| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 07.03.2012 | Broj: IUz-164/2011 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2012. godine, doneo je
Odbacuju se zahtevi za ocenjivanje ustavnosti odredaba člana 34. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava („Službeni glasnik RS“, broj 46/06).
Ustavnom sudu podnete su inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 34. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.
Podnosilac prve inicijative smatra da je osporeni član Zakona kojim se uređuje prinudna prodaja akcija većinskom vlasniku u suprotnosti sa odredbama člana 58. Ustava, koji jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, te dopušta da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu. Kako interes većinskog vlasnika nije javni interes, to i osporeni član Zakona iz navedenih razloga nije u saglasnosti sa Ustavom. Podneo je i zahtev da Ustavni sud, do donošenja konačne odluke, obustavi izvršenje prinudne prodaje akcija Akcionarskog društva Avala-Ada, koja je preduzeta na osnovu osporenog opšteg akta. I podnosilac druge inicijative dovodi u pitanje ustavnost osporenog člana Zakona sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na imovinu.
Ustavni sud je na sednici održanoj 17. decembra 2009. godine, u predmetu IU-226/2006 odlučivao o ustavnosti odredaba člana 34. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, pa je stoga po podnetim inicijativama postupao kao po zahtevu za ocenjivanje ustavnosti opšteg akta o kome je već odlučivao.
Rešenjem IU-226/20006 od 17. decembra 2009. godine Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 34. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.
Ustavni sud je u navedenom rešenju utvrdio da je osporeni član 34. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava u osnovi iste sadržine kao i odredbe člana 447. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) te da Sud u predmetu IU-292/2005, na sednici održanoj 25. marta 2009. godine, nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za ocenu saglasnosti odredaba člana 447. Zakona o privrednim društvima sa odredbama člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja je sadržinski istovetna odredama člana 58. Ustava. Sud je u tom predmetu ocenio da su na osnovu odredaba člana 97. tač. 6, 7. i 8. Ustava, osporenim članom 447. Zakona o privrednim društvima uređeni odnosi u okviru Ustavom utvrđenog ovlašćenja zakonodavca da uređuje pravni položaj privrednih subjekata i druge ekonomske odnose od opšteg interesa, na način kojim se ne dovode u pitanje Ustavom utvrđena jemstva prava svojine i prava stečenih po osnovu ulaganja kapitala na osnovu zakona. Ustavni sud je utvrdio da su prava i obaveze akcionara u otvorenom akcionarskom društvu, kao Zakonom predviđenoj posebnoj pravnoj formi privrednog društva, polazeći od ekonomske prirode tog društva kao društva kapitala, uređena na način da akcionari upravljačka i imovinska prava ostvaruju srazmerno uloženom kapitalu, odnosno da većinski akcionari po osnovu uloženog kapitala imaju i veća upravljačka i imovinska prava u tom društvu. Takođe je utvrđeno da Zakon, pored odredaba kojima su odnosi između akcionara uređeni po osnovu visine uloženog kapitala, sadrži i odredbe kojima se štite manjinski akcionari od eventualne zloupotrebe prava većine, utvrđujući da određena prava ima svaki akcionar, odnosno akcionari koji raspolažu sa određenim manjinskim iznosom osnovnog kapitala društva, kao što su: pravo da pred nadležnim sudom pobijaju odluke skupštine akcionara (čl. 302. do 304.); pravo da zahtevaju da akcionar koji stekne 95% akcija drugog društva, po ceni poslednje akcije po kojoj je stekao akcije otkupi i preostalih 5% akcija (član 448.), kao i druga prava iz člana 444. Zakona. Polazeći od toga da većinski akcionar koji ima 95% i više akcija nema ekonomski interes da otkupi preostale akcije nesaglasnih akcionara, jer Zakon nije predvideo da se bilo koja odluka društva donosi saglasnošću svih akcionara, osporenom odredbom Zakona, po oceni Suda, predviđeno je pravo, odnosno mogućnost tih akcionara da u slučaju eventualne zloupotrebe zakonom utvrđenih prava manjinskih akcionara zaštite svoja prava prinudnim otkupom njihovih akcija, pod uslovima propisanim Zakonom. Takođe, osporenom odredbom ovog zakona kojom je predviđeno da se akcije manjinskih akcionara mogu otkupiti jedino po ceni iz javne ponude, po oceni Suda, ustanovljena je i zaštita manjinskih akcionara od onih odluka društva, odnosno većinskog akcionara kojima bi se eventualno umanjila vrednost njihovih akcija, kao i prava koja te akcije daju. U tom smislu, uređivanje odgovarajuće zaštite prava manjinskih akcionara, ali i odgovarajuće zaštite većinskih akcionara, na način kojim se obezbeđuje uspostavljanje ravnoteže u ostvarivanju njihovih međusobno suprostavljenih interesa i obezbeđuje „optimalno funkcionisanje“ ove zakonom ustanovljene pravne forme privrednog društva, pored ostalog i na način predviđen osporenim odredbama člana 447. Zakona, po shvatanju Suda, predstavlja uređivanje ovih odnosa saglasno Ustavu.
Polazeći od odredbe člana 18. stav 3. Ustava, prema kojoj se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje, Ustavni sud je ocenjujući ustavnost osporenog člana Zakona imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava u primeni člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju (predstavke u predmetima 8588/79 i 8589/79-Lars Bramelid i Anne/Marie Malmastrom protiv Švedske), prema kojoj zakoni o privatnim odnosima među pojedincima koji uključuju pravila koja određuju pravne odnose vezane za imovinu i, u nekim slučajevima, prisiljavaju pojedinca da preda svojinu drugom licu, kao pravila koja su neophodna u demokratskom društvu, ne mogu u principu biti u suprotnosti sa članom 1. Prvog protokola, pod uslovom da uređujući pravne odnose među pojedincima na imovinu, određeni zakon ne stvara nejednakost po kojoj bi jedno lice bilo proizvoljno i nepravedno lišeno imovine u korist drugog lica. Budući da su osporenim članom Zakona utvrđeni uslovi pod kojima se mogu prinudno otkupiti akcije nesaglasnih akcionara, tako što je određeno da to pravo ima akcionar koji je u postupku preuzimanja ciljnog društva otkupio najmanje 95% akcija, da to pravo može da koristi samo u Zakonom propisanom roku i da akcije može da otkupi samo pod uslovima iz javne ponude, odnosno po ceni po kojoj ih je otkupio od ostalih akcionara, kao i da je odredbom člana 449. Zakona predviđena sudska zaštita nesaglasnih akcionara, za slučaj kupovine njihovih akcija pod uslovima koji su različiti od uslova iz javne ponude za preuzimanje, Ustavni sud je ocenio da osporenim odredbama Zakona nisu povređena prava zajemčena navedenim članom 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. Takođe, polazeći od toga da dividenda postaje utvrđeno pravo akcionara, odnosno imovinsko pravo, tek od donošenja odluke o njenoj isplati, Ustavni sud je ocenio da ovo pravo, do njegovog utvrđivanja, nema značenje imovinskog prava na koje se odnose odredbe člana 58. Ustava, kojima se jemči pravo svojine, te određuju uslovi njenog oduzimanja, odnosno ograničenja, jer se tom odredbom Ustava, po oceni Suda, štite „postojeća“, odnosno utvrđena imovinska prava.
S obzirom na to da je inicijativama tražena ocena ustavnosti odredaba opšteg akta o kojima je Ustavni sud već odlučivao, a da iz navoda i razloga datih u podnetim inicijativama ne proizlazi da ima osnova za ponovno odlučivanje, kao i da je u toku postupka pred Ustavnim sudom osporeni član 34. Zakona o akcionarskim društvima prestao da važi, Ustavni sud je zahteve odbacio. S tim u vezi, i zahtev za obustavu pojedinačnih akata donetih na osnovu osporenog akta je bespredmetan.
Saglasno izloženom Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 8) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), doneo Rešenje, kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević