| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni kasacioni sud | Datum: 01.06.2017 | Broj: Rev 91/2016 |
| Abstrakt: | |||
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 91/2016
01.06.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, koju zastupa Nikola Obradović, advokat iz …, protiv tuženog „BB“ ..., kao pravnog sledbenika „VV“ ..., koga zastupaju Aleksandra Petrović i Branislav Glogonjac, advokati iz OAD „Petrović i Glogonjac“ iz ..., i umešača na strani tuženog „GG“ ..., koga zastupa Nenad Manić, advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji umešača na strani tuženog „GG“..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž.1526/15 od 01.10.2015. godine, u sednici veća održanoj 01.06.2017. godine, doneo je
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 1526/15 od 01.10.2015. godine, i predmet vraća tom sudu na ponovno suđenje.
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 9793/13 od 04.09.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje AA iz ..., kojim je tražila da se utvrdi da je nedopustiva aukcijska prodaja nepokretnosti u ... – porodične stambene zgrade koja se nalazi u ul. ... br...., na kp. ... KO ..., ..., a radi se o zapadnom delu zgrade koji se sastoji od prostorija bliže opisanih u izreci, sa posebnim ulazom i stepeništem, ukupne površine za rekonstruisani deo objekta 306,98 mkv i da će ova presuda poslužiti tužilji kao osnov za brisanje hipoteke u LN ... na kp ... KO ... ... u G listu – podaci o teretima i ograničenjima strana ..., upisane u korist tuženog „VV“ , kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom plati troškove parničnog postupka u iznosu od 80.400,00 dinara, a umešaču u iznosu od 31.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1526/15 od 01.10.2015. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu P 9793/13 od 04.09.2014. godine i usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je nedopustiva aukcijska prodaja nepokretnosti u ..., porodične stambene zgrade koja se nalazi u ul. ... br. ..., na kp ... KO ... – ..., a radi se o zapadnom delu zgrade koji se sastoji od prostorija bliže opisanih u izreci, ukupne površine za rekonstruisani deo objekta 306,98 m2 te da će ova presuda služiti tužilji kao osnov za brisanje hipoteke u LN br. ... na kp ... KO ... – ..., u G listu – podaci o teretima i ograničenjima strana ..., upisane u korist tuženog „VV“ ... . Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka plati 118.100,00 dinara.
Protiv drugostepene presude reviziju je blagovremeno izjavio umešač na strani tuženog, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postpuka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) i utvrdio da je revizija osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u braku sa DD od 1978. godine, neprekidno do danas. Nekretnina koja je predmet tužbenog zahteva je stečena u braku zajedničkim sredstvima bračnih drugova. Pred Opštinskim sudom u Nišu je zaključen sporazum, prihvaćen rešenjem suda R.719/2002 od 15.07.2002. godine, između „ĐĐ“ ... kao poverioca, „EE“ ... kao dužnika i supruga tužilje DD, kao založnog dužnika, kojim su, za obezbeđenje potraživanja dužnika prema poveriocu u iznosu od 6.600.000,00 dinara na osnovu ugovora o izdavanju garancije, strane saglasne da se izvrši uknjižba založnog prava-sporazumne hipoteke na nepokretnosti koja je predmet tužbenog zahteva. Na osnovu pomenutog sporazuma, u katastru je 11.05.2007. godine upisana vansudska izvršna hipoteka. Rešenjem Osnovnog suda u Nišu Dn. 12911/10 od 23.11.2010. godine dozvoljena je zabeležba hipotekarne prodaje nepokretnosti u korist „VV“ ..., primenom člana 31. Zakona o hipoteci („Sl. glasnik RS“, broj 115/05, 72/09). Na osnovu ovog rešenja, „VV“ je oglasila aukcijsku prodaju nepokretnosti, u skladu sa članom 35. Zakona o hipoteci. Umešač „GG“ ... je stupio u parnicu na strani tuženog po osnovu ugovora o prenosu potraživanja obezbeđenih hipotekom i zalogom, broj ... od 12.12.2013. godine, zaključenog sa „VV“. Tužbeni zahtev za utvrđenje nedopustivosti aukcijske prodaje je zasnovan na tvrdnji da je hipoteka ustanovljena bez znanja i saglasnosti tužilje kao zajedničkog vlasnika nepokretnosti.
Prvostepeni sud je zaključio da je tužilja upoznata i bila saglasna sa upisom založnog prava, hipoteke prvog reda na zajedničkoj imovini i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan, primenom člana 6. Zakona o hipoteci, člana 63. Zakona o državnom premeru i katastru i članova 174. stav 1. i 189. Porodičnog zakona.
Suprotno, drugostepeni sud smatra da izvedeni dokazi upućuju na zaključak da tužilji nije bila poznata činjenica da je njen bračni drug jemčio za kredit koje je uzelo treće lice, da je banka bila u obavezi da traži saglasnost tužilje u smislu članova 171, 174. i 176. stav 2. Porodičnog zakona, a kako je saglasnost tužilje izostala, hipoteka je ništava u smislu člana 6. stav 2. Zakona o hipoteci u vezi sa članom 103. ZOO, zbog čega je prvostepenu presudu preinačio i usvojio tužbeni zahtev.
Revizijom se osnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava, usled čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.
U konkretnom slučaju, na osnovu rešenja Opštinskog suda u Nišu R. 719/2002 od 15.07.2002. godine, u katastru nepokretnosti je izvršen upis izvršne vansudske hipoteke, na osnovu koje je poverilac „VV“ zakazao aukcijsku prodaju po članu 35. Zakona o hipoteci („Sl. glasnik RS“, broj 115/2005). Ovakva prodaja je vid vansudskog postupka namirenja (član 29. Zakona o hipoteci), koji se primenjuje kada je ugovor o hipoteci sačinjen u obliku izvršne isprave iz člana 15. tog Zakona (član 24. stav 3. Zakona o hipoteci).
Tužba je podneta 24.09.2012. godine, u vreme važenja Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ 31/11) koji je u članu 50. stav 3. propisivao da sudija može u toku celog postupka treće lice (koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje), čije pravo oceni verovatnim, rešenjem uputiti da u roku od 15 dana pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje nedopušteno.
Shodnom primenom citirane odredbe, tužilja može podneti tužbu radi proglašenja da je izvršenje na predmetnoj nepokretnosti nedopušteno, ali ne može tražiti utvrđenje nedopustivosti samo jedne radnje namirenja vansudskog postupka izvršenja-aukcijske prodaje.
Osim toga, ne može se prihvatiti stanovište drugostepenog suda da je banka bila u obavezi da traži saglasnost tužilje za zasnivanje založnog prava pozivom na član 176. stav 2. Porodičnog zakona, kojim je propisano da se ima smatrati da je upis izvršen na oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih. Propis iz člana 176. stav 2. Porodičnog zakona, kao i propis iz člana 322. stav 2. Zakona o braku i porodičnim odnosima („Službeni glasnik“ SRS 22/80,11/88, „Službeni glasnik RS“ 22/09...29/01) koji je važio u vreme zaključenja sporazuma o zasnivanju založnog prava 2002. godine je zakonska pretpostavka koja je oboriva jer stranka, bez obzira na zakonsku pretpostavku, koja važi između supružnika zajedničara, može tražiti utvrđenje prava svojine u postupku pred sudom, ako joj to pravo neko osporava ili njenim pravom raspolaže. Tužilja nije tražila ni utvrđenje prava svojine u smislu člana 180. Porodičnog zakona, odnosno člana 329. ranije važećeg Zakona o braku i porodičnim odnosima, niti je u katastru tražila upis zabeležbe da se radi o zajedničkoj imovini, pa tužena banka nije imala obavezu da traži saglasnost lica u čiju korist nije utvrđeno pravo svojine niti istaknuta svojinska pretenzija.
Pogrešno je pozivanje drugostepenog suda na član 6. stav 2. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“ 115/2005) jer se prema članu 64. stav 1, ovaj zakon ne primenjuje na hipoteke zasnovane do dana njegovog stupanja na snagu, osim ako se ugovorne strane drukčije ne sporazumeju, a takav sporazum nije utvrđen. U vreme zaključenja sporazuma o zasnivanju založnog prava 2002. godine, hipoteka je bila regulisana odredbama članova 63. - 69. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojima nije bila propisana obaveza davanja saglasnosti supružnika založnog dužnika za zasnivanje hipoteke.
U ponovnom postupku, drugostepeni sud će, imajući u vidu primedbe iznete u ovom rešenju, pravilnom primenom materijalnog prava doneti zakonitu odluku.
Iz navedenih razloga, primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Snežana Andrejević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić