| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Apelacioni sud u Novom Sadu | Datum: 04.11.2011 | Broj: Gž1. 2088/11 |
| Abstrakt: | |||
REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
Posl. br. Gž1. 2088/11
Dana: 4. novembra 2011. godine
NOVI SAD
U IME NARODA!
Apelacioni sud u Novom Sadu, u veću sastavljenom od sudija Mire Tubin Čanak, predsednika veća, Gabriele Milovanović i Marije Gabrić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca K. A. iz K., koga zastupa V. P., advokat iz S., protiv tuženog S. n. b. K. iz K., koga zastupaju A. J. i K. S., advokati iz K., radi poništaja odluke, odlučujući o žalbama tužioca i tuženog protiv presude Osnovnog suda u Pančevu, Sudska jedinica Kovin broj P1. 715/11 od 28. juna 2011. godine, na sednici veća održanoj 4. novembra 2011. godine, doneo je
Preinačuje se presuda Osnovnog suda u Pančevu, Sudska jedinica Kovin broj P1. 715/11 od 28. juna 2011. godine, tako što se tužbeni zahtev da se utvrdi da je zaključenjem Ugovora o radu broj .... od ...... godine tužilac sa tuženim zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na radnom mestu NK radnik na odeljenju, i da se naloži tuženom da tužioca vrati na rad na radno mesto NK radnik na odeljenju ili na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, u roku od 8 dana pod teretom izvršenja, odbija kao neosnovan.
Svaka strana snosi svoje troškove.
Izreka prvostepene presude glasi:
„Usvaja se preostali deo tužbenog zahteva tužioca K. A. iz K., pa se utvrđuje da je zaključenjem ugovora o radu broj ...... dana.... godine tužilac sa tuženim S. n. b. K. iz K. zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na radnom mestu NK radnik na odeljenju.
Nalaže se tuženom da tužioca vrati na rad na radno mesto NK radnika na odeljenju ili na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi u roku od 8 dana pod pretnjom izvršenja.
Obavezuje se tuženi da tužiocu nadoknadi troškove postupka u iznosu od 16.000,00 dinara, u roku od 15 dana pod teretom izvršenja.“
Protiv ove presude žalbu je izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361. st. 2. tač. 12. ZPP, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da ovaj sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati istom sudu na ponovni postupak i donošenje zakonite odluke, ili istu preinači i odbije tužbeni zahtev tužioca, i obaveže istog na snašanje troškova postupka.
Protiv iste presude žalbu je izjavio i tužilac, pobijajući istu u delu odluke o troškovima postupka.
Žalba tuženog je osnovana.
Žalba tužioca nije osnovana.
Ispitujući pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi tuženog i tužioca, a pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361. st. 2. tač. 1, 2, 5, 7. i 9. ZPP-a i pravilnu primenu materijalnog prava, shodno odredbi člana 372. st. 2. ZPP-a, ovaj sud nalazi da je pobijana presuda doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka, ali da je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjeno materijalno pravo, u smislu čl. 380. st. 1. tač. 4. ZPP.
Prema utvrđenju prvostepenog suda, tužiocu je otkazan Ugovor o radu broj ...... od ...... godine, rešenjem tuženog broj .... od ..... godine, zbog isteka roka na koji je zasnovao radni odnos, s tim da mu radni odnos prestaje zaključno sa ...... godine. Pravnosnažnom presudom tog suda broj K. 319/06 od 21.05.2008. godine J. M., diplomirani pravnik kod tuženog,oglašena je krivom iz razloga što je tačno neutvrđenog dana januara 2006. godine, kada je mogla da shvati značaj svog dela i mogla da upravlja svojim postupcima u K., kao odgovorno lice u S. n. b.„K.“ u K., na mestu organizatora za opšte pravne poslove, u službeni spis unela neistinite podatke u nameri da neistiniti spis upotrebi na taj način što je u pismenom ugovoru o radu koji je zaključen na dve strane formata A-4 između tužioca i tuženog, neovlašćeno izmenila na prvoj strani ugovora na kojoj se ne nalaze potpisi ugovornih strana čl. 2. ugovora, a koji se odnosi na vreme zasnivanja radnog odnosa i to tako da umesto navoda „određeno vreme do povratka A. D. na svoje radno mesto“ je unela „određeno vreme do jedne godine“ bez pristanka i potpisa K. A., a sve u nameri da onemogući K. A., koji je nastavio da radi posle povratka A. D., da je njegov radni odnos zasnovan u bolnici na određeno vreme postane radni odnos na neodređeno vreme, shodno čl. 37. Zakona o radu, pa je na osnovu ovako preinačenog ugovora bolnica dala otkaz ugovora o radu K. A. zaključno sa ..... godine zbog isteka roka za koji je zasnovan radni odnos.
Prvostepeni sud utvrđuje da je tužilac primljen na radno mesto NK radnika i radio je na radnom mestu na kojem je do odlaska na bolovanje radio A. D., a koji je radio na Odeljenju psihogerijatrije kao higijeničar i koji je sa tog mesta otišao na bolovanje. Po povratku sa bolovanja A. D. se nije vratio na radno mesto na kojem ga je zamenjivao tužilac, već je odmah po povratku sa bolovanja počeo da radi na drugom radnom mestu. U vreme vraćanja A. D. sa bolovanja, tužilac je bio na godišnjem odmoru i to u periodu od ..... godine do kraja 2005. godine, zatim je radio 1, 3. i 4. januara 2006. godine, da bi do kraja januara 2006. godine koristio godišnji odmor, a 1, 2. i 3. februara koristio je slobodne dane. Tužilac je godišnji odmor i slobodne dane koristio na osnovu usmenog saopštenja pretpostavljenog, jer nije dobio nikakvo rešenje o korišćenju godišnjeg odmora i slobodnih dana.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud nalazi da je zahtev tužbe da se utvrdi da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog, i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad, osnovan, i da su ispunjeni uslovi iz čl. 37. Zakona o radu, smatrajući da je postupanje tuženog kada je usmeno uputio tužioca na godišnji odmor i na korišćenje slobodnih dana sračunato tako da dovede u zabludu tužioca u vezi njegovog statusa kod tuženog.
Ovakav stav prvostepenog suda ne može se prihvatiti.
Prema čl. 37. st. 3. i 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 i 61/05) radni odnos na određeno vreme radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog može se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog, a radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje 5 radnih dana po isteku roka na koji je zasnovan radni odnos.
Osnovano tuženi u žalbi ističe da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni propisani uslovi za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, budući da je u toku postupka utvrđeno, a što je potvrdio i tužilac na ročištu za glavnu raspravu koje je održano 13.07.2009. godine, da isti nije nastavio da radi pet dana nakon povratka A. D. sa bolovanja, već je nakon što je A. D. vraćen sa bolovanja na drugo radno mesto, tužilac radio 1, 3. i 4. januara 2006. godine, a u vreme povratka A. D. tužilac se nalazio na godišnjem odmoru, a zatim je do kraja januara 2006. godine koristio godišnji odmor, a 1, 2. i 3. februara je koristio slobodne dane, dok mu je radni odnos otkazan sa ..... godine.
Naime, da bi došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, potrebno je da radnik efektivno radi pet radnih dana nakon povratka odsutnog radnika ili isteka roka na koji je zasnovan radni odnos, pri čemu se neradni dani koji konkretno za tužioca čini i godišnji odmor i plaćeno odsustvo, ne računaju u ovaj rok od 5 dana, pa se ne može prihvatiti stav prvostepenog suda da je tuženi doveo u zabludu tužioca u vezi njegovog radnopravnog statusa na taj način što mu nije dao rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, kada je nesporno da u tom periodu tužilac nije radio već je koristio godišnji odmor, odnosno slobodne dane.
Imajući u vidu navedeno, a kako tužilac nije faktički nastavio da radi pet radnih dana po isteku roka na koji je zasnovan radni odnos, odnosno po povratku odsutnog radnika sa bolovanja, već je radio samo 3 dana, ovaj sud je preinačio prvostepenu odluku i zahtev tužbe u delu da se utvrdi da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme i u delu da se obaveže tuženi da ga vrati na rad kao neosnovan odbio.
Polazeći od čl. 161. st. 2. ZPP, ovaj sud je odlučio o troškovima postupka na taj način što je odredio da svaka strana snosi svoje troškove. Sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju tužilac podneo zahtev za poništaj rešenja kojim mu je otkazan ugovor o radu, u kom delu zahteva je tužilac u prethodnom toku postupka uspeo u sporu, te za utvrđenje da je zaključenjem ugovora o radu od ..... godine tužilac sa tuženim zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na radnom mestu NK radnik na odeljenju, i radi obavezivanja tuženog da vrati tužioca na rad, u kom delu zahteva tužilac nije uspeo u sporu, te je ovaj sud imajući u vidu ukupne troškove postupka i uspeh stranke u sporu, stao na stanovište da je u konkretnom slučaju opravdano da svaka strana snosi svoje troškove postupka, s toga je primenom čl. 149. st. 2. ZPP odlučeno o troškovima postupka kao u izreci presude.
Imajući u vidu navedeno, primenom odredaba čl. 380. st. 4. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Mira Tubin Čanak s.r.
zto:
Napomena
Rev2 283/12 od 06.09.2012. odbijena kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom sadu Gž1 2088/11.