Према одредбама члана 7. став 1. Закона о експропријацији („Службени гласник Републике Српске“, бр.8/96. 9/96 - исправке и 15/96). корисник експропријације је Република Српска, с тим да приједлог у њено име подноси Републички јавни правобранилац (члан 24. став 2.); експроприсане непокретности Република додјељује инвеститорима за изградњу објеката за које је утврђен општи интерес, с тим што се уговором регулишу међусобна права и обавезе уговорних страна које настају експропријацијом непокретности и изградњом објеката (члан 7. став 2.).Међутим, приједлог за експропријацију у овој управној ствари поднијело је Републичко јавно правобранилаштво сједиште замјеника у П. под бројем У-5/97 од 9.10.1997. године „у корист Општине Р.“. што значи да се та општина, супротно одредбама члана 7. став 1. поменутог закона, појављује у улози корисника експропријације.Уз приједлог није поднесена гаранција неке од пословних банака о средствима потребним на обезбјеђење накнаде за експроприсане непокретности у смислу одредаба члана 27. Закона о експропријацији. Но, и поред таквог приједлога, у првостепеном рјешењу број 38-473-5/97 од 04.9.1998. године, које чини правно јединство са оспореним актом.наводи се да се експропријација врши у корист Мјесне заједнице Б.Б., што не само да није у складу са напријед наведеном законском одредбом, већ ни са приједлогом у тој управној ствари.