| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Federacije BiH | Datum: 24.01.2002 | Broj: U.3090/01 |
| Abstrakt: | |||
Tužiteljica osporava rešenje tuženog iz razloga što smatra da je tuženi pogrešno odlučio kada joj nije priznao pravo na naknadu za izuzetno materijalno obezbeđenje u visini od dve prosečne plate počev od dana 01.06.1993. godine, kada joj je pravo priznato.Ovaj prigovor tužiteljice je osnovan.U postupku donošenja osporenog rešenja, tuženi nije imao u vidu odredbe člana 6. Zakona o izuzetnom materijalnom obezbeđenju ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca kojim je propisano, da izuzetno materijalno obezbeđenje korisniku pripada od prvog dana narednog meseca od dana smrti lica iz člana 1. ovog zakona tj. pripadnika oružanih snaga, nego je tuženi u postupku obnove ranijeg rešenja pogrešno zaključio da tužiteljici pripada pravo na naknadu za izuzetno materijalno obezbeđenje u visini od dve prosečne plate počev od prvog dana narednog meseca od dana izdavanja uverenja nadležnog vojnog organa, dakle od dana kada je pribavio novi dokaz. Pravilnom primenom odredaba navedenog zakona, tužiteljici bi trebalo priznato pravo na naknadu za izuzetno materijalno obezbeđenje u visini od dve prosečne mesečne plate počev od dana pogibije njenog muža tj. od dana kada je tužiteljici priznato pravo na izuzetno materijalno obezbeđenje, a to je 01.06.1993. godine, kako je to utvrđeno u ranijem rešenju od 02.10.1996. godine.Polazeći od pogrešnog zaključka da tužiteljici pripada pravo na naknadu u visini dve prosečne plate počev od 01.04.2001. godine, a ne od dana kada joj je utvrđeno pravo na izuzetno materijalno obezbeđenje, tuženi je pogrešno zaključio da ranije rešenje koje je bilo predmet obnove treba ukinuti u celosti. U konkretnom slučaju u smislu odredbe člana 255. Zakona o upravnom postupku ne postoje uveti da se ranije rešenje ukida u celosti.Prema ovoj odredbi, kada organ uprave nađe da postoje uveti da se ranije rešenje zameni novim rešenjem, tada obzirom na sve okolnosti pojedinog slučaja organ može prijašnje rešenje poništiti ili ukinuti. Ranije rešenje se ukida u slučaju kada se novim rešenjem po zakonu ne dira u pravne posledice koje je ranije rešenje do tada proizvelo pa novo rešenje proizvodi pravne posledice samo ubuduće (dejstvo ex nunc). Ranije rešenje se poništava u slučaju kada se uklanjaju pravne posledice koje je to rešenje proizvelo od momenta donošenja, pa novo rešenje ima dejstvo retroaktivno (ex tunc ) tako da novo rešenje u potpunosti zamenjuje ranije rešenje i deluje retroaktivno.Budući da je ranijim rešenjem od 02.10.1996. godine tužiteljici priznato pravo na materijalno obezbeđenje i da joj je to pravo priznato počev od 01.06.1993. godine, to u tom delu ranije rešenje se nije ni moglo menjati, pa je tuženi pogrešno odlučio kada je u tom delu ukinuo rešenje.Ranije rešenje je trebalo, u smislu člana 255. ZUP poništi, ali samo u delu kojim je tužiteljici određena naknada u visini od jedne i po prosečne plate umesto od dve prosečne plate. Naime, bez obzira kada je tuženi utvrdio okolnost da je muž tužiteljice poginuo vršeći neposrednu vojnu dužnost, tužiteljici pripada pravo na naknadu od dve prosečne plate počev od 01.06.1993. godine, pa je tuženi pogrešno odlučio kada tužiteljici nije osporenim rešenjem za period od 01.06.1993. do 01.04.2001. godine priznao pravo na naknadu na ime izuzetnog materijalnog obezbeđenja u visini od dve prosečne plate.Obzirom na izloženo, ovaj sud je primenom odredbe člana 38. stav 4. Zakona o upravnim sporovima, osporeno rešenje preinačio tako što je primenom odredbe člana 255. Zakona o upravnom postupku, ranije rešenje poništio samo u delu kojim je tužiteljici tim ranijim rešenjem određena naknada na ime izuzetnog materijalnog obezbeđenja u visini od jedne i po prosečne plate, pa se tužiteljici priznaje pravo na mesečnu naknadu u visini od dve prosečne plate, od dana kada joj je priznato pravo na materijalno obezbeđenje 01.06.1993. godine do 01.04.2001. godine je poništeno, iz razloga što je u ponovnom postupku potrebno utvrditi i obračunate tužiteljici za ova period naknadu u visini od dve prosečne plate i odrediti isplatu razlike od ranije isplaćenog iznosa koji je bio obračunat u visini jedne i po prosečne plate do visine od dve prosečne plate, pa u tom pravcu je potrebno da tuženi donese odgovarajuće rešenje. U ostalom delu osporeno rešenje ostaje ne izmenjeno.