| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 08.12.2011 | Broj: Už-515/2009 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Žikice Veljović iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2011. godine, doneo je
1. Usvaja se ustavna žalba Žikice Veljović i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 52/04 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.
3. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. sproveo u najkraćem roku.
1. Žikica Veljović iz Novog Pazara, je 4. aprila 2009. godine, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 52/04. Podnosilac ustavne žalbe je naveo da izvršni postupak u navedenom predmetu koji je hitne prirode, jer se radi o radnom sporu, nije okončan ni posle više od pet godina i neizvesno je koliko će još trajati. Ističe da je izvršenje dozvoljeno plenidbom novčanih iznosa sa računa izvršnog dužnika ili popisom i prodajom pokretnih stvari ili nepokretnosti izvršnog dužnika a nadležni sud nije preduzeo nijednu pravnu radnju u pogledu dozvoljenog alternativnog izvršenja popisom i prodajom pokretne ili nepokretne imovine izvršnog dužnika. Iako podnosilac ustavne žalbe u delu ustavne žalbe „podaci o pojedinačnom aktu koji se osporava“ navodi da se osporavaju rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 52/04 od 26. februara 2004. godine i presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 520/03 od 8. januara 2004. godine, na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju, sadržina ustavne žalbe se odnosi na isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u osporenom izvršnom postupku. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinsnkog suda u Novom Pazaru I. 52/04, da mu se naknadi nematerijalna šteta i da se naloži nadležnim sudovima da se izvršni postupak okonča u najkraćem roku.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga prava sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta I. 52/04 Opštinskog suda u Novom Pazaru i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Pravnosnažnom presudom zbog izostanka P1. 520/03 od 8. januara 2004. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je obavezana tužena „Raška“ Holding kompanija a.d. Novi Pazar da tužiocu isplati garantovanu zaradu za konkretno određene mesece i to od 1995. godine do 2001. godine, minimalnu zaradu za određene mesece, za 2001. i 2002. godinu, doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 1995. godine do 2002. godine, kao i troškove postupka.
Podnosilac ustavne žalbe je kao poverilac podneo 9. februara 2004. godine predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Raška“ Holding kompanije a.d. Novi Pazar, na osnovu izvršne presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 520/03 od 8. januara 2004. godine. Opštinski sud Novom Pazaru je doneo rešenje I. 52/04 od 26. februara 2004. godine kojim je određeno predloženo izvršenje.
Podneskom poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe od 15. jula 2004. godine obavešten je nadležni sud o delimičnom povlačenju predloga za izvršenje i to na ime neisplaćenog iznosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 52/04 od 16. jula 2004. godine obustavljen je postupak izvršenja u odnosu na naplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Dalje, u spisima predmeta, do odlučivanja o ustavnoj žalbi nema podataka o preduzimanju bilo koje aktivnosti od strane suda da bi se navedeni izvršni postupak okončao.
4. Odredbama Ustava na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).
Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji se primenjivao u vreme pokretanja postupka izvršenja, bilo je propisano: da se ovim zakonom određuju pravila po kojima sud postupa radi prinudnog izvršenja sudske odluke koja glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja (član 1. stav 1.); da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.).
Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.
5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka od momenta podnošenja predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Novom Pazaru 9. februara 2004. godine.
Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postuka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.
Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni izvršni postupak do podnošenja ustavne žalbe traje pet godina a do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi traje sedam godina i da i dalje nije okončan.
Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupa hitno, Ustavni sud nalazi da Opštinski sud u Novom Pazaru od 16. jula 2004. godine pa do danas nije preduzimao nijednu aktivnost u izvršnom postupku, odnosno nije postupao efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku da bi se izvršni poverilac namirio. Naime, od donošenja rešenja o izvršenju kojim se dozvoljava sprovođenje izvršenja izvršni postupak nije okončan, iako je proteklo sedam godina. Dakle, Ustavni sud je ocenio da je nepostupanje Opštinskog suda u Novom Pazaru u rokovima propisanim zakonom uticalo na neopravdano dugo trajanje izvršnog postupka u predmetu I. 52/04.
Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje Opštinskog suda u Novom Pazaru, nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju.
Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbi bio od značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja novčanog potraživanja podnosioca prema izvršnom dužniku. U skladu sa tim, takođe, po oceni Ustavnog suda, podnosilac se i ponašao u osporenom postupku. Tako je on u više navrata podnosio urgencije, kojima je tražio od suda da primenjuje potrebne procesne radnje u cilju okončanja izvršnog postupka.
Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Novom Pazaru odgovoran što je predmetni izvršni postupak neopravdano dugo trajao, te da je navedenim postupanjem toga suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 52/04 vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru.
6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i kao način pravičnog zadovoljenja u tački 2. izreke podnosiocu ustavne žalbe utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete i u tački 3. izreke odredio način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede Ustavom zajemčenih prava tako što je naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršenje u predmetu I. 52/04 okončalo u što kraćem roku.
7. Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.
ZAMENIK PREDSEDNIKA
USTAVNOG SUDA
dr Marija Draškić