Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Živorada Markovića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. oktobra 2013. godine, doneo je

ODLUKU

1. Usvaja se ustavna žalba Živorada Markovića i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2782/11 od 14. novembra 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemečno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2782/11 od 14. novembra 2011. godine i određuje da Apelacioni sud u Kragujevcu donese novu odluku o žalbama tuženih izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu P. 30390/10 od 1. juna 2011. godine.

Obrazloženje

1. Živorad Marković iz Kragujevca je 29. decembra 2011. godine, preko punomoćnika Dragoljuba Joksimovića, advokata iz Kragujevca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2782/11 od 14. novembra 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2782/11 od 14. novembra 2011. godine usvojene žalbe tuženih, te je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P. 30390/10 od 1. juna 2011. godine preinačena, tako što je tužbeni zahtev podnosioca, kojim je tražio da mu tuženi PD "Centar" doo Kragujevac, ED "Elektrošumadija" iz Kragujevca i Grad Kragujevac solidarno isplate iznos od 2.612.747 dinara, na ime sticanja bez osnova za oduzetu katastarsku parcelu broj 255/1 u KO Male pčelice, odbijen kao neosnovan; da je drugostepeni sud svoju odluku zasnovao na činjenici da je majka podnosioca sa prvotuženim 27. februara 1975. godine zaključila ugovor o konstituisanju trajne službenosti, po kom osnovu je prvotuženi preko predmetne katastarske parcele postavio dalekovod; da je pomenuti ugovor bio bez uticaja na odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, jer se odnosio na katastarsku parcelu broj 256 u KO Male pčelice, a ne na katastarsku parcelu broj 255/1 u KO Male pčelice, koja je bila predmet tužbenog zahteva; da je navedenu činjenicu podnosilac istakao u odgovoru na žalbe tuženih, ali da to drugostepeni sud, prilikom presuđenja, nije uzeo u obzir; da je na napred opisani način povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje, a takođe i pravo na imovinu, s obzirom na to da mu je pravo svojine ograničeno bez zakonskog osnova, a da za to nije dobio propisanu naknadu.

Predloženo je da Ustavni sud poništi osporenu presudu i utvrdi pravo podnosioca na naknadu štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je na osnovu uvida u osporeni akt i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P. 30390/10 od 1. juna 2011. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca Živorada Markovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa su tuženi PD "Centar" doo Kragujevac, ED "Elektrošumadija" iz Kragujevca i Grad Kragujevac obavezani da tužiocu na ime sticanja bez osnova za oduzetu katastarsku parcelu broj 255/1, površine 0.45.51 ha, u KO Male pčelice, upisanu u ZKUL 1158, koja se sada vodi kao deo katastarske parcele broj 6267 i kao katastarske parcele br. 6279 i 6270, sve u KO Kragujevac 3 – naselje "Šumarice", solidarno isplate iznos od 2.612.747 dinara, sa zateznom kamatom počev od 13. februara 2006. godine do konačne isplate, kao i sve troškove parničnog postupka. U obrazloženju prvostepene presude je, između ostalog, navedeno: da je na osnovu svih izvedenih dokaza sud na nesumnjiv način utvrdio da je tužilac nosilac prava korišćenja katastarske parcele koja je ranije bila označena brojem 255/1, upisane u ZKUL 1158, KO Male pčelice, površine 0.45.51 ha, a koja se sada vodi kao deo katastarske parcele broj 6267 i kao katastarske parcele br. 6279 i 6270, sve u KO Kragujevac 3-naselje "Šumarice"; da je prvotuženi, pre 18. jula 1977. godine, na opisanoj parceli podigao dalekovod 110 kV "Kragujevac 2 - Kragujevac 3", čija je izgradnja odobrena rešenjem Opštinskog sekretarijata za upravno-pravne poslove Kragujevac broj 05-3510-284 od 3. jula 1975. godine, a njegova upotreba rešenjem istog organa i pod istim brojem od 18. jula 1977. godine; da je nekoliko godina nakon podizanja dalekovoda, tužilac kao poklonodavac, sa prvotuženim kao poklonoprimcem, zaključio ugovor o poklonu dela navedene parcele, koji je označen kao katastarska parcela broj 255/5, KO Male pčelice, na kojoj je prvotuženi izgradio trafo-stanicu; da preko sredine širine predmetne parcele prolaze kablovi visokog napona od 110 kV, na rastojanju od 36 metara od ulice Petra Ubavkića, prema dubini placa, da postoji čelični stub koji nosi kablove visokog napona, a takođe i zaštitni pojas čija je ukupna širina 20 metara; da je ugovorom o ustanovljenju trajne službenosti broj 02-5661/1 od 27. februara 1975. godine, Dobrila Marković iz Malih pčelica, koju je po punomoćju zastupao sin Živorad Marković, preduzeću za distribuciju električne energije "Elektrosrbija Kraljevo", OOUR "Elektrošumadija" dozvolila ulazak u posed i izvođenje radova na izgradnji dalekovoda 110 kV "Kragujevac 2-Kragujevac 3", radi postavljanja stuba broj 29; da je navedeno preduzeće na taj način zauzelo 160m2 od katastarske parcele broj 256 u KO Male pčelice, po kom osnovu će vlasniku nepokretnosti isplatiti novčanu naknadu po metru kvadratnom zauzete površine, u iznosu od po 10 dinara, odnosno 1.600 dinara; da je potpisivanjem ugovora preduzeće steklo pravo trajne službenosti na zauzetoj površini, a da vlasnik gubi pravo da po bilo kom osnovu i od bilo koga potražuje naknadu; da je sud cenio ovaj ugovor, kao pisani dokaz, međutim, da isti nije prihvatio, s obzirom na to da je poverovao navodima tužiocima, da sa prvotuženim nikada nije zaključio takav ugovor, odnosno da ugovor o ustanovljenju prava trajne službenosti on lično nije potpisao, niti je od svoje majke, potpisnice tog ugovora, imao punomoćje za zaključenje tog ugovora; da je u dokaznom postupku takođe utvrđeno da za predmetnu parcelu nije moguće pribaviti odobrenje za izgradnju za stambeni ili poslovni objekat, zatim da nije vođen vanparnični postupak, da ne postoji sporazum stranaka oko određivanja naknade, te da, s tim u vezi, tužiocu nije isplaćena novčana naknada na ime faktičke eksproprijacije; da je tržišna vrednost predmetne parcele na dan veštačenja, 6. februara 2008. godine, iznosila 2.612.274 dinara; da imajući u vidu da između stranaka nije postignut sporazum o određivanju naknade, te da naknada nije utvrđena ni sudskim putem, sud je, primenom odredbe člana 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji, našao da tužiocu pripada naknada u visini tržišne vrednosti nepokretnosti, iz razloga što je deo imovine tužioca, bez pravnog osnova prešao u imovinu drugog lica, a povraćaj te imovine, prema odredbama člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, više nije moguć, jer se na predmetnoj nepokretnosti nalazi dalekovod.

Odlučujući o žalbama tuženih, Apelacioni sud u Kragujevcu je doneo osporenu presudu Gž. 2782/11 od 14. novembra 2011. godine kojom je žalbe usvojio i presudu Osnovnog suda u Kragujevcu P. 30390/10 od 1. juna 2011. godine preinačio, na taj način što je tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan. U obrazloženju osporene drugostepene presude se, pored ostalog, navodi: da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da ugovor o ustanovljenju trajne službenosti od 27. februara 1975. godine tužilac, u ime svoje majke, nikada nije potpisao, jer ukoliko tužilac svoj potpis na tom ugovoru spori, on to mora i dokazati, odnosno mora putem veštaka grafologa ili drugim dokazima da dokaže da potpis na tom ugovoru nije njegov, saglasno odredbama čl. 220. i 223. Zakona o parničnom postupku, kojima je regulisan teret dokazivanja; da se zbog postojanja ugovora o ustanovljenju trajne službenosti, koji proizvodi pravno dejstvo, ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda o tome da je na predmetnoj parceli tužioca izvršena faktička eksproprijacija, te da tužiocu na osnovu čl. 41. i 42. Zakona o ekproprijaciji pripada naknada; da je na osnovu zaključenog ugovora prvotuženi postavio dalekovod, iz kog razloga tužilac može ostvariti samo pravo na naknadu za umanjeni prinos u obradi parcele, što je i učinio za period od 23. decembra 1995. godine do 23. decembra 2005. godine, presudom Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3190/05 od 4. oktobra 2007. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. st. 1. do 3. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona; da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne; da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine.

Zakonom o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, br. 53/95 i 20/09 i „Službeni list SRJ“, broj 16/01 – Odluka SUS) propisano je: da se nepokretnosti mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 1.); da se d anom pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji menja sopstvenik na eksproprisanoj nepokretnosti (potpuna eksproprijacija) (član 4.); da se e ksproprijacijom može ustanoviti i službenost na nepokretnosti ili zakup na zemljištu na određeno vreme (nepotpuna eksproprijacija) (član 5. stav 1.); da p redlog za eksproprijaciju može podneti korisnik eksproprijacije tek pošto je u skladu sa ovim zakonom utvrđen javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti i da se p redlog za eksproprijaciju podnosi opštinskoj upravi opštine na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost predložena za eksproprijaciju, u roku od jedne godine od dana utvrđivanja javnog interesa za eksproprijaciju (član 25. st. 1. i 4.); da se visina naknade u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje po tržišnoj ceni, prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u momentu donošenja prvostepene odluke o naknadi (član 41. stav 2.); da se naknada za ekproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije propisano (član 42. stav 1.); da je p osle pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji opštinska uprava dužna da odmah bez odlaganja zakaže i održi raspravu za sporazumno određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, a da je korisnik eksproprijacije dužan da organu iz stava 1. ovog člana podnese pismenu ponudu o obliku i visini naknade u roku koji ne može biti duži od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji (član 56. st. 1. i 2.); da a ko se sporazum o naknadi u celini ne postigne u roku od dva meseca od dana pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, opštinska uprava dostaviće pravosnažno rešenje o eksproprijaciji sa svim spisima nadležnom opštinskom sudu radi određivanja naknade i da a ko opštinska uprava ne postupi po odredbi stava 1. ovog člana, raniji sopstvenik i korisnik eksproprijacije mogu se neposredno obratiti sudu radi određivanja naknade (član 61. st. 1. i 2.), da se u slučaju ustanovljenja službenosti naknada određuje u iznosu za koji je, usled ustanovljenja službenosti, smanjena tržišna vrednost zemljišta ili zgrada i da se n aknada iz stava 1. ovog člana određuje po postupku za određivanje naknade propisanom ovim zakonom (član 53. st. 1. i 2.). Zakon o eksproprijaciji, koji je bio na snazi u vreme podizanja dalekovoda na parceli tužioca, sadržao je, u osnovi, ista rešenja kao i važeći Zakon o eksproprijaciji.

Odredbom člana 210. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) propisano je da kad je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kad to nije moguće – da naknadi vrednost postignutih koristi.

Odredbama člana 223. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br . 125/04 i 111/09), koji je važio u vreme donošenja osporene presude, bilo je propisano: da a ko sud na osnovu izvedenih dokaza (član 8.) ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja (stav 1.); da s tranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drukčije određeno (stav 2.): da s tranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokazivanja činjenice koja je sprečila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom nije drukčije određeno (stav 3.) .

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da se podnosilac, u suštini, žali na proizvoljnu primenu materijalnog prava od strane Apelacionog suda u Kragujevcu. Pored toga, ustavnom žalbom se ukazuje na to da Apelacioni sud u Kragujevcu, prilikom presuđenja, nije uzeo u obzir konkretne navode podnosioca iz odgovora na žalbe tuženih.

Stoga, Ustavni sud smatra da, prilikom ocene osnovanosti navoda o povredi prava na pravično suđenje, zapravo treba sagledati sprovedeni parnični postupak kao jedinstvenu celinu i oceniti da li je on bio vođen na način koji je podnosiocu osigurao pravo na pravično suđenje garantovano članom 32. stav 1. Ustava, odnosno da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili arbitrerna, čime bi ukazala na očiglednu nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je utvrdio da je Apelacioni sud u Kragujevcu osporenu presudu zasnovao na stavu da je izgradnja dalekovoda 110 kV "Kragujevac 2 – Kragujevac 3", na katastarskoj parceli broj 255/1 u KO Male pčelice, koja je u vreme izgradnje bila u vlasništvu majke podnosioca, izvršena na osnovu ugovora o ustanovljenju trajne službenosti broj 02-5661/1 od 27. februara 1975. godine, zaključenog između pravnog prethodnika prvotuženog i podnosioca Živorada Markovića, kao punomoćnika majke Dobrile Marković. Činjenica da je podnosilac ustavne žalbe, u svom iskazu, prilikom saslušanja u svojstvu parnične stranke, osporio pravnovaljanost predmetnog ugovora, tačnije verodostojnost svog potpisa na njemu, za Apelacioni sud u Kragujevcu nije bila dovoljna da potvrdi zaključak prvostepenog suda po kome do zaključenja ugovora o ustanovljenju trajne službenosti nikada nije došlo, te da je na predmetnoj parceli izvršena tzv. faktička eksproprijacija. Nasuprot tome, Apelacioni sud u Kragujevcu ukazuje da je redovan pravni put za utvrđenje neverodostojnosti potpisa na spornom ugovoru izvođenje odgovarajućih dokaza na okolnost da potpis na ugovoru ne pripada podnosiocu ustavne žalbe, odnosno da podnosilac takav ugovor nikada nije potpisao. Po nalaženju Ustavnog suda, ovakav pravni stav predstavlja ustavnopravno prihvatljivu primenu i tumačenje merodavnog prava, a naročito procesnog prava sadržanog u odredbama Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine, kojima je bio regulisan teret dokazivanja (član 223.). Naime, i po nalaženju Ustavnog suda, da bi se verodostojnost potpisa na jednoj ispravi, a samim tim i pravnovaljanost te isprave osporili, potrebno je izvođenje odgovarajućih dokaza kako bi se sa sigurnošću moglo utvrditi da je lice označeno kao potpisnik jedne isprave, tu ispravu zaista i potpisalo. S tim u vezi, podnosilac je, kao stranka koja je osporavala postojanje nekog prava, saglasno odredbi člana 223. stav 3. Zakona o parničnom postupku, imao obavezu da pruži dokaze na okolnost da potpis na spornom ugovoru nije njegov.

Međutim, i pored ustavnopravnoprihvatljivog tumačenja merodavnog prava na kome je Apelacioni sud u Kragujevcu zasnovao osporenu presudu, Ustavni sud je istovremeno konstatovao i nedostatnost obrazloženja osporene presude. Naime, Apelacioni sud u Kragujevcu se u obrazloženju osporene presude nije bavio navodima podnosioca iz odgovora na žalbe tuženih (odgovora na žalbu prvotuženog od 15. jula 2011. godine i odgovora na žalbu drugotuženog od 6. jula 2011. godine), konkretno, pitanjem evidentne razlike u oznaci katastarske parcele na kojoj je ugovorom broj 02-5661/1 od 27. februara 1975. godine uspostavljena stalna službenost postavljanjem dalekovoda. Naime, podnosilac je u odgovoru na žalbe tuženih ukazao da je u predmetnom ugovoru, kao poslužno dobro, označena katastarska parcela broj 256 u KO Male pčelice, dok je u dokaznom postupku nesporno utvrđeno da je dalekovod izgrađen na katastarskoj parceli broj 255/1 u KO Male pčelice, za koju ne postoji bilo kakav osnov za konstituisanje službenosti, već samo ugovor o poklonu dela parcele, koji je kasnije označen kao katastarska parcela broj 255/5 KO Male pčelice, na kojoj je prvotuženi izgradio trafo-stanicu. Ustavni sud nalazi da je identifikacija nepokretnosti na kojoj je ugovorom uspostavljena stalna službenost, bila jedno od pitanja od suštinskog značaja za ishod postupka iz koga potiče osporena presuda. Ustavni sud ima u vidu da redovni sudovi nisu dužni da daju detaljne odgovore na svako pitanje koje se u toku postupka postavi, ali ukoliko je neki podnesak od suštinske važnosti za ishod predmeta, sud se njime mora posebno pozabaviti u svojoj presudi. Ovakav stav izrazio je i Evropski sud za ljudska prava u većem broju svojih odluka, kojima je, upravo iz tog razloga, utvrdio povrede prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (videti, pored ostalih, Odluke od 9. decembra 1994. godine, u predmetima Hiro Balani protiv Španije i Ruiz Torija protiv Španije). Samim tim što je Apelacioni sud u Kragujevcu propustio da odgovori na pitanje koje se tiče razlike između parcele označene u ugovoru i parcele na kojoj je dalekovod postavljen, odnosno da li to pitanje smatra nebitnim za odlučivanje ili pak ovakav navod podnosioca smatra neosnovanim, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu povređeno pravo na dovoljno obrazloženu sudsku odluku, kao jedan od elemenata prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu svega izloženog , Ustavni sud je saglasno odredbama člana 89. st . 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 – Odluka US ), usvojio ustavnu žalbu u delu kojim se ističe povreda prava na pravično suđenje, poništio presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2782/11 od 14. novembra 2011. godine i odredio da Apelacioni sud u Kragujevcu donese novu odluku o žalbama tuženih izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu P. 30390/10 od 1. juna 2011. godine, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. i tački 2. izreke.

6. S obzirom na činjenicu da je Ustavni sud poništio presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2782/11 od 14. novembra 2011. godine i odredio da Apelacioni sud u Kragujevcu donese novu odluku o žalbama tuženih, to je, po oceni Ustavnog suda, zahtev podnosioca ustavne žalbe da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava za sada preuranjen, zbog čega je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević