Rešenjem nadležnog organa opštine označeno zemljište od ranijeg vlasnika eksproprisano je kao poljoprivredno, po kulturi voćnjak I klase pa naknada za takvo zemljište nije mogla da se utvrđuje prema tržišnim kriterijumima za određivanje naknade za građevinsko zemljište, kako su nižestepeni sudovi to pogrešno utvrdili.Pravo na nkandu za ovu eksproprisanu nepokretnost prdlagač je stekao nakon donošenja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji, a njena visina se u smislu odredbe čl. 61. Zakona o eksproprijaciji određuje prema zakonu koji se primenjuje u vreme donošenja sudske odluke.Prema odredbi čl. 42. Zakona o eksproprijaciji koji se u ovom slučaju primenjuje („Službeni glasnik RS“, br. 53/95 sa izmenama 16/2001) je propisano da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta.Kako je pobijanim rešenjem naknada za eksproprisanu nepokretnost utvrđena prema tržišnoj vrednosti za građevinsko zemljište, suprotno navedenim odredbama Zakona, to je Vrhovni sud u smislu čl. 395. st. 2. u vezi čl. 400. ZPP ukinuo nižestepene odluke i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iznete u ovom rešenju i visinu naknade za eksproprisanu nepokretnost utvrditi prema tržišnoj vrednosti zemljišta koja se vlada za poljoprivredno zemljište. Pri tome kod ocene visine tržišne vrednosti sudovi će imati u vidu tržišnu cenu koja se vlada u proemtu tog zemljišta prema ugovorima o kupoprodaji koji su registrovani kod nadležne Republičke uprave javnih prihoda, a potom će donti novu odluku o naknadi.Na osnovu izloženog Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.