| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 09.08.2003 | Број: Рев.366/01 |
| Абстракт: | |||
Према члану 210. став 1. ЗОО, кад имовина једног лица на било који начин пређе у имовину другог лица, а тај прелаз нема основ у неком правном послу или закону, стицалац је дужан да ту имовину врати, а кад то није могуће да надокнади вредност постигнуте користи.
Од случајева неоснованог обогаћења због накнадног престанка ранијег постојећег правног основа, конкретан случај се разликује, јер се ради о неиспуњењу обавезе од једне уговорне стране.
Парничне странке су заједничким протоколом констатовале немогућност испуњења обавеза установљених закљученим поравнањем.
На тај начин фактички је раскинут уговорни однос парничних странака.
Тиме је отпао и правни основ да тужени и даље држи спорни новчани износ који му је тужилац дао, па тужилац има право да по основу неоснованог богаћења тражи враћање оног што је туженом дао.
Раскид уговора