Бранилац у жалби указује да је изрека првостепене пресуде неразумљива и у супротности са одредбама главе друге ОКЗ о саучесништву у кривичном делу, пошто је оптужени оглашен кривим за облик саучесништва који је означен као "посредовање", који облик саучесништва ОКЗ не познаје, а радње оптуженог не могу се подвести под било који облик саучесништва, па ни под помагањем.
Овакви жалбени наводи браниоца оптуженог оцењени су као неосновани.
Оптужени је оглашен кривим за кривично дело из чл. 245 ст. 1 ОКЗ, дакле да је сам извршио то кривично дело (тј. без саучесника у кривичном делу), што значи да у конкретном случају првостепени суд и није примењивао одредбе чл. 22 до 25 ОКЗ које регулишу саучесништво, како то погрешно наводи бранилац у жалби.
У конкретном случају оптужени је оглашен кривим за кривично дело из чл. 245 ст. 1 ОКЗ, јер је посредовао при продаји опојне дроге измећу два лица, при чему је у образложењу пресуде дата конкретизација радње извршења из изреке пресуде.