Posledice teških telesnih povreda u konkretnom slučaju mogu biti ograničenja koja se manifestuju u pojačanim naporima koje oštećeni ulaže u vršenju svakodnevnih radnji i poslova, obavljanja fizioloških funkcija, bavljenja određenim pozivom van procesa rada, sportom ili navikama i vršenje drugih aktivnosti kojima se zadovoljavaju potrebe i interesi, a koje nisu obuhvaćene naknadom koja se manifestuje kao rezultat smanjene radne sposobnosti.
Odlučna okolnost za utvrđenje pravične naknade za ovaj vid štete je jačina duševnih bolova i dužina trajanja tih bolova pri čemu se kao relevantan faktor uzima težina telesne povrede i procenat smanjenja opšte životne aktivnosti.
Međutim, sam procenat umanjenja opšte životne aktivnosti koji je za prvostepeni sud odlučujući i nije dovoljan za odmeravanje pravične naknade iako se ona u smislu člana 223. ZPP i čl. 200. ZOO odmerava po slobodnoj oceni.
Bilo je nužno ispitati i postojanje pomoćnih okolnosti; starost oštećenog, pol, porodično stanje, eventualno postojanje neugodnosti zbog posledica povrede koje nisu u sferi fizičkih bolova, da li postoje štetne posledice u intimnoj sferi i da li oštećeni ima ograničenja izvan radne delatnosti (sport, društvena aktivnost i drugo).
Prema članu 33. Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju telesna oštećenja se razvrstavaju u osam stepena i maksimalni procenat telesnog oštećenja je 100, pa zato su nedovoljno jasni RAZLOZI nižestepenih sudova da se u konkretnom slučaju može prosto mehanički vršiti sabiranje telesnih oštećenja pojedinih organa.
Imajući u vidu brojnost organa u slučaju višestrukih telesnih povreda moglo bi se doći u situaciju da se usled prostog mehaničkog sabiranja pređe zakonsko ograničenje od 100, pa je zbog toga u konkretnom slučaju bilo nužno da se o procentu umanjenja opšte životne aktivnosti izjasne dva ili više veštaka a između ostalih specijalnosti i veštakom lekarom specijalistom iz oblasti medicine rada.