| Osnov: | Zakon o parničnom postupku Zakon o obligacionim odnosima | ||
| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Savezni ustavni sud | Datum: 31.12.1995 | Broj: Gzs.12/95 |
| Abstrakt: | |||
U zahtevu za zaštitu zakonitosti Saveznog državnog tužioca se ističe da je Vrhovni sud Srbije pogrešno smatrao da se radi o sudskom poravnanju te da je pogrešno primenjen član 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku kada je ukinuto prvostepeno i drugostepeno rešenje te odbačena tužba.
Ukazuje se da je revizijskim rešenjem učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 1. ZKP-a.
Ovakav stav u zahtevu za zaštitu zakonitosti nije prihvatljiv.
Članom 323. Zakona o parničnom postupku propisana je obaveza suda da u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li se vodi parnica o predmetu o kome je ranije bilo zaključeno sudsko poravnanje i da ukoliko utvrdi da se parnica vodi o predmetu o kome je već zaključeno sudsko poravnanje odbaci tužbu.
Sud je u konkretnom slučaju u toku postupka potvrdio da je o istom potraživanju između istih stranaka zaključeno poravnanje u vanparničnom predmetu R.44/91, pa je sadržaj tog poravnanja i komentarisao u presudi.
Kako je sudsko poravnanje po svom procesnom - pravnom dejstvu izjednačeno sa pravnosnažnom presudom to kao i kod ocene postojanja pravnosnažne presude treba imati u vidu da postoji identitet stranaka, identitet zahteva i identitete činjeničnog osnova.
U konkretnom slučaju postoji identitet stranaka, jer su u poravnanju učestvovali tužilac, i tuženi u svojstvu predlagača i protivnika, postoji identitet zahteva jer se radi o novčanom potraživanju nastalom iz istog pravnog osnova pozajmice 12.000 nemačkih maraka i identitet činjeničnog osnova.
Sledom navedenog prvostepeni sud je bio dužan da nakon saznanja za postojanje navedenog sudskog poravnanja tužbu tužioca odbaci.
Kako nije ovako postupio učinio je povredu odredaba Zakona o parničnom postupku iz člana 354. stav 2. tačka 11. koju nije otklonio ni Okružni sud, pa je revizijski sud pravilno postupio kada je reviziju tuženog usvojio i ukinuo drugostepenu i prvostepenu presudu, a tužbu tužioca odbacio.
U postupku pred revizijskim sudom nije učinjena povreda odredaba Zakona o parničnom postupku na koju se u zahtevu ukazuje pa je zahtev za zaštitu zakonitosti na osnovu člana 393 u vezi člana 415 ZPP-a odbijen.