Стоји ревизијска тврдња да су дати разлози о одлучним чињеницама за пресуђење овог спора у супротности са садржином изведених писмених доказа. Другостепени суд закључује да је тужени спорне тракторе увезао од Предузећа „У“ у М., а не од тужилаца.Овакво становиште се темељи на садржини писменог уговора закљученог између туженог у М., који је у целости испуњен компензацијом - испоруком керамичких плочица укупне вредности 216.500 УСД. Овај компензациони посао је одобрен и од стране Савезног министарства за спољну трговину. Код таквог стања ствари и чињенице да се ознаке трактора наведене у рачуну „У.“ туженом на основу кога су издате домаће царинске исправе подударају са ознакама трактора наведеним у царинским исправама Мађарске другостепени суд је одбио тужбени захтев.Међутим, овакав закључак другостепеног суда нема утемељење у изложеном писменом уговору закљученом између туженог и Предузећа „У.“ у М. У овој писменој исправи означен је само број, а не и ознака мотора и шасија трактора које тужени купује од овог предузећа.Конкретне ознаке трактора нису наведене ни у дозволи Савезног министарства за спољну трговину којом је туженом одобрен увоз 30 трактора из М. Стога се навођењем ознака купљених трактора само у фактури издатој туженом од стране Предузећа „У.“ у М. и по том документу сачињеним домаћим царинским исправама не може дерогирати веродостојност оригиналних писмених исправа чија садржина несумњиво потврђује да су тужиоци, а не Предузеће „У.“ пошиљаоци и извозници спорних трактора.Ово утолико пре што се у спису налази и фактура произвођача тих трактора од 3.9.1999. године из које се види да су спорни трактори са бројем шасија 08012390, 08012391 и 08012407 и бројевима мотора 432133, 432141 и 432193,продати тужиоцу трећег реда „З.“Упитању су ознаке трактора за које се управо и потражује неисплаћена купопродајна цена тужиоцу трећег реда. У спису нема ниједног доказа који упућује да је Предузеће „У.“ у М. власник тих и осталих спорних трактора.Стога се на темељу изведених доказа није могао ни извести правилан закључак да је тужени спорне тракторе купио од предузећа „У.“ у М. а не од тужилаца. Из тог разлога је и побијана одлука другостепеног суда захваћена битном повредом из члана 354. став 2. тачка 14. ЗПП. Осим тога, и одлука првостепеног суда није утемељена у правилном и потпуно утврђеном чињеничном стању.Првостепени суд је извео преурањен закључак о основаности тужбеног захтева. Зато су одлучне чињенице за пресуђење овог спора остале непотпуно утврђене.Доследно реченом, а на темељу одредбе члана 394. став 1. и члана 395. став 2. ЗПП („Службени лист СРЈ“, бр. 27/02, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98, 3/2002) у вези одредбе члана 491. став 4. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 125/2004) одлучено је као у изреци.