| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 12.03.2009 | Broj: IU-68/2006 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud u sastavu: predsedavajuća sudija mr Stanka Milanović i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. marta 2009. godine, doneo je
1. Ne prihvataju se inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba čl. 131, 137. i 139. Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05).
2. Odbacuje se inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba čl. 111. i 168. Zakona iz tačke 1.
3. Odbacuje se zahtev za ocenjivanje ustavnosti odredbe člana 147. stav 3. Zakona iz tačke 1.
4. Odbacuje se predlog za ocenu saglasnosti Zakona iz tačke 1. sa Zakonom o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05) i Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06 i 5/09).
Ustavnom sudu podneti su predlog i inicijative za ocenu ustavnosti odredaba čl. 111, 131, 137, 139, člana 147. stav 3. i člana 168. Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05). U predlogu i inicijativama navodi se da se odredbe člana 168. u vezi sa članom 111. Zakona, kojima je propisana mogućnost da policijskom službeniku prestane radni odnos ukoliko u toku njegovog rada nastanu bezbednosne smetnje za izvršavanje zadataka u policiji, u praksi pogrešno tumače što ima za posledicu kršenje osnovnih ljudskih prava garantovanih Ustavom. Ustavnost odredaba člana 131. Zakona, kojima je utvrđena obaveza za policijskog službenika da radi duže od punog radnog vremena ako to nalaže potreba službe, osporena je iz razloga što, po mišljenju podnosioca, prema navedenoj odredbi, dužina i učestalost angažovanja policijskog službenika duže od punog radnog vremena zavisi isključivo od procene nadređenog policijskog službenika. Po mišljenju podnosioca inicijative, odredba člana 137. Zakona, kojom su utvrđena radna mesta na kojima se staž osiguranika računa u uvećanom trajanju, nesaglasna je sa odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojima je predviđeno da se osiguraniku koji radi na naročito teškim, opasnim i po zdravlje štetnim mestima, odnosno na poslovima koje ne može uspešno da obavlja posle navršenih određenih godina života, staž osiguranja u efektivnom trajanju računa sa uvećanim trajanjem pod uslovima utvrđenim zakonom. Saglasnost navedene odredbe sa Ustavom osporena je iz razloga što je obavljanje poslova duže od utvrđenog vremena i u neradne dane predviđeno kao osnov za računanje staža osiguranja u uvećanom trajanju, ali nije propisano koliko policijski službenik može biti angažovan prekovremeno i u neradne dane. Odredbom člana 139. Zakona, kojom je propisana mogućnost prestanka radnog odnosa policijskom službeniku i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije, ako je ispunio poseban uslov u pogledu godina života, predviđen propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, po mišljenju podnosioca inicijative, uskraćeno je elementarno ustavno pravo na rad i pravo na veću starosnu penziju. Osim toga, podnosioci inicijative smatraju da je osporena zakonska norma nedorečena, budući da joj nedostaje određenje da zaposlenom, može prestati radni odnos na osnovu izričitog pismenog zahteva zaposlenog čime bi se obezbedila puna pravna sigurnost zaposlenih. U odnosu na osporenu odredbu člana 147. stav 3. Zakona ukazuje se da nije u skladu sa Ustavom isključivanje primene opštih radnopravnih propisa o uvećanoj zaradi i naknadi zarade zaposlenog i uređivanje navedenih pitanja ovim zakonom.
Osporenim odredbama Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05) propisano je sledeće: da policija može o licu koje želi da zasnuje radni odnos u Ministarstvu radi izvršavanja zadataka da prikuplja podatke uz pismenu saglasnost tog lica, kao i podatke na osnovu kojih utvrđuje bezbednosne smetnje za izvršavanje zadataka u policiji, a da bezbednosna provera obuhvata proveru podataka utvrđenih propisima o uslovima za dobijanje oružnog lista, kao i podatke koje kandidat za zasnivanje radnog odnosa daje u postupku zasnivanja radnog odnosa (član 111.); da je policijski službenik dužan da po nalogu nadređenog policijskog službenika poslove obavlja i duže od punog radnog vremena ako je to neophodno za uspešno i pravovremeno obavljanje službenog posla (član 131); da se policijskom službeniku, zbog otežanih uslova rada, prirode poslova i odgovornosti za obavljanje poslova, staž osiguranja računa u uvećanom trajanju tako da se svakih 12 meseci efektivno provedenih u obavljanju poslova policijskih službenika računa kao 16 meseci staža osiguranja, u skladu sa posebnim zakonom, pri čemu se otežanim uslovima rada, u smislu ovog zakona, smatraju: 1) povećana opasnost za život i zdravlje, 2) obavljanje poslova duže od utvrđenog radnog vremena usled nepredvidivih zadataka, 3) neredovnost u radu, odnosno rad u nepravilnim vremenskim ciklusima i sl; 4) rad za državne praznike i u neradne dane, 5) pripravnost (na radnom ili drugom mestu ili u stanu, prema nalogu nadređenog policijskog službenika) i slični vidovi aktivnog i pasivnog dežurstva, s tim što se radna mesta policijskih službenika na kojima se staž osiguranika računa u uvećanom trajanju utvrđuju aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu i ovim aktom mogu se odrediti i radna mesta drugih zaposlenih Ministarstvu na kojima se staž osiguranja računa u uvećanom trajanju, u skladu sa posebnim propisima (član 137.); da policijskom službeniku može prestati radni odnos i pre isteka opštih uslova za sticanje starosne penzije, ako je ispunio poseban uslov u pogledu godina života predviđenih propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju ili navršio 20 godina penzijskog staža, od čega najmanje 10 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranika računa sa uvećanim trajanjem, a u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju (član 139); da policijskom službeniku, odnosno drugom zaposlenom radni odnos prestaje i ako tokom njegovog rada u Ministarstvu nastanu bezbednosne smetnje iz člana 111. ovog zakona zbog kojih sa njim radni odnos ne bi ni bio zasnovan da su u vreme zasnivanja postojale, a u slučaju bezbednosnih smetnji iz stava 1. ovog člana, rešenje o prestanku radnog odnosa policijskog službenika, odnosno drugog zaposlenog donosi ministar, na obrazloženi predlog direktora policije, odnosno funkcionera u čijoj nadležnosti je obavljanje određenih poslova i zadataka, pri čemu se uz predlog prilaže i bezbednosna provera iz člana 111. stav 2. ovog zakona kao sastavni deo predloga, te da žalba protiv rešenja o prestanku radnog odnosa nije dopuštena, ali se može pokrenuti upravni spor (član 168.).
Kako su predlog i jedan broj inicijativa podneti u vreme važenja Ustava Republike Srbije od 1990. godine i njima se traži ocena ustavnosti osporenih odredaba Zakona u odnosu na taj Ustav, a koji je prestao da važi proglašenjem Ustava Republike Srbije 8. novembra 2006. godine, Sud je ocenu ustanovisti osporenih odredaba Zakona izvršio u odnosu na Ustav Republike Srbije od 2006. godine, saglasno odredbi člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava.
Prema članu 112. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), postupci pred Ustavnim sudom započeti pre dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.
Ustavom je utvrđeno: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, te da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarivanje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (član 18. st. 1. i 2.); da su svi jednaki pred Ustavom i zakonom, imaju jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. do 3); da se jemči pravo na rad u skladu sa zakonom i pravo svakome na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa (član 60. st. 1. i 4.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje bezbednost građana Republike Srbije i sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti (član 97. tač. 4. i 8..); da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. stav 3.).
Odredba člana 131. Zakona, kojom je propisana obaveza za policijskog službenika da po nalogu nadređenog policijskog službenika obavlja poslove i duže od punog radnog vremena ako je to neophodno za uspešno i pravovremeno obavljanje službenog posla, po oceni Suda, doneta je saglasno ustavnim ovlašćenjima zakonodavnog organa iz odredaba člana 60. st. 1. i 4. i člana 97. tač. 4 i 8. Ustava da propiše uslove pod kojima će se obavljati ovi specifični poslovi, koji su u funkciji obezbeđivanja bezbednosti građana Republike Srbije. Navodi podnosioca inicijative da se davanjem ovlašćenja nadređenom policijskom službeniku da samostalno procenjuje postojanje potrebe da se određeni poslovi obavljaju duže od punog radnog vremena, po oceni Ustavnog suda, svode se na pitanja opravdanosti i celishodnosti osporenih zakonskih rešenja što izlazi iz okvira nadležnosti Suda određene članom 167. Ustava.
Osporene odredbe člana 137. Zakona, kojima su, između ostalog, utvrđeni slučajevi u kojima se policijskom službeniku staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, po oceni Ustavnog suda, saglasna je ustavnim ovlašćenjima zakonodavnog organa da, uređujući pravo na rad, propiše u kojim slučajevima i na koji način se staž osiguranja računa u uvećanom trajanju, kao i da propiše šta se smatra otežanim uslovima rada. Pored toga, s obzirom na pitanja koja se uređuju osporenom odredbom Zakona, Sud je ocenio da navodi inicijative koji se svode na dužinu prekovremenog rada, odnosno rada u neradne dane, nisu od značaja za ocenu ustavnosti osporene odredbe.
Imajući u vidu da Ustavni sud nije našao osnova za pokretanje postupka povodom inicijative za ocenu ustavnosti odredaba čl. 131. i 137. Zakona o policiji, inicijativu nije prihvatio, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.
Ustavni sud, takođe, nije prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti člana 139. Zakona, kojim su propisani uslovi pod kojima policijskom službeniku može prestati radni odnos i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije, iz razloga što se, po oceni Suda, osporenom odredbom Zakona ne uskraćuje Ustavom garantovano pravo na rad iz člana 60. Ustava, već se uređuju uslovi pod kojima određene kategorije osiguranika mogu ostvariti pravo na starosnu penziju pre ispunjenja opštih uslova utvrđenih Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ovo posebno iz razloga što ustavno jemstvo prava na rad ne isključuje mogućnost da radni odnos prestane pod zakonom propisanim uslovima. Osporenom odredbom se, takođe, ne vređa ni princip jednakosti građana iz člana 21. Ustava, jer se ostvarivanje prava utvrđenih osporenom odredbom odnosi podjednako na sve zaposlene koji se nađu u istoj pravnoj situaciji koju predviđa navedena odredba Zakona. Osim toga, ovako utvrđeno pravo na penziju propisano je kao mogućnost, a ne kao obaveza i može da predstavlja svojevrsnu pogodnost za one kategorije osiguranika koji su obavljali poslove pod otežanim uslovima rada.
Ocenjujući osporenu odredbu člana139. Zakona u odnosu na odredbu člana 4. Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca ("Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori" br. 4/84 i 7/91), Ustavni sud je našao da osporena odredba Zakona nije suprotna odredbama Konvencije Međunarodne organizacije rada, imajući u vidu da je prestanak radnog odnosa, prema Konvenciji, uslovljen, pored ostalog, operativnim potrebama preduzeća, ustanove ili službe, o čemu autonomno odlučuje poslodavac, u konkretnom slučaju Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba čl. 111. i 168. Zakona, kojima je utvrđen način provere kandidata u postupku zasnivanja radnog odnosa, kao i mogućnost prestanka radnog odnosa policijskom službeniku ako u toku trajanja radnog odnosa nastanu izvesne bezbednosne smetnje, iz razloga što se inicijativom ukazuje na to da se osporene zakonske odredbe "u praksi pogrešno tumače", a Ustavni sud, prema članu 167. Ustava, nije nadležan da odlučuje o primeni zakona.
O ustavnosti odredbe člana 147. stav 3. Zakona, kojom je propisana mogućnost uvećanja koeficijenta za obračun plata zaposlenih u Ministarstvu po osnovu posebnih uslova rada, prekovremenog rada i rada u dane praznika, Ustani sud je već odlučivao u predmetu IU-16/2006 i na sednici održanoj 21. septembra 2006. godine doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporene odredbe Zakona. Pri tome je Sud, izrazio stav da nije nesaglasno s Ustavom da se zakonom utvrdi pravo na uvećanje plate po osnovu specifičnih i posebnih uslova rada jedne kategorije zaposlenih u državnim organima, kao i način utvrđivanja i visina uvećanja zarade po tim osnovama. Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o zahtevu za ocenjivanje ustavnosti odredbe Zakona o kome je Ustavni sud već odlučivao, a iz novih navoda, razloga i podnetih dokaza ne proizlazi da ima osnova za ponovno odlučivanje, Ustavni sud je iz navedenih razloga odbacio inicijativu saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
Ustavni sud je, takođe, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu odbacio predlog za ocenu saglasnosti odredaba osporenog Zakona sa odredbama Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05) i Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06 i 5/09), jer prema članu 167. Ustava nije nadležan za ocenu međusobne saglasnosti opštih akata iste pravne snage.
Na osnovu izloženog i odredaba člana 46. tač. 5) i 8) Zakona o Ustavnom sudu i člana 82. stav 1. tačka 1. i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.
ZAMENjUJE PREDSEDNIKA
USTAVNOG SUDA
sudija
mr Stanka Milanović