| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Apelacioni sud u Novom Sadu | Datum: 01.11.2012 | Broj: Gž 4596/11 |
| Abstrakt: | |||
Republika Srbija
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
Gž 4596/11
01. novembra 2012. godine
Novi Sad
U IME NARODA!
Apelacioni sud u Novom Sadu, u veću sudija Dušanke Babić, predsednika veća, Zdravka Vasilića i Radoslave Mađarov članova veća, u parnici tužioca B. D. iz N. K., ulica ......., koga zastupa punomoćnik A. Lj. advokat iz N. K., protiv tuženih B. M. iz N. K., ulica ..........., mlt. Š. M. zastupanog po zakonskom zastupniku Š. B. i Š. B., iz Đ., ulica ........, koje zastupa punomoćnik M. J. advokat iz N. K., radi povrede prava preče kupovine i utvrđenja simulovanog pravnog posla, vrednost predmeta spora 301.000,00 dinara odlučujući o žalbi tužioca na presudu Osnovnog suda u Kikindi, Sudska jedinica u Novom Kneževcu broj P. 1537/10 od 19. oktobra 2011. godine, u sednici veća održanoj dana 01. novembra 2012. godine, doneo je
Žalbu ODBIJA, presudu Osnovnog suda u Kikindi, Sudska jedinica u Novom Kneževcu broj P. 1537/10 od 19. oktobra 2011. godine, POTVRĐUJE.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Prvostepenom presudom odbijen je tužbeni zahtev, radi utvrđenja da je ugovor o poklonu, Ov.broj .... Opštinskog suda u Novom Kneževcu, zaključen između tužene B. M. kao poklonodavca i tuženog mlt. Š. M. kao poklonoprimca, te tuženog Š. B. doživotnog plodouživaoca, simulovan pravni posao a disimulovan ugovor o kupoprodaji kojim ugovorom je povređeno pravo preče kupovine tužioca kao vlasnika nepokretnosti pod kat.parcelom broj ...., njiva 1 klase u selu površine 1 ha 46 ara 48 m2 u KO Đ. a koja nepokretnost se graniči sa kat.parcelom broj .... njiva 1 klase u selu površine 68 ara 71 m2, te da tužilac po pravnom osnovu prava preče kupovine stiče svojinu susedne nepokretnosti po ceni od .......... dinara, što su tuženi dužni priznati i trpeti da se tužilac na osnovu presude po njenoj pravosnažnosti uknjiži kao vlasnik nepokretnosti u celosti uz brisanje prava doživotnog plodouživanja tuženog Š. B. Tužilac je obavezan da tuženima naknadi troškove parnice u iznosu od 84.150,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10. oktobra 2011. godine do isplate u roku od 15 dana.
Protiv presude tužilac je izjavio blagovremenu žalbu iz svih zakonskih razloga sa predlogom da drugostepeni sud žalbu usvoji presudu ukine i predmet uputi prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili preinači i usvoji zahtev uz obavezivanje tuženih na naknadu troškova parnice.
Žalba nije osnovana.
Nakon što je ispitao prvostepenu presudu u granicama žalbenih razloga, kao i po službenoj dužnosti u smislu odredbe člana 372 stav 2 ZPP-a, ovaj sud nalazi da je presuda doneta bez bitnih povreda odredbi parničnog postupka i da je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo.
Prema utvrđenim činjenicama tužilac je vlasnik kat.parcele broj .... njiva 1 klase u selu površine 1 ha 46 ari 48 ari a mlt. tuženi Š. M. susedne kat.parcele broj .... njiva 1 klase u selu površine 68 ari 71 m2 u KO Đ.. Predmetne kat.parcele su građevinsko zemljište. Ugovorom o poklonu Ov.broj ..... Opštinskog suda u Novom Kneževcu tužena je sporno zemljište poklonila tuženom mlt. Š. M., sa teretom doživotnog plodouživanja tuženog Š. B.. Tužilac je dana 31. decembra 2010. godine podneo tužbu u ovoj parnici a istoga dana je po rešenju suda u depozit suda uplatio iznos od ...... dinara.
Ceneći utvrđene činjenice pravilna je i zakonita odluka prvostepenog suda, kada odbija zahtev tužioca sa razloga što nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 10 u vezi člana 6 Zakona o prometu nepokretnosti.
Odredbom člana 5 Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 42/98) ustanovljeno je pravo preče kupovine u korist suvlasnika nepokretnosti, a odredbom člana 6 istoga Zakona u korist vlasnika susednog poljoprivrednog zemljišta, pri čemu je u ostvarivanju prava vlasnik susednog poljoprivrednog zemljišta po redosledu iza suvlasnika zemljišta koje je predmet prodaje. Kada je pravo preče kupovine povređeno imalac prava preče kupovine zaštitu povređenog prava ostvaruje podnošenjem tužbe sa zahtevom za poništaj ugovora, sve pod uslovima iz odredbe člana 10 Zakona. Kao institut koji ograničava slobodu ugovaranja, pravo preče kupovine u korist vlasnika susednog poljoprivrednog zemljišta je ustanovljeno u javnom interesu (radi okrupnjavanja poljoprivrednog zemljišta). Međutim, zakonsko pravo preče kupovine kao ograničenje slobode ugovaranja u pogledu izbora kupca nepokretnosti, nije ustanovljeno vlasnicima drugih susednih nepokretnosti (objekata i građevinskog zemljišta). Stoga to pravo ni tužiocu, kao vlasniku susednog građevinskog neizgrađenog zemljišta, ne pripada.
Obzirom da tužilac nije imalac zakonskog prava preče kupovine kao vlasnik susednog građevinskog neizgrađenog zemljišta, nema pravni interes za podnošenje tužbe iz odredbe člana 188 Zakona o parničnom postupku (za utvrđenje da je predmetni ugovor o poklonu simulovan a disimulovani ugovor o kupovini) koji zahtev je prejudicijelni zahtevu za poništaj ugovora o kupoprodaji i priznavanje prava prekupa nepokretnosti. Stoga je žalbeni sud, u nedostatku procesnih ovlašćenja da ispravi propust prvostepenog suda i umesto njega tužbu odbaci primenom odredbe člana 279 stav 1 tačka 5 Zakona o parničnom postupku, presudu kojom je odbijen zahtev tužioca u celosti potvrdio.
Žalbeni navodi kojima se osporava vrsta (kultura i namena) predmetnog zemljišta nisu osnovani. Prema odredbi člana 1 Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 62/06 i 41/09) Zakonom se uređuje planiranje, zaštita, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta kao dobra od opšteg interesa. Saglasno odredbi člana 2 stav 1 tačka 1 i 2 Zakona poljoprivredno zemljište je zemljište koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju a može biti obradivo (njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi i livade) ili neobradivo (ribnjaci, trstici i močvare). Prema odredbi člana 3 Zakona poljoprivredno zemljište koje je posebnim zakonom određeno kao građevinsko zemljište do privođenja planiranoj nameni koristi za poljoprivrednu proizvodnju. Saglasno odredbi člana 67 stav 1 Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 47/03 i 34/06, koji je relevantan za konkretnu parnici obzirom na vreme zaključenja ugovora), građevinsko zemljište je i zemljište koje je u skladu sa zakonom, odgovarajućim planom predviđeno za izgradnju i redovno korišćenje objekata. Građevinsko zemljište može biti javno i ostalo, a ostalo zemljište je izgrađeno zemljište, zemljište namenjeno za izgradnju objekata, u skladu sa zakonom, a koje nije određeno za javno građevinsko zemljište i može (ostalo građevinsko zemljište) biti u svim oblicima svojine i u prometu je (odredbe člana 68 i 79 stav 1 i 2 Zakona).
Prvostepenom presudom je utvrđeno da je sporno zemljište građevinsko zemljište (konkretno ostalo građevinsko zemljište) na osnovu uvida u Listove nepokretnosti broj 39 i 1024 KO Đ. koji su priključeni spisu prvostepenog predmeta, a gde je u rubrici: „vrsta zemljišta“ konstatovano da se radi o građevinskom zemljištu. Tu činjenicu nesumnjivo potvrđuje i kopija plana Službe za katastar nepokretnosti (priključena spisu predmeta pod red. brojem 22 popisa spisa). Naime i iz iste se može utvrditi da radi se o kat. parcelama u naselju (selu Đ.) koje su na obodu građevinskog a graniče sa kat.parcelama poljoprivrednog reona.
Stoga je, obzirom da se radi o kat.parcelama poljoprivrednog zemljišta koje su određene za građevinsko zemljište, bez osnova žalbeno ukazivanje na okolnost da se to zemljište upravo kao njiva (obradivo zemljište) koristi za poljoprivrednu proizvodnju i da se obzirom na način korišćenja ima smatrati poljoprivrednim zemljištem. Naime, sve do privođenja planiranoj nameni, pozivom na odredbu člana 3 Zakona, sporno zemljište se i jedino može koristiti za poljoprivrednu proizvodnju.
Sa napred navedenih razloga je, ceneći sve okolnosti konkretnog slučaja a posebno činjenicu da se u Katastru nepokretnosti zemljište vodi kao građevinsko neizgrađeno zemljište u privatnoj svojini, na tužiocu bio teret dokazivanja suprotnog (da se radi o poljoprivrednom zemljištu). Tu činjenicu tužilac nije dokazao u prvostepenom postupku, te je apsolutno bez osnova svako osporavanje te činjenice u žalbenom postupku, kao i isticanje bilo kakvih zakonskih prava (prava preče kupovine odnosno prava prekupa i slično) u odnosu na sporno susedno zemljište.
Ostali žalbeni navodi nisu od značaja te nisu posebno ni cenjeni, pozivom na odredbu člana 382 stav 1 ZPP-a.
Pravilno je prvostepeni sud odlučio i o troškovima parnice, primenom odredbe člana 149 stav 1 ZPP-a, te je i odluka o troškovima parnice kao pravilna i na zakonu zasnovana potvrđena.
Tužiocu ne pripadaju troškovi žalbenog postupka, pozivom na odredbu člana 149 u vezi odredbe člana 161 stav 1 Zakona o parničnom postupku.
Sa navedenih razloga, primenom odredbe člana 375 Zakona o parničnom postupku, žalba je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.
PREDSEDNIK VEĆA-sudija
Dušanka Babić s.r.
Zto: