Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије Милан Станић, др Милан Шкулић, Снежана Марковић, др Драгана Коларић, Татјана Бабић, др Милан Марковић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, на основу члана 167. став 1. тачка 3. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 7. септембра 2017. године, донео је

РЕШЕЊЕ

1. Покреће се поступак за утврђивање незаконитости одредбе члана 6. став 3. Одлуке о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта („Службени лист града Ниша“, број 92/16) и Правилника о начину обрачуна доприноса за топлификацију („Службени лист града Ниша“, број 96/16).

2. Решење из тачке 1. доставити Скупштини града Ниша и Градској управи града Ниша ради давања одговора.

3. Рок за давање одговора је 60 дана од дана пријема Решења.

Образложење

Уставном суду поднета је иницијатива за покретање поступка за оцену уставности и законитости одредбе члана 6. став 3. Одлуке наведене у тачки 1. изреке и Правилника из исте тачке изреке. У иницијативи се наводи: да је допринос за уређивање грађевинског земљишта регулисан одредбама чл. 96. до 98. Закона о планирању и изградњи; да из одредбе члана 97. став 8. Закона произлази да је доношење општих аката којима се уређују питања у вези са обрачуном и наплатом доприноса за уређивање грађевинског земљишта у надлежности скупштине јединице локалне самоуправе, те да стога Скупштина града Ниша није била овлашћена да одредбом члана 6. став 3. Одлуке о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта овласти управу града Ниша надлежну за комуналне делатности и енергетику да донесе правилник којим ће уредити обрачун и начин плаћања доприноса за топлификацију; да је одредбом члана 6. став 3. Одлуке Скупштина града Ниша противзаконито увела посебну накнаду – допринос за топлификацију, с обзиром на то да чл. 96. и 97. Закона о планирању и изградњи не уређују „институт доприноса за топлификацију, нити прописују да је он део доприноса за уређивање грађевинског земљишта“, те да је из истих разлога незаконита и одредба члана 1. став 1. Правилника о начину обрачуна доприноса за топлификацију; да је оспорени Правилник општи правни акт јер на општи начин уређује начин обрачуна доприноса за топлификацију, примењује се на неодређени круг лица и за убудуће и не исцрпљује се једном применом, те како је, сагласно одредби члана 191. став 2. Устава и одредби члана 32. тачка 6) Закона о локалној самоуправи, доношење општих правних аката у надлежности скупштине града, а не градске управе, оспорени Правилник у целини није у сагласности са одредбама члана 191. став 2, члана 194. став 3. и члана 195. ст. 2. и 3. Устава и са одредбама члана 52. Закона о локалној самоуправи којима је утврђена надлежност општинске, односно градске управе јер га је донела Управа за комуналне делатности, енергетику и саобраћај града Ниша; да се према одредби члана 97. став 2. Закона износ доприноса утврђује решењем о издавању грађевинске дозволе, а да је одредбом члана 2. оспореног Правилника одређено да обрачун и уговарање наплате доприноса за топлификацију врши ЈП Дирекција за изградњу града Ниша; да уколико је допринос за топлификацију део доприноса за уређивање грађевинског земљишта, како је то прописано чланом 1. став 1. оспореног Правилника, онда би он требао да буде исказан у оквиру износа доприноса за уређивање грађевинског земљишта који се утврђује решењем о издавању грађевинске дозволе што је акт који се доноси у управном поступку и не би општим актом јединице локалне самоуправе могло бити прописано да обрачун и уговарање наплате доприноса за топлификацију врши ЈП Дирекција за изградњу града Ниша, јер би то по својој природи био уговорни однос. Из изложених разлога, иницијатор је предложио да Уставни суд утврди неуставност и незаконитост одредбе члана 6. став 3. Одлуке о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта и Правилника о начину обрачуна доприноса за топлификацију.

Полазећи од наведеног, Уставни суд је утврдио да се иницијативом само формално тражи покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 6. став 3. Одлуке о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта и Правилника о начину обрачуна доприноса за топлификацију, с обзиром на то да се наводи и разлози оспоравања из иницијативе заправо не односе на одредбе Устава са којима би евентуално наведени акти били несагласни већ се, напротив, њима доводи у питање искључиво законитост оспорених аката. С тим у вези, Уставни суд је по иницијативи поступао као по захтеву за оцену законитости одредбе члана 6. став 3. Одлуке о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта и Правилника о начину обрачуна доприноса за топлификацију.

Скупштина града Ниша, као доносилац оспорене Одлуке, је у одговору на наводе из иницијативе истакла: да сагласно члану 96. Закона о планирању и изградњи уређивање грађевинског земљишта обухвата његово припремање и опремање које врши Град према програмима уређивања грађевинског земљишта које доноси Скупштина града Ниша, те да прописивање оспореном Одлуком обавезе инвеститору да сноси трошкове опремања грађевинског земљишта, који се односе на изградњу објеката и мреже топлификације, није супротно Закону јер изградња ових објеката и њихове мреже спада у инфраструктурно опремање земљишта; да је оспореном Одлуком Скупштина града Ниша овластила градску управу да донесе правилник којим се прописује „само начин обрачуна дела доприноса за уређивање грађевинског земљишта“, те да оспореним Правилником није прописан „сам допринос, већ начин његовог обрачуна“; да Скупштина града Ниша није прекорачила своја овлашћења када је овластила градску управу за доношење оспореног Правилника јер се ради о акту којим се реализује и спроводи оспорена Одлука и који садржи техничке податке и стандарде „који би непотребно оптерећивали текст Одлуке“; да Закон о локалној самоуправи не прописује доношење општих аката од стране градске управе, али да у другим посебним прописима постоје одредбе којима се градска управа, као орган јединице локалне самоуправе, овлашћује на доношење одређених општих аката „који имају за циљ даљу разраду и непосредну примену појединих одредаба општег акта којима је уређена одређена област из надлежности локалне самоуправе“.

У вези са наводима иницијатора о незаконитости Правилника о начину обрачуна доприноса за топлификацију, Градска управа града Ниша, Секретаријат за комуналне делатности, енергетику и саобраћај је доставила одговор у коме је истакла да је Управа за комуналне делатности, енергетику и саобраћај донела оспорени Правилник у складу са овлашћењем из члана 6. став 3. оспорене Одлуке о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта.

У спроведеном поступку, Уставни суд је утврдио да је оспорену Одлуку о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта („Службени лист града Ниша“, број 92/16) донела, 11. августа 2016. године, Скупштина града Ниша позивајући се, поред осталог, на одредбу члана 97. став 7. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 81/09-исправка, 64/10-Одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13-Одлука УС, 50/13-Одлука УС, 98/13-Одлука УС, 132/14 и 145/14).

Одлуком се прописује поступак обрачуна и наплате доприноса за уређивање грађевинског земљишта (у даљем тексту: допринос), зоне и врсте намене објеката, износи коефицијената зоне и намене, критеријуми, износ и поступак умањивања доприноса, посебна умањења за недостајућу инфраструктуру и услови и начин обрачуна умањења за трошкове инфраструктурног опремања средствима инвеститора као и друга питања од значаја за обрачун и наплату доприноса на територији града Ниша (члан 1.). Сагласно одредбама члана 2. Одлуке, уређивање грађевинског земљишта обухвата његово припремање и опремање (став 1.), припремање земљишта обухвата истражне радове, израду геодетских, геолошких и других подлога, израду планске и техничке документације, програма за уређивање грађевинског земљишта, расељавање, уклањање објеката, санирање терена и друге радове (став 2.), опремање земљишта обухвата изградњу објеката комуналне инфраструктуре и изградњу и уређење површина јавне намене (став 3.), уређивање грађевинског земљишта врши се према средњорочним и годишњим програмима уређивања (став 4.), ради обезбеђивања услова за уређивање, употребу, унапређивање и заштиту грађевинског земљишта, Скупштина града Ниша је основала ЈП Дирекцију за изградњу града Ниша (став 5.). Одредбама члана 3. оспорене Одлуке прописано је да допринос плаћа инвеститор (став 1.) и да се средства добијена од доприноса користе за уређивање и прибављање грађевинског земљишта у јавну својину, као и за изградњу и одржавање објеката комуналне инфраструктуре (приступни пут, канализациона мрежа, водоводна мрежа, тротоар, јавна расвета и мрежа и објекти топлификације) (став 2.).

Одредбама Поглавља ИИ оспорене Одлуке (чл. 4. до 19.) уређен је обрачун доприноса. С тим у вези, чланом 4. оспорене Одлуке прописано је: да се износ доприноса утврђује решењем о издавању грађевинске дозволе, а на основу обрачуна доприноса који врши ЈП Дирекција за изградњу града Ниша (у даљем тексту: Дирекција) и доставља га Управи за планирање и изградњу града Ниша (у даљем тексту: Управа) (став 1.), да се обрачун доприноса врши на основу достављене урбанистичко – техничке документације, односно локацијских услова, извода из пројекта за грађевинску дозволу, сепарата пројекта за грађевинску дозволу која се мења, пројекта изведеног стања и др. документације прописане важећим Законом о планирању и изградњи и подзаконским актима (став 2.), да је Управа дужна да одмах након провере испуњености услова по поднетом захтеву за издавање решења о грађевинској дозволи, односно захтева за издавање решења о употребној дозволи, или захтева за издавање решења из члана 145. Закона о планирању и изградњи, документацију из става 2. овог члана достави Дирекцији ради обрачуна доприноса, која је дужна да најкасније у року од два радна дана од дана пријема документације из става 2. овог члана, достави обрачун доприноса Управи (став 4.). Према одредби члана 5. став 1. оспорене Одлуке, висина доприноса за изградњу објекта обрачунава се тако што се просечна цена квадратног метра станова новоградње у граду Нишу, према последње објављеним подацима од стране Републичког завода за статистику за територију Града помножи са укупном нето површином објекта који је предмет градње израженом у м2 и са коефицијентом зоне и коефицијентом намене објекта утврђеним овом одлуком. Одредбама члана 6. оспорене Одлуке прописано је да је уређено грађевинско земљиште оно земљиште које је, у складу са планским документом, комунално опремљено саобраћајним површинама, канализационом и водоводном мрежом (став 1.) и да допринос не обухвата трошкове електродистрибутивне мреже и објеката, ТТ мреже и објеката, кабловски дистрибутивни систем, мрежу и објекте гасификације, које инвеститор посебно уговара са надлежним предузећима, као ни трошкове на изградњи прикључака објеката (став 2.). Оспореном одредбом члана 6. став 3. Одлуке одређено је да се допринос за топлификацију обрачунава и плаћа у складу са правилником који доноси градска управа надлежна за комуналне делатности и енергетику. Оспореном Одлуком су као критеријуми за обрачун доприноса за уређивање грађевинског земљишта одређене зоне на територији града Ниша у зависности од комуналне опремљености и опремљености јавним објектима, саобраћајне повезаности са централним деловима града Ниша, односно са радним зонама и другим садржајима у Граду (члан 7.), намена објеката (стамбена, комерцијална, производна и јавна) (члан 8.) и коефицијенти (коефицијент зоне, коефицијент намене и коефицијент комуналне опремљености) (члан 9.). Одредбама Поглавља ИИИ оспорене Одлуке (чл. 20. до 23.) регулисан је начин плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта и средства обезбеђења и прописано је, поред осталог, да су износ, начин плаћања доприноса и средства обезбеђења плаћања, уколико се допринос плаћа на рате, саставни део решења о грађевинској, односно решења о употребној дозволи (члан 20. став 9.).

Оспорени Правилник о начину обрачуна доприноса за топлификацију („Службени лист града Ниша“, број 96/16) донела је, 23. августа 2016. године, Управа за комуналне делатности, енергетику и саобраћај града Ниша на основу члана 6. став 3. оспорене Одлуке о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта. Правилником се прописује начин обрачуна дела доприноса за уређивање грађевинског земљишта који се односи на извођење припремних радова, имовинску припрему, техничку припрему и изградњу објеката градске топлификације (у даљем тексту: допринос за топлификацију), а изградња објеката градске топлификације врши се према средњорочним и годишњим програмима уређивања које доноси надлежни орган јединице локалне самуправе (члан 1.). Оспореним Правилником је такође прописано да обрачун и уговарање наплате доприноса за топлификацију врши ЈП Дирекција за изградњу града Ниша у складу са овим правилником и Одлуком о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта („Службени лист града Ниша“, број 92/16) (члан 2.) и да се висина доприноса за топлификацију утврђује на основу одобрене инсталисане снаге унутрашње грејне инсталације објекта (КW), приказане главним машинским пројектом и да висина доприноса за топлификацију представља учешће инвеститора у укупним трошковима изградње топлотних извора и топловодне мреже (члан 3.).

Одредбама чл. 4. до 8. оспореног Правилника уређен је обрачун доприноса за топлификацију. С тим у вези, Уставни суд констатује да је чланом 4. оспореног Правилника одређено како се утврђују трошкови изградње топлотних извора и трошкови изградње топловодне мреже који представљају елементе за обрачун износа јединичне вредности доприноса за топлификацију. Одредбама члана 5. оспореног Правилника прописана је формула по којој се врши обрачун јединичне вредности доприноса за топлификацију (РСД/кW): трошкови изградње топлотних извора (РСД)/снага топлотних извора (кW) + трошкови изградње топловодне мреже (РСД)/укупна топлотна снага корисника система прикључених на топловодну мрежу (кW) (став 1.), одређено је да јединична вредност доприноса за топлификацију за август 2016. године износи 14.732,33 (РСД/кW) (став 2.), као и да се висина јединичне вредности доприноса месечно усклађује са индексом потрошачких цена у Републици Србији, а на основу званичних података Републичког Завода за статистику (став 3.).

Одредбама члана 6. оспореног Правилника прописано је да плаћањем доприноса за топлификацију уз испуњење свих законом предвиђених услова, инвеститор стиче право прикључења објекта на дистрибутивни систем (став 1.), да се допринос за топлификацију обрачунава тако што се јединична вредност доприноса за топлификацију помножи са инсталисаном снагом свих потрошача топлотне енергије у објекту који се прикључује на дистрибутивни систем и израчунава се по формули која је прописана овим чланом Правилника (став 2.) и ближе су одређени коефицијенти корекције укупне инсталисане снаге свих потрошача топлотне енергије у објекту који се прикључује на дистрибутивни систем (ст. 3. до 8.). Чланом 7. оспореног Правилника прописан је начин одређивања специфичног топлотног оптерећење објекта (W/м2) које представља корективни елемент укупне инсталисане снаге свих потрошача топлотне енергије у објекту који се прикључује на дистрибутивни систем. Према одредбама члана 8. оспореног Правилника, коначан обрачун доприноса за топлификацију извршиће се према пројекту изведеног стања, односно коначно инсталисаној снази, а пре подношења захтева за издавање одобрења за употребу објекта (став 1.), контрола усклађености пројектне документације са инсталисаном снагом проверава се у поступку техничког пријема објекта од стране техничке комисије (став 2.), ако у току грађења објекта инвеститор одступи од документације на основу које је прибавио грађевинску дозволу, односно одступи од главног пројекта на основу кога је пријавио почетак извођења радова, дужан је да сноси трошкове разлике у висинама износа доприноса за топлификацију (став 3.), у случају из става 3. овог члана инвеститор је дужан да достави грађевинску дозволу по измењеној документацији, односно измењени главни пројекат, са потврдом надлежног органа о пријему (став 4.). Чланом 9. оспореног Правилника утврђено је да су општи услови у погледу плаћања доприноса за топлификацију регулисани Одлуком о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта („Службени лист града Ниша“, број 92/16). Преосталим одредбама оспореног Правилника прописано је да његовим доношењем престаје да важи Правилника о начину обрачуна накнаде за уређивање грађевинског земљишта изградњом објеката градске топлификације („Службени лист града Ниша“, број 12/14) (члан 10.) и уређено је ступање на снагу оспореног Правилника (члан 11.).

Одредбама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 81/09-исправка, 64/10-Одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13-Одлука УС, 50/13-Одлука УС, 98/13-Одлука УС, 132/14 и 145/14) прописано је: да комунална инфраструктура јесу сви објекти инфраструктуре за које решење за извођење радова, односно грађевинску дозволу издаје јединица локалне самоуправе (члан 2. тачка 27)); да је грађевинско земљиште оно земљиште које је одређено законом или планским документом за изградњу и коришћење објеката, као и земљиште на којем су изграђени објекти у складу са законом (члан 82.); да грађевинско земљиште може бити уређено и неуређено, те да је уређено оно грађевинско земљиште које је у складу са планским документом комунално опремљено за грађење и коришћење (изграђен приступни пут, електромрежа, обезбеђено снабдевање водом и обезбеђени други услови) (члан 91.); да уређивање грађевинског земљишта обухвата његово припремање (истражни радови, израда геодетских, геолошких и других подлога, израда планске и техничке документације, програма за уређивање земљишта, расељавање, уклањање објеката, санирање терена и други радови) и опремање (изградња објеката комуналне инфраструктуре и изградња и уређење површина јавне намене) (члан 93. ст. 1, 2. и 4.); да се уређивање грађевинског земљишта обавља у складу са важећим планским документом према средњорочним и годишњим програмима уређивања које доноси јединица локалне самоуправе, уз старање о заштити, рационалном и одрживом коришћењу земљишта, као и да ради обезбеђивања услова за уређивање, употребу, унапређивање и заштиту грађевинског земљишта, Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе може да оснује привредно друштво, јавно предузеће, односно другу организацију или да вршење ових послова обезбеди на други начин, у складу са законом, односно статутом (члан 94.); да се финансирање уређивања грађевинског земљишта обезбеђује из средстава остварених, поред осталог, од доприноса за уређивање грађевинског земљишта (члан 95. тачка 1)); да се за уређивање грађевинског земљишта плаћа допринос јединици локалне самоуправе на чијој територији је планирана изградња објекта и да се новчана средства добијена од доприноса за уређење грађевинског земљишта користе, поред осталог, за уређивање (припремање и опремање) грађевинског земљишта и изградњу и одржавање објеката комуналне инфраструктуре (члан 96.).

Одредбама члана 97. Закона регулисана су питања у вези са доприносом за уређивање грађевинског земљишта тако што је прописано: да допринос за уређивање грађевинског земљишта плаћа инвеститор (став 1.), да се износ доприноса утврђује решењем о издавању грађевинске дозволе тако што се основица коју чини просечна цена квадратног метра станова новоградње у јединици локалне самоуправе, односно градској општини, према последњим објављеним подацима органа надлежног за послове статистике, помножи са укупном нето површином објекта који је предмет градње, израженом у метрима квадратним, и са коефицијентом зоне и коефицијентом намене објекта које утврђује јединица локалне самоуправе (став 2.), да коефицијент зоне из става 2. овог члана не може бити већи од 0,1, а коефицијент намене не може бити већи од 1,5 (став 3.), да скупштина јединице локалне самоуправе општим актом утврђује зоне и врсте намена објекта за који се утврђује допринос за уређивање грађевинског земљишта, износе коефицијената зоне и коефицијената намене, критеријуме, износ и поступак умањивања доприноса за уређивање грађевинског земљишта, посебна умањења износа доприноса за недостајућу инфраструктуру као и услове и начин обрачуна умањења из става 5. овог члана (умањење износа доприноса за трошкове инфраструктурног опремања грађевинског земљишта средствима инвеститора, као и за вредност земљишта које инвеститор уступа јединици локалне самоуправе за изградњу инфраструктурних објеката), и друге погодности за инвеститоре, метод валоризације у случају плаћања у ратама као и друга питања од значаја за обрачун и наплату доприноса за уређивање грађевинског земљишта, у складу са овим законом, а својим појединачним актом може предвидети додатне погодности за плаћање доприноса за објекте од посебног значаја за развој јединице локалне самоуправе. Не могу се предвидети умањења износа доприноса за објекте станоградње, осим по основу прописаном у ставу 5. овог члана, као и за објекте социјалног становања код којих је инвеститор Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе (став 7.). Према одредбама члана 98. Закона, износ, начин плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта и средство обезбеђења у случају плаћања на рате су саставни део решења о грађевинској дозволи (став 1.), саставни део решења о употребној дозволи је коначни обрачун доприноса (став 3.).

Законом о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/0, 83/14 и 101/16) прописано је да се локална самоуправа остварује у општини, граду и граду Београду (у даљем тексту: јединица локалне самоуправе) (члан 3. став 1.); да општина, преко својих органа, у складу с Уставом и законом, доноси програме уређења грађевинског земљишта, уређује и обезбеђује вршење послова уређења и коришћења грађевинског земљишта и утврђује висину накнаде за уређивање и коришћење грађевинског земљишта (члан 20. тачка 8); да се одредбе овог закона које се односе на општину примењују и на град, ако овим законом није друкчије одређено (члан 23. став 4.); да град врши надлежности општине, као и друге надлежности и послове државне управе, који су му законом поверени (члан 24. став 1.); да су органи општине, поред осталог, скупштина општине и општинска управа (члан 27.); да скупштина општине, у складу са законом, доноси прописе и друге опште акте (члан 32. тачка 6)); да општинска управа: 1) припрема нацрте прописа и других аката које доноси скупштина општине, председник општине и општинско веће; 2) извршава одлуке и друге акте скупштине општине, председника општине и општинског већа; 3) решава у управном поступку у првом степену о правима и дужностима грађана, предузећа, установа и других организација у управним стварима из надлежности општине; 4) обавља послове управног надзора над извршавањем прописа и других општих аката скупштине општине; 5) извршава законе и друге прописе чије је извршавање поверено општини; 6) обавља стручне и друге послове које утврди скупштина општине, председник општине и општинско веће (члан 52.); да органи града обављају послове предвиђене овим законом за органе општине, као и друге послове утврђене законом и статутом града, као и да се градска управа образује као јединствени орган или као више управа за поједине области (члан 66. ст. 1. и 6.).

Одредбама члана 2. став 2. и става 3. тачка 3) Закона о комуналним делатностима („Службени гласник РС“, бр. 88/11 и 104/16) производња, дистрибуција и снабдевање топлотном енергијом је одређено као комунална делатност од општег интереса која, сагласно одредби члана 3. тачка 3) Закона, обухвата производњу и дистрибуцију топлотне енергије – централизована производња и дистрибуција у више објеката водене паре, топле или вреле воде за потребе грејања. Сагласно одредбама члана 4. Закона, јединица локалне самоуправе, у складу са овим законом, обезбеђује организационе, материјалне и друге услове за изградњу, одржавање и функционисање комуналних објеката и за техничко и технолошко јединство система и уређује и обезбеђује обављање комуналних делатности и њихов развој (став 1.), а комуналним објектима, у смислу става 1. овог члана, сматрају се грађевински објекти са уређајима, инсталацијама и опремом, сама постројења, уређаји и инсталације и други објекти који служе за пружање комуналних услуга корисницима, као и уређено грађевинско земљиште и добра у општој употреби која се користе за обављање комуналне делатности (став 2.).

Из свега наведеног произлази:

- да је град, као јединица локалне самоуправе, овлашћен да преко својих органа, у складу са Уставом и законом, уређује грађевинско земљиште, те да се уређивање овог земљишта финансира, поред осталог, и средствима оствареним од доприноса за уређивање грађевинског земљишта;

-да се новчана средства остварена од доприноса за уређивање грађевинског земљишта користе, поред осталог, за припремање грађевинског земљишта и за његово опремање изградњом објеката комуналне инфраструктуре као што су нпр. објекти и мрежа водоснабдевања, објекти и мрежа канализације, електроенергетска мрежа, објекти и мрежа топлификације, саобраћајне површине и др;

-да су критеријуми за обрачун доприноса за уређивање грађевинског земљишта, према Закону о планирању и изградњи, просечна цена квадратног метра станова новоградње у градској општини, према последњим објављеним подацима органа надлежног за послове статистике, укупна нето површина објекта који је предмет градње изражена у метрима квадратним, коефицијент зоне и коефицијент намене објекта;

-да је скупштина града овлашћена да својим општим актом одреди зоне и врсте намене објеката, износе коефицијената зоне и коефицијената намене водећи рачуна о Законом о планирању и изградњи одређеним максималним износима ових коефицијената, али не и да пропише друге критеријуме за обрачун доприноса;

-да се износ доприноса за уређивање грађевинског земљишта утврђује решењем о издавању грађевинске дозволе те да су, поред износа доприноса, саставни део овог решења и начин његовог плаћања и средство обезбеђења у случају плаћања на рате;

-да се применом критеријума за обрачун доприноса за уређивање грађевинског земљишта утврђених Законом о планирању и изградњи, инвеститору обрачунава и од њега наплаћује само један допринос за уређивање грађевинског земљишта независно од врсте и броја специфичних објеката комуналне инфраструктуре чија се изградња, поред осталог, финансира и овим доприносом.

Полазећи од наведеног, Уставни суд је утврдио да се, сагласно одредбама члана 3. став 1. и члана 6. став 2. оспорене Одлуке и одредби члана 1. став 1. оспореног Правилника, средства остварена од доприноса за уређивање грађевинског земљишта на територији града Ниша користе, поред осталог, и за припремање и опремање овог земљишта објектима и мрежом градске топлификације. Међутим, како су за обрачун дела доприноса за уређивање грађевинског земљишта на територији града Ниша који ће се користити за припремање и опремање овог земљишта објектима топлификације (тзв. „допринос за топлификацију“) оспореним Правилником прописани критеријуми (јединична вредност доприноса за топлификацију и инсталисана снага свих потрошача топлотне енергије у објекту који се прикључује на дистрибутивни систем) који нису предвиђени Законом о планирању и изградњи и како се начин плаћања овог дела доприноса утврђује уговором који инвеститор закључује са ЈП Дирекција за изградњу града Ниша, а не решењем о грађевинској дозволи како је то прописано Законом о планирању и изградњи, Уставни суд сматра да се основано може поставити као спорно питање да ли је оспореном одредбом члана 6. став 3. Одлуке о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта и оспореним Правилником о начину обрачуна доприноса за топлификацију, Скупштина града Ниша регулисала обрачун и наплату доприноса за уређивање грађевинског земљишта на својој територији на начин који је сагласан са Законом о планирању и изградњи. Такође, будући да је оспорени Правилник по својој форми и садржини неспорно општи правни акт, а имајући у виду одредбе члана 32. тачка 6) и члана 52. Закона о локалној самоуправи, за Уставни суд се као спорно поставља и питање законитости овлашћења органа градске управе за његово доношење.

С обзиром на наведено, Уставни суд је покренуо поступак за утврђивање незаконитости одредбе члана 6. став 3. Одлуке о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта и Правилника о начину обрачуна доприноса за топлификацију и на основу одредаба члана 53. став 1. и члана 33. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон и 103/15), решио као у изреци.

Сагласно изложеном, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б. став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 1) Закона о Уставном суду, донео Решење као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА

Весна Илић Прелић