Непоступање органа који води поступак експропријације по члану 32. став 1. Закона о експропријацији, због чега власник непокретности захтев у смислу члана 10. истог закона истакне тек у жалби, представља битну повреду одредаба поступка због које се има поништити првостепено решење о експропријацији.
Према одредбама члана 32. став 1. Закона о експропријацији у случају из члана 10. овог закона, орган који води поступак експропријације, дужан је да поучи сопственика, да може да поднесе захтев за експропријацију преосталог дела непокретности и да то унесе у записник.
То у конкретном случају значи да је приликом првог саслушања власника земљишта, поводом поднетог предлога за експропријацију, надлежни првостепени орган био дужан да поучи власнике земљишта да могу поднети захтев за експропријацију преосталог дела непокретности и да то упозорење, односно поуку унесе у записник.
Из списа се види да у конкретном случају првостепени орган није поступио у смислу наведене одредбе, нити је то учинио након жалбе коју су власници земљишта изјавили на првостепено решење, у којој су истакли захтев у смислу члана 10. Закона о експропријацији.
Стога Врховни суд налази да непоступање органа који води поступак експропријације у смислу члана 32. став 1. Закона о експропријацији, због чега власник земљишта захтев у смислу члана 10. истог закона истакне у жалби, представља битну повреду поступка због чега се има поништити првостепено решење о експропријацији, како је то правилно закључио и тужени орган и наложио првостепеном органу поступање у складу са цитираном одредбом закона.