| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Federacije BiH | Datum: 29.12.2000 | Broj: , Pž.166/00 |
| Abstrakt: | |||
Neosnovano je prvostepeni sud odbio da umanji dug tuženog za iznos tražbine koju je tuženi cedirao tužitelju.Ugovorom o cesiji zaključenim između sva tri učesnika cesije, cesus priznaje da duguje tuženom cedectu 14.526,59 DEM (član 1), a cedent priznaje da duguje isti iznos tužitelju-cesionaru, za isporučeni kamen (član 2). U članu 3. ovog ugovora tuženi ustupa svoje potraživanje tužitelju, a cesus se obavezuje da će ovo potraživanje isplatiti tužitelju. Iz ovakvih odredaba ugovora prvostepeni sud pogrešno zaključuje da se radi o cesiji radi naplaćivanja, na koju se odnosi član 444. stav 2. ZOO, iako upotrebljeni izraz u ugovoru jasno upućuje na to da se radi o cesiji umesto ispunjenja tuženikove obaveze plaćanja, koja je predviđena odredbom člana 444. stav 1. ZOO.Cesija radi naplaćivanja predstavlja iznimku u odnosu na cesiju radi ispunjenja i da bi se od ove razlikovala, mora se ta njena specifičnost naglasiti u ugovoru o cesiji, a u konkretnom slučaju takvog navođenja nema. Ugovorne stranke u navedenom ugovoru sam utvrđuju uzajamna potraživanja i potom ustupanjem potraživanja podmiruju dug tuženog prema tužitelju u visini ustupljenog iznosa.