mesta vršili službene funkcije u JP “Zavod za izgradnju grada” Novi Sad, i pri tom se prvostepeni sud pozivana Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u javnom preduzeću “Zavod za izgradnju grada” Novi Sad od 03.01.2008. godine.
Osnovano se u žalbama branioca okrivljene AA1 i branioca okrivljene AA3 osporava da su okrivljene imale svojstvo službenih lica, a ovo iz sledećih razloga:
Član 112 stav 3 tačka 2 Krivičnog zakonika određuje da se službenim licem smatra izabrano, imenovano ili postavljeno lice u državnom organu, organu lokalne samouprave, ili lice koje stalno ili povremeno vrši službene dužnosti ili službene funkcije u tim organima.
Potom Zakon o lokalnoj samoupravi (“Službeni glasnik” RS br. 129/2007) u članu 3 stav 1 određuje jedinice lokalne samouprave, i da se lokalna samouprava ostvaruje u opštini, gradu i gradu Beogradu (dakle to su jedinice lokalne samouprave), član 24 navedenog zakona određuje da grad vrši nadležnosti opštine, kao i druge nadležnosti i poslove državne uprave koji su mu zakonom povereni, a član 27 određuje organe ovih jedinica lokalne samouprave, a to su: skupština, predsednik opštine – grada, opštinsko veće i opštinska uprava, gradsko veće i gradska uprava.
Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje nalazi da se osnovano u žalbama branilaca ukazuje da prvostepeni sud u obrazloženju ožalbene presude nije dao jasne i prihvatljive razloge da su okrivljeni imali svojstvo službenih lica, te da se za sada ne mogu prihvatiti stavovi prvostepenog suda da su okrivljeni u smislu člana 112 stav 3 tačka 2 KZ imali svojstvo službenih lica, jer to ne proizilazi iz napred citiranih odredbi Krivičnog zakonika i Zakona o lokalnoj samoupravi, a to dalje znači da u pogledu ove odlučne činjenice, od koje zavisi i pravna kvalifikacija krivičnih dela u pitanju, u obrazloženju presude su izostali razlozi, a razlozi koji su dati su nejasni, te je prvostepena presuda i u ovom delu zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 2 ZKP, koje vode obaveznom ukidanju presude, te je presuda u odnosu na okrivljenu AA1 i okrivljenu AA3 uvažavanjem žalbi njihovih branilaca ukinuta u odnosu na njih, a u odnosu na okrivljene AA i AA4 presuda je ukinuta iz istih razloga u smislu člana 454 ZKP.
v)Nadalje, kada je u pitanju odlučna činjenica da li je preduzeće DOO “AA” ispunjavalo tehničke uslove za prvu fazu restriktivnog postupka ili nije, prvostepeni sud, prihvatajući iskaze svedoka SS1 do SS4, članova Komisije, i svedoka SS5, koja je bila rukovodilac službe za javne nabavke, utvrđuje da preduzeće DOO “AA” ne ispunjava minimum uslova u pogledu opreme i mehanizacije, odnosno ne poseduje minimum dva kamiona nosivosti do 10 tona.
Osnovano se u žalbi branioca okrivljenog AA i okrivljene AA1 osporava ovo utvrđenje prvostepenog suda, a što proizilazi iz sledećeg:
Iz zapisnika o otvaranju ponuda, koji je pročitan na glavnom pretresu od 26.05.2016. godine, proizlazi da je na strani preduzeća DOO “AA” Ruma, u rubrici koja se tiče ispunjenosti tehničkih uslova u pogledu posedovanja odgovarajuće mehanizacije stavljen plus, a da je u dokumentu naslovljenom kao “spisak sredstava – transportnih sredstava DOO “AA” - Ruma, koji je takođe pročitan na glavnom pretresu, u tabelarnom prikazu navedena vrsta, marka, tip, broj komada, kapacitet, kalkulativni učinak i godina proizvodnje transportnih sredstava, i to pod brojem 1 kamion – kiper, a na stranici koja se odnosi na broj takvih kamiona stoji broj 5, a što ukazuje da je preduzeće DOO “AA” dostavilo podatke koji govore o tehničkoj opremljenosti i kamionima nosivosti do 10 tona.
Pri tom, a u vezi iznetog u prethodnom stavu, iz iskaza svedoka SS3 proizlazi da je prilikom otvaranja ponuda konstatovano da je konkretno preduzeće dostavilo saobraćajne dozvole, ali se nisu utvrđivali i proveravali podaci iz ovih saobraćajnih dozvola.
Povezujući izneto sa iskazom svedoka SS1, koji je u svom iskazu naveo da je preduzeće DOO “AA” učestvovalo u zajedničkoj ponudi sa još nekoliko drugih preduzeća i da se u tom slučaju gledalo da li cela grupa preduzeća ispunjava tražene uslove, te da DOO “AA” nije ispunjavalo uslove za drugu fazu restriktivnog postupka i da je to bio jedinstven stav Komisije, pri čemu je takođe naveo da on lično nema saznanja da li je DOO “AA” individualno ili da li je grupa ponuđača ispunjavala uslov vezan za broj kamiona i određenu nosivost, te da on lično to nije utvrđivao, kao i da svedok SS2 takođe u svom iskazu navodi da ona lično nije proveravala ispunjenost tehničkih uslova, da se tehničkim uslovima bavio kolega SS4, koji u svom iskazu navodi da oznake kamiona koje se nalaze u popisnoj listi njemu ništa ne znače, to po oceni Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, opravdani su navodi iz žalbi da su nejasni razlozi prvostepenog suda za zaključak da preduzeće DOO “AA” nije ispunjavalo minimum uslova u pogledu opreme i mehanizacije, odnosno da nije posedovalo minimum dva kamiona nosivosti do 10 tona.
Dalje, a u vezi iznetog u prethodnom, prvostepeni sud ne prihvata iskaze svedoka SS6 i SS7, koje su ispred preduzeća DOO “AA” bile zadužene za pripremanje tenderske dokumentacije i prisustvovale otvaranju ponuda, i koje su na glavnom pretresu saglasno navele da su uz tendersku dokumentaciju priložile sve potrebne dokaze, između ostalog i dokaze da preduzeće DOO “AA” poseduje najmanje dva kamiona nosivosti do 10 tona, i, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, nejasni su razlozi koje prvostepeni sud daje za svoj zaključak da ne prihvati iskaze ovih svedoka, navodeći da svedoci SS6 i SS7 svojim kazivanjem nisu uverile sud da su u konkretnom slučaju zaista dostavile sve što je potrebno od tražene dokumentacije, naročito zbog činjenice da nisu sačekale konačno određene komisije u pogledu ponuda i uverile se u to, ocenjujući njihove iskaze kao puke tvrdnje, zaključujući da dostavljena dokumentacija za preduzeće DOO “AA” Ruma ipak nije bila kompletna u odnosu na tehničku opremljenost ovog preduzeća, konkretno opremljenost kamionima nosivosti do 10 tona, a iznete razloge za neprihvatanje iskaza ovih svedoka u odnosu na ovu činjenicu Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje ne prihvata, a ovo iz sledećih razloga:
Naime, pri činjenici da svedoci SS1, SS2 i SS3 nisu imali neposrednih saznanja o tome da li DOO “AA” ispunjava tehničke uslove, budući da iz njihovih iskaza proizlazi da se oni time u okviru komisije nisu bavili, dok svedok SS4, koji se u okviru komisije bavio tehničkim uslovima, navodi da mu oznake kamiona koje se nalaze u popisnoj listi ništa ne znače, pri čemu je objasnio da su se kod dokumentacije koja bi potvrđivala da preduzeće poseduje predmetne kamione tražile i fotokopije saobraćajnih dozvola, a da je svedok SS3 u svom iskazu navela da je prilikom otvaranja ponuda konstatovano da je konkretno preduzeće dostavilo saobraćajne dozvole, ali se nije utvrđivalo i proveravalo da li su zaista i dostavljene ove saobraćajne dozvole, to ostaje nejasno na osnovu čega je komisija utvrdila da preduzeće DOO “AA” nije ispunjavalo sve tražene uslove iz konkursne dokumentacije, odnosno da nije posedovalo minimum dva kamiona nosivosti do 10 tona, pa su stoga nejasni i razlozi prvostepenog suda da kod utvrđivanja ove odlučne činjenice prihvati iskaze članova komisije i svedoka SS5, a da ne prihvati iskaze svedoka SS7 i SS6.
Dakle, u odnosu na izneto u prethodnom, stoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 2 ZKP kako se osnovano ističe u izjavljenim žalbama, a što je za posledicu imalo da činjenično utvrđenje prvostepenog suda za sada se ne može prihvatiti, pa je i sa tih razloga prvostepena presuda u ovom delu u odnosu na okrivljene AA i AA1 ukinuta.
g)Kada je u pitanju krivično delo iz stava II izreke ožalbene presude. prvostepeni sud u izreci ožalbene presude navodi da je okrivljena AA3 bila svesna svog dela i njegove zabranjenosti i htela njegovo izvršenje, dakle, da je krivično delo izvršila sa direktnim umišljajem, dok u obrazloženju ožalbene presude na stranama 72 i 73, navodi da je okrivljena AA3 postupala sa eventualnim umišljajem, odnosno da je bila svesna radnji koje preduzima, njihove zabranjenosti, kao i posledica svog nečinjenja, ali da je olako držala da do njihovog nastupanja neće doći, čime je izreka ožalbene presude protivrečna datim razlozima, na šta se osnovano žalbama branilaca okrivljene AA3 ukazuje, a to dalje znači da je prvostepena presuda u ovom delu doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 2 ZKP, zbog koje je i iz ovog razloga morala biti ukinuta.
Dalje, izreka ožalbene presude je protivrečna i u pogledu radnji za koje je okrivljena AA3 oglašena krivom, budući da prvostepeni sud u izreci ožalbene presude navodi da okrivljena AA3 dopise 12-16-2-11/7-1 i 12-16-3-11/7-1, oba od 13.07.2012. godine, sa nalozima za naplatu, naslovljene na “AIK Banku” AD Niš, glavna filijala Novi Sad, radi naplate potraživanja od dužnika PD DOO “AA” Ruma, nije dostavila banci na naplatu, dok u obrazloženju ožalbene presude, na strani 66, stav 1 navodi da je nesporno prvostepeni sud utvrdio da je okrivljena AA3 dana 13.07.2012. godine, na dan isteka navedenih garancija sačinila dva dopisa sa nalozima za naplatu i prosledila ih “AIK Banci” radi naplate potraživanja od dužnika DOO “AA”.
Nadalje, prvostepeni sud okrivljenu AA3 oglašava krivom da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, nevršenjem svoje službene dužnosti i time pribavila imovinsku korist u iznosu od 462.909.109,61 dinara PD DOO “AA” Ruma i nanela štetu budžetu grada Novog Sada u navedenom iznosu. Pri tom prvostepeni sud nesumnjivo utvrđuje da je okrivljena AA3 dopisima od 12.06.2012. godine pokušala da skrene pažnju preduzeća DOO “AA” da nisu dostavili bankarske garancije za dobro izvršenje posla, kako je to bilo predviđeno ugovorima, a što je bilo više od mesec i po dana pre isteka garancija. Takođe, nesporno je prvostepeni sud utvrdio da je okrivljena AA3, dana 13.07.2012. godine, na dan isteka navedenih garancija, sačinila dva dopisa sa nalozima za naplatu i prosledila ih “AIK Banci” radi naplate potraživanja od dužnika DOO “AA”. Pri tom prvostepeni sud prihvata odbranu okrivljene AA3 i iskaze svedoka SS8, SS9 i SS10, da je okrivljenu tada telefonom kontaktirao izvršni direktor okrivljeni AA2 i tom prilikom upozorio da ne sme bez njegove dozvole da preduzima bilo kakve aktivnosti u vezi sa naplatom navedenih bankarskih garancija, uz napomenu da su u toku pregovori sa rukovodstvom firme DOO “AA”, kada ona prestaje da preduzima bilo kakvu radnju u cilju naplate garancija.
Sledom iznetog u prethodnom, za sada se ne mogu prihvatiti razlozi koje prvostepeni sud daje u pogledu postojanja umišljaja ove okrivljene u odnosu na radnje za koje je oglašena krivom, a što se osnovano i žalbama okrivljene AA3 i njenih branilaca ukazuje, drugim rečima stoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 2 ZKP, koja povreda vodi obaveznom ukidanju prvostepene presude.
Imajući u vidu sve napred navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, koje su za posledicu imale pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, to je ožalbena presuda, usvajanjem žalbi branioca okrivljenog AA, advokata AB, branioca okrivljene AA1, advokata AB1, okrivljene AA3 i njenih branilaca, advokata dr AB2 i advokata AB3, a u smislu člana 454 ZKP i u odnosu na okrivljenog AA2, morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti povrede na koje mu je ovim rešenjem ukazano, ponovo izvesti već izvedene dokaze, eventualno nove dokaze koji budu predloženi od strane stranaka ili sud u smislu člana 15 stav 4 ZKP sam odredi da se neki dokazi izvedu, nakon čega će na nesumnjiv način utvrditi sve odlučne činjenice i izvesti pravilne zaključke čime će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i dovoljno argumentovane razloge o činjenicama relevantnim za odlučivanje u odnosu na objektivna i subjektivna obeležja krivičnih dela za koja se okrivljeni AA, AA1, AA2 i AA3 terete, a prilikom svojih činjeničnih i pravnih zaključivanja uzeće u obzir i ostale žalbene navode branioca okrivljenog AA, advokata AB, branioca okrivljene AA1, advokata AB1, branioca okrivljenog AA2, advokata AB, okrivljene AA3 i njenih branilaca advokata dr AB2 i advokata AB3, na koje u ovom rešenju nije činjen poseban osvrt budući da je prvostepena presuda iz napred navedenih razloga morala biti ukinuta.
Žalba Gradskog pravobranioca Grada Novog Sada izjavljena na odluku o imovinsko-pravnom zahtevu je bespredmetna budući da je prvostepena presuda ukinuta u celosti, pa će prvostepeni sud u ponovljenom postupku navode iz ove žalbe uzeti u obzir prilikom svojih činjeničnih i pravnih zaključivanja.
Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje je na osnovu odredbe člana 458 stav 1 ZKP, doneo odluku kao u izreci rešenja.
Zapisničar Predsednik veća-sudija
Branislava Munjić,s.r. Veroljub Cvetković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Jasmina Đokić