| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 08.03.2003 | Број: Рев.1373/02 |
| Абстракт: | |||
Код тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилно применили материјално право када су усвојили тужбени захтев тужиоца као власника наведеног објекта за исплату уговорене закупнине, односно када су противтужбени захтев туженог за утврђење права својине, раскида споразума и уговора и за исплату закупнине, одбили као неоснован.
Право својине грађењем на туђем земљишту стиче се под условима из члана 24. до 26. Закона о основама својинско-правних односа у зависности од савесности, односно несавесности градитеља и власника земљишта.
Тужени је знао да гради на туђем земљишту, за ту изградњу имао је дозволу власника земљишта, односно тужиоца, али поменутим споразумом и уговором странака изричито је предвиђено да је тужилац власник објекта. .
То не произилази само из одредби споразума о удруживању рада и средстава, већ и из одредби уговора који је закључен истог дана, а у коме је поред осталог предвиђено да тужени неће плаћати закупнину, све док вредност закупа не достигне вредност подигнутог објекта у целини, а да ће након тога плаћати закупнину у уговореном износу, а закупнина се свакако не плаћа за коришћење сопствене имовине. .
И сам тужени, у свом исказу, изјашњавајући се на ове спорне чињенице, наводи да је са тужиоцем постигао договор да сазидани објекат, односно приземље користи као продавницу, а не да сазидани објекат буде његово власништво.
Право својине грађењем на туђем земљишту
Врховни суд Србије, Рев.1373/02 од 24.10.2002