| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 20.10.2016 | Broj: Už-3638/2016 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Biljane Stojković iz Resavice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. oktobra 2016. godine, doneo je
1. Usvaja se ustavna žalba Biljane Stojković i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Despotovcu u predmetu I. 316/06, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu predmetu St. 41/2010, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa novčanog potraživanja utvrđenog zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu St. 41/2010 od 2. septembra 2010. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
1. Biljana Stojković iz Resavice podnela je, 18. maja 2014. godine, preko punomoćnika Silvia Horvata, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Despotovcu u predmetu I. 316/06, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 41/2010. Podnositeljka je istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Despotovcu od 7. aprila 2006. godine. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-4404/2014.
Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.
Privredni apelacioni sud je po pravnosnažnom okončanju postupka po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnositeljke ustavne žalbe, dopisom od 28. aprila 2016. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o istaknutoj povredi prava na imovinu podnositeljke ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, isti je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-3638/2016.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena i spise predmeta Privrednog apelacionog suda R4. St. 834/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari :
Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je Opštinskom sudu u Despotovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP „Resavica“ iz Resavice. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude na osnovu priznanja tog suda P. 1373/08 od 6. oktobra 2008. godine, a kojom je tuženo DP „Resavica“ iz Resavice obavezano da tužilji Biljani Stojković na ime neisplaćene zarade i doprinosa isplati određeni novčani iznos.
Rešenjem Opštinskog suda u Despotovcu od 7. aprila 2006. godine usvojen je predlog za izvršenje.
Nad DP „Resavica“ iz Resavice je rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu pokrenut stečajni postupak.
Privredni sud u Kragujevcu je rešenjem St. 41/2010 od 1. marta 2010. godine pokrenuo postupak stečaja nad stečajnim dužnikom. Zaključkom tog suda St. 41/2010 od 2. septembra 2010. godine priznato je novčano potraživanje Biljane Stojković prema stečajnom dužniku u ukupnom iznosu od 626.142,86 dinara, dok je potraživanje osporeno za iznos od 39.949,25 dinara.
Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 834/14 od 22. oktobra 2015. godine, utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Biljani Stojković, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 41/2010, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je delimično usvojen i njen zahtev za naknadu nematerijalne štete.
Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž. gp. 778/15 od 24. decembra 2015. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača izjavljenu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 834/14 od 22. oktobra 2015. godine.
4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
5. Analizirajući navode ustavne žalbe u neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Despotovcu od 7. aprila 2006. godine, kao i u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 41/10 Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, dana 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.
Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Republike Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja , na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „prava na s uđenje u razumnom roku“ i povrede „ prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.
Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje podnositeljke ustavne žalbe utvrđeno u stečajnom postupku, u odnosu na DP „Resavica“ iz Resavice, pravnog lica sa društvenim kapitalom, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno prvo pravnosnažnom parničnom presudom a potom i zaključkom stečajnog suda (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici www.ustavni.sud.rs) . S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.
Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosi teljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku, a koji joj nije isplaćen (videti Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi teljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u vi sini novčanog iznosa potraživanja utvrđenog (priznatog) zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu St. 41/2010 od 2. septembra 2010. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).
Ustavni sud ukazuje da podnositeljka ima mogućnost da se ovom sudu ponovo obrati sa zahtevom za naknadu osporenog dela svog potraživanja, a nakon eventualnog okončanja parničnog postupka, imajući u vidu da nije dostavila dokaze o ishodu parničnog postupka povodom osporenog dela svog potraživanja, te da Ustavni sud ne raspolaže činjenicama na osnovu kojih bi i o tom delu njegovog zahteva mogao da donese odluku.
6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić