У конкретном случају реч је о оптужном предлогу оштеђеног као тужиоца за кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 174. став 1. КЗ СФРЈ, које се према одредбама члана 430. ЗКП, расправља по одредбама скраћеног поступка.У том поступку, за разлику од редовног поступка, предвиђена је могуђност одржавања главног претреса и у одсуству овлашћеног тужиоца.Тако, према члану 422. став 1. ЗКП главни претрес одржаће се и ако не дође јавни тужилац који је уредно позван, а у том случају оштеђени има право да на главном претресу заступа оптужбу у границама оптужног предлога. Према одредби става 2. тог члана главни претрес се може одржати и ако не дође приватни тужилац који има пребивалиште ван подручја суда коме је поднесена приватна тужба, ако је суду ставио предлог да се главни претрес одржи у његовом одсуству.Додуше, члан 422. ЗКП не садржи посебну одредбу која би се изричито односила на оштеђеног као тужиоца. Но, то није потребно јер је одредбом члана 63. став 1. ЗКП, која је општег карактера, прописано да оштеђени као тужилац има иста права која има и јавни тужилац, осим који припадају јавном тужиоцу као државном органу.Обавеза присуства главном претресу, односно право одсуства са главног претреса под одређеним законским условима, не спадају у права које јавни тужилац има као државни орган, већ је овде реч о обавезама и правима које јавни тужилац има као старнка у поступку, реч је, дакле о вршењу функције гоњења од стране овлашћеног тужиоца. Те обавезе и права, према цитираној одредби члана 63. ЗКП, у истом обиму има и оштеђени као тужилац. Из тога произлази да ће се главни претрес одржати и ако не дође оштеђени као тужилац који је уредно позван, једнако као што ће се и учинити и у односу на јавног (односно војног) тужиоца.Другачије решење водило би дискриминацији оштеђеног као тужиоца у односу на јавног тужиоца и приватног тужиоца, јер би једино он морао у скраћеном поступку да увек буде присутан главном претресу и то без изузетка. За такво решење не би било никаквог рационалног оправдања.Напротив, у бројним одредбама Закона о кривичном поступку, а посебно чланом 63. закон је изједначио јавног (војног) тужиоца и оштеђеног као тужиоца у правима која им припадају као странкама у кривичном поступку. Отуда, правилним тумачењем одредаба члана 442. ЗКП у вези са осталим одредбама тог закона које се односе на овлашћеног као тужиоца, потребно у вези са чланом 63. , може се дођи до једино исправног закључка да оштеђени као тужилац у скраћеном поступку, у погледу присуства главном претресу, има иста права као и јавни тужилац, тј. он није обавезан да дође на главни претрес и он се може одржати и у његовом одсуству, уколико је уредно позван.У конкретном случају у списима предмета постоје повратнице из којих се несумњиво може видети да су и пуномођник и оштеђени као тужилац уредно позвани на главни претрес заказан за 20.11.1987. године, па се претрес могао одржати и без њиховог присуства. Ово тим пре што је још раније био стављан њихов предлог да се претрес одржи и у њиховом одсуству, а њихово пребивалиште је и иначе ван подручја суда коме је оптужни предлог поднесен.