Ако је учинилац кривичног дела тешке телесне повреде из чл. 141. ст. 2. КЗ, према опису дела у изреци пресуде, оштећеном нанео такву повреду услед које је био доведен у опасност живот повређеног, а из доказа у списима произилази да су наступиле и друге последице повређивања, које такође чине квалификаторно обележје истог кривичног дела јер је повреда оставила трајне последице, на моћ говора и на покретљивости десне руке и ноге оштећеног, а то није обухваћено оптужницом нити изреком пресуде, онда се ове друге последице које нису узете као квалификаторна околност могу ценити као отежавајуће околности код одмеравања казне.