| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 30.12.2003 | Број: У.2608/03 |
| Абстракт: | |||
Чланом 36. став 3. Закона о експропријацији (?Службени гласник РС?, бр. 53/95) прописано је да ће се на захтев ранијег сопственика експроприсане непокретности, правноснажно решење о експропријацији поништити или изменити, ако корисник експропријације у року од три године од правноснажности одлуке о накнади, односно од дана закључења споразума о накнади, није извршио, према природи објекта, знатније радове на објекту ради чије је изградње извршена експропријација.
Како је ставом 2. диспозитива решења Комитета за привреду и финансије Скупштине општине Пожега експроприсана стамбена зграда која је након експропријације срушена, то се у смислу цитиране законске одредбе, према правном схватању овога суда, на захтев ранијег сопственика може поништити решење о експропријацији иако предмет експропријације не постоји, јер се у случају немогућности реституције настали имовинско. правни односи између корисника експропријације и сопственика непокретности могу расправити пред судом опште надлежности. Поништајем решења о експропријацији објекта који је у међувремену порушен, ранији сопственици не стичу право коришћења грађевинског земљишта на коме се објекат налазио, јер су право коришћења земљишта имали по основу својине на објекту кога више нема, већ само могу истаћи имовинско. правни захтев пред надлежним судом. Катастарска парцела која није била експроприсана, него је као градско грађевинско земљиште решењем чији се поништај тражи изузета из поседа корисника применом одредаба Закона о грађевинском земљишту, не може бити предмет деекспропријације, јер ниједном одредбом Закона о експропријацији није прописано да се може извршити деекспропријација земљишта изузетог из поседа.