У току поступка пред првостепеним судом утврђено је да је тужени, након претходног договора са тужиоцима, у 1986. години закључио уговор о закупу једне зграде на П. а након адаптације те зграде тужени је регистровао угоститељску радњу на своје име и био је порески обавезник као ималац те радње.
Између странака је 1986. године постигнут усмени договор о обављању заједничког посла у тој угоститељској радњи, те је након тога првотужилац дао туженом 18.000 немачких марака, и то сукцесивно у више наврата, а друготужилац је дао 14.500 немачких марака.
Из тих средстава извршена је адаптација зграде, као и набавка инвентара ради отварања угоститељског објекта, све како је то договорено између странака.
За све време рада угоститељске радње странке су улагале средства и делиле приход сразмерно уложеним средствима.
Међутим, 1989. године радња је престала са радом.
На основу предњих чињеница, погрешан је правни закључак нижих судова да је уговор о ортаклуку строго формалан уговор, односно да је за закључење тог уговора потребна писмена форма.
Насупрот изнетом правном становишту нижих судова, Врховни суд сматра да уговор о грађевинско-правном ортаклуку није формалан уговор односно да за његово закључење и пуноважност није потребна писмена форма.
Уговори облигационог права не подлежу никаквој форми, сем ако је законом друкчије одређено (члан 67. став 1. ЗОО). Дакле, правилно је да су уговори неформални, а за пуноважност уговора потребна је форма само када је то законом одређено.
Према одредби члана 73. ЗОО, уговор за чије закључење је потребна писмена форма сматра се пуноважним иако није закључен у тој форми, ако су уговорне стране извршиле у целости или претходном делу обавезе из уговора, осим ако из циља због којег је форма прописана не произлази што друго.
Ове опште одредбе из Закона о облигационим односима имају се применити и на уговоре који нису именовани, односно регулисани у том закону, па се дакле те одредбе примењују и на уговор о грађанско-правном ортаклуку.
Према томе, између парничних странака, а с обзиром на утврђено чињенично стање у току првостепеног поступка, закључен је уговор о ортаклуку у вези са заједничким вођењем угоститељске радње, те уколико је у раду угоститељске радње остварен губитак, онда се тај губитак има делити на све ортаке, а сразмерно ортачким улозима сваког од ортака.