| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 20.10.2016 | Broj: Už-3009/2014 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „Poljoprivredna stručna služba Ruma“ d.o.o. iz Rume, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. oktobra 2016. godine, doneo je
1. Privredno društvo „Poljoprivredna stručna služba Ruma“ d.o.o. iz Rume , preko punomoćnika Stevana Vujakovića, advokata iz Beograda, podnelo je Ustavnom sudu, 2. aprila 201 4. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 10370/11 od 10. januara 201 4. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredb om člana 32. stav 1 . Ustava Republike Srbije.
Ustavnom žalbom je osporena presuda Upravnog suda doneta u upravnom sporu po tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija kojim je konačno utvrđena obaveza podnosioca da plati porez na dodatu vrednost za period od 1. jula 2005. do 30. septembra 2010. godine.
U ustavnoj žalbi se najpre navodi da je podnosilac u tužbi podnetoj Upravnom sudu istakao da je pravno lice osnovano zakonom u cilju obavljanja poslova državne uprave i da nije obveznik PDV u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost, saglasno odredbi člana 9. stav 1. tog zakona. Podnosilac dalje navodi da je netačna tvrdnja drugostepenog organa da je izvršio usluge izvan delokruga svoga rada, odnosno poslova predviđenih odredbama člana 2. Zakona o poljoprivrednoj službi i da je nerazumljiva ocena tog organa da su predmetne usluge izvršene kao ugovorene, a ne kao poslovi preneti zakonom, odnosno kao redovni poslovi poljoprivredne službe u sklopu poslova državne uprave.
U ustavnoj žalbi se dalje navodi: da Upravni sud nije ocenio navode tužbe, „već se poveo proizvoljnim ocenama tuženog organa“: da nisu ocenjeni navode iz dopune tužbe kojima je podnosilac ukazao na mišljenje stalnog sudskog veštaka, dato u krivičnom postupku koji se vodio protiv bivšeg direktora podnosioca zbog krivičnog dela poreska utaja, prema kome podnosilac nije imao obavezu obračuna i plaćanja PDV. Podnosilac takođe ističe da nisu ocenjeni navodi iz podneska koji je podnosilac dostavio Upravnom sudu zajedno sa mišljenjem Ministarstva finansija datim na zahtev Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.
Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, Upravni sud je proizvoljno primenio materijalno pravo na njegovu štetu, zbog čega od Ustavnog suda traži da poništi osporeni akt.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postu pku, na osnovu uvida u osporeni akt, kao i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:
Rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Novi Sad – Filijala Ruma broj 47-00308/2010-0229-010 od 27. decembra 2010. godine utvrđena je podnosiocu ustavne žalbe neprijavljena poreska obaveza u iznosima označenim u rešenju, po osnovu poreza na dodatu vrednost za period od 1. jula 2005. do 30. septembra 2010. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da je u periodu od 1. oktobra do 31. decembra 2008. godine podnosilac ustavne žalbe vršio, između ostalog, usluge po ugovoru o finansiranju programa mera za unapređenje poljoprivrede putem savetodavnog rada poljoprivrednih stručnih službi u 2008. godini, zaključen om sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Novi Sad 12. maja 2008. godine i aneksima ugovora od 8. oktobra i 28. novembra iste godine, koji su sačinjeni na osnovu izveštaja o kvalitetu i obimu poslova koje je podnosilac obavio. Dalje je navedeno da je u istom poreskom periodu podnosilac obavljao i poslove po ugovoru o uslovima i načinu korišćenja sredstava za podršku u sprovođenju poverenih poslova u poljoprivredi za 2008. godinu, zaključenom sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 11. marta 2008. godine, čiji je predmet uređenje međusobnih odnosa u postupku korišćenja sredstava, u skladu sa Uredbom (član 1. ugovora), uz obavezu podnosioca da do kraja 2008. godine obavlja poslove praćenja i izveštavanja o sezonskim poljoprivrednim radovima (član 2. ugovora). Prvostepeni organ je, takođe, naveo da je podnosilac u periodu od 1. jula do 30. septembra 2009. godine pružao usluge po ugovoru zaključenom sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 16. juna 2009. godine o uređenju međusobnih prava i obaveza u postupku korišćenja sredstava za subvencionisanje poslova koji su određeni u Pravilniku o utvrđivanju godišnjeg programa mera izveštajno-prognoznih poslova u oblasti zaštite bilja u 2009. godini, uz obavezu da u toku 2009. godine obavlja sledeće poslove – praćenje pojave, stanja, kretanja, šteta, testiranje i suzbijanje štetnih organizama, praćenje prometa i potrošnje sredstava za zaštitu bilja i usavršavanje poljoprivrednih proizvođača iz oblasti zaštite bilja (član 2. ugovora). Prvostepeni organ je ocenio da je podnosilac bio dužan da obračuna PDV na usluge izvršene, pored ostalog, po navedenim ugovorima, iz razloga što za promet tih usluga, koje su izvršene uz naknadu, nije predviđeno poresko oslobođenje.
Rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Novi Sad broj 47-10/2011 od 18. februara 2011. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog rešenja, a u obrazloženju drugostepenog rešenja je ocenjeno da su u konkretnom slučaju izvršene usluge iz člana 9. stav 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost, odnosno usluge izvan delokruga rada poljoprivrednih službi, odnosno izvan poslova predviđenih odredbama čl. 2. i 5. Zakona o poljoprivrednoj službi, kao i mimo poslova prenetih na osnovu zakona. Polazeći od toga da su predmetne usluge izvršene kao ugovorene, uz preciziranje načina i rokova izvršenja i prenos odgovarajuće naknade, a ne kao redovni poslovi poljoprivredne službe koji se finansiraju direktnim prenosom budžetskih sredstava, drugostepeni organ je našao da se te usluge ne mogu smatrati neoporezovanim prometom iz člana 9. stav 1. Zakona o PDV.
Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 10370/11 od 10. januara 201 4. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe podneta protiv navedenog konačnog rešenja Ministarstva finansija. U obrazloženju osporene presude je navedeno da je uvidom u spise predmeta utvrđeno: da je podnosilac pravno lice „osnovano Zakonom o poljoprivrednoj službi u cilju obavljanja poslova državne uprave“; da je u postupku terenske kontrole obračunavanja i plaćanja PDV utvrđeno da je podnosilac izvršio promet usluga uz naknadu Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Sekretarijatu Autonomne Pokrajine Vojvodine za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i da za iste usluge nije obračunao, prijavio i uplatio porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom; da je navedenim organima državne uprave u periodu od 2005. do 2010. godine, na osnovu raz ličitih u govora o finansiranju projekata i programa, mimo poslova koji su mu povereni Zakonom o poljoprivrednoj službi, podnosilac izvršio usluge uz naknadu i ostvario priliv sredstava na tekućem računu; da izvršene usluge obuhvataju, pored ostalog, savetodavni rad na posedima oglednih p oljoprivrednih domaćinstava, edukaciju poljoprivrednih proizvođača, stručni rad vezan za uvođenje inovacija i novih tehnologija u poljoprivrednu praksu putem ogleda, savetodavne poslove vezane za izbor i pravilnu primenu pesticida kod zaštite useva, saradnju sa stručnjacima za zaštitu bilja koji su angažovani na realizaciji prognozno-izveštajnih poslova, prikupljanje parametara sa terena za potrebe Sekretarijata radi uspostavljanja baze podataka, analitike i realizacije određenih projekata i druge poslove; da je evidentno da je navedene usluge podnosilac bio dužan da izvrši na ugovoreni način i uz tačno određenu naknadu; da je za novčana sredstva koja su po tim ugovorima preneta na poslovni račun tužioca tokom kontrolisanog perioda, zaključeno da se radi o oporezovanim uslugama izvršenim uz naknadu. Upravni sud je dalje naveo sadržinu odredaba člana 9. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. Glasnik PC", broj 84/04...61/07) , članova 1. do 4. Zakona o državnoj upravi ("Sl. Glasnik PC", broj 79/05, 101/07 i 95/10) i čl. 2, 3. i 5. Zakona o poljo privrednoj službi ("Sl. Glasnik PC", broj 61/91), iz kojih proizlazi da poljoprivredne službe osnovane u skladu sa odredbama Zakona o poljoprivrednoj službi nisu obveznici PDV za promet dobara i usluga koji vrše u cilju obavljanja poslova državne uprave, odnosno stručnih poslova utvrđenih odredbama člana 2. Zakona o poljoprivrednoj službi, u skladu sa dugoročnim, godišnjim i svojim programima rada iz člana 5. istog Zakona, kao i u slučaju obavljanja poslova prenetih na osnovu zakona, a da su za promet dobara i usluga izvršen van delokruga ovih poslova, obveznici PDV. Po nalaženju Upravnog suda, tuženi organ je na osnovu podataka iz priloženih ugovora pravilno utvrdio da je podnosilac „u svim slučajevima dogovorenim predmetnim ugovorima“ bio dužan da na primljena sredstva obračuna PDV i isti u zakonskom roku uplati, s obzirom na to da za promet tih usluga nije predviđeno poresko oslobođenje.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na či ju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .
Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona i drugih propisa:
Odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 86/04, 61/05 i 61/07), u tekstu koji je važio na dan donošenja rešenja o utvrđivanju poreske obaveze podnosiocu ustavne žalbe, bilo je propisano: da Republika i njeni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravna lica osnovana zakonom u cilju obavljanja poslova državne uprave, nisu obveznici u smislu ovog zakona ako obavljaju promet dobara i usluga iz delokruga organa, odnosno u cilju obavljanja poslova državne uprave (član 9. stav 1.); da su Republika, organi, odnosno pravna lica iz stava 1. ovog člana obveznici, ako obavljaju promet dobara i usluga izvan delokruga organa, odnosno van obavljanja poslova državne uprave, a koji su oporezivi u skladu sa ovim zakonom (član 9. stav 2.).
Odredbama član 2. stav 1. Zakona o poljoprivrednoj službi („Službeni glasnik RS“, broj 61/91 ), koji se primenjivao na dan donošenja prvostepenog rešenja, bilo je propisano da su poslovi na unapređenju poljoprivredne proizvodnje, pored ostalih: savetodavno-konsultantski poslovi poljoprivredne službe u cilju razrade modela proizvodnje zdrave hrane prvenstveno namenjene izvozu (tačka 2)); poslovi izveštajne prognoze službe o pojavi biljnih bolesti i štetočina (tačka 5)); obavljanje poslova prenetih na poljoprivredne službe na osnovu zakona – semenarstva, zaštita bilja, zemljišta, premije za mleko i dr. (tačka 6)); učešće u izradi i realizaciji dugoročnog i godišnjeg programa rada (tačka 9)); izrada i dostavljanje izveštaja, informacija i podataka o izvršenju programa rada stručne poljoprivredne službe (tačka 11)). Saglasno odredbi stava 2. tog člana, poslovi iz stava 1. ovog člana su od opšteg interesa za Republiku.
Odredbama člana 3. navedenog zakona bilo je propisano: da poslove iz člana 2. ovog zakona obavljaju Republička poljoprivredna služba i područne poljoprivredne službe koje se, zavisno od vrste, obima i značaja posla, osnivaju, odnosno organizuju kao: poljoprivredne stanice, zavodi, centri i instituti (stav 1.); da poljoprivredne službe osniva Vlada (stav 2.); da se pojedini poslovi iz člana 2. ovog zakona mogu poveriti preduzeću i naučnoj ustanovi koja ispunjava uslove za obavljanje tih poslova utvrđenih zakonom (stav 3.).
Ostalim odredbama ovog zakona bilo je propisano: da poljoprivredne službe obavljaju poslove u skladu sa dugoročnim, odnosno godišnjim programom unapređenja poljoprivredne proizvodnje, koje donosi Vlada, odnosno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (član 5. st. 1, 2. i 3.); da se sredstva za izvršavanje poslova iz člana 2. ovog zakona obezbeđuju u budžetu Republike Srbije (član 6.); da nadzor nad radom poljoprivredne službe vrši Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u cilju utvrđivanja izvršenja poslova i korišćenja sredstava, u skladu sa programom rada (član 7. stav 1.); da ako se nadzorom utvrdi da poslovi nisu izvršeni ili da se odobrena sredstva ne koriste namenski, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će obustaviti finansiranje programa rada i tražiti povraćaj isplaćenog novčanog iznosa sredstava sa kamatom u visini propisane zatezne kamate za vreme korišćenja sredstava (član 7. stav 3.).
Zakonom o zaštiti bilja („Službeni list SRJ“, br. 24/98, 26/98 i
„Službeni glasnik RS“, broj 101/05 ) bilo je propisano: da se pod službom za zaštitu bilja podrazumeva služba za obavljanje poslova nadležnog saveznog organa, uključujući inspekcijske i prognozno-izveštajne poslove u ovoj oblasti, kao i druge poslove koje obavljaju druga pravna lica koja se bave naučno-istraživačkim ili stručnim radom u oblasti zaštite bilja –fakulteti, instituti, zavodi za poljoprivredu, poljoprivredne stanice i šumska gazdinstva (član 2. tačka 15)); da služba za zaštitu bilja obavlja sledeće poslove – praćenje pojave i rasprostranjenosti štetnih organizama, prognoza i izveštavanje o pojavi određenih štetnih organizama, vođenje evidencije o pojavi štetnih organizama i preduzetim merama (član 4. tač. 1), 2) i 4)); da prognozno-izveštajne poslove kao i poslove vršenja usluga u oblasti zaštite bilja mogu vršiti pravna lica koja ispunjavaju uslove predviđene zakonom (član 6. stav 1.); da se g odišnjim programom zaštite bilja, koji donosi nadležni savezni organ do kraja tekuće godine za narednu godinu, utvrđuje obim poslova iz člana 6. ovog zakona kao i potrebna finansijska sredstva za njihovo izvršenje (član 7. stav 1.) .
Uredbom o uslovima i načinu korišćenja sredstava za podršku u sprovođenju poverenih poslova u poljoprivredi za 2008. godinu (Službeni glasnik RS“, br. 12/08 i 23/08) bilo je propisano: da se ta sredstva mogu koristiti za podršku u sprovođenju poslova koji se u skladu sa zakonom obavljaju kao povereni, a koji se odnose, pored ostalog, na praćenje i izveštavanje o sezonskim poljoprivrednim radovima. (član 2. tačka 8)); da su korisnici sredstava po osnovu ove uredbe poljoprivredne službe koje obavljaju poslove iz člana 2. tačka 8) ove uredbe na teritoriji Republike Srbije (član 6.); da za izvršavanje poverenih poslova iz člana 2. ove uredbe korisnici sredstava zaključuju ugovor sa Ministarstvom (član 9.).
Tačkom 3. Godišnjeg programa mera izveštajno-prognoznih poslova u 2009. godini, koji je sastavni deo Pravilnika o utvrđivanju tog programa („Službeni glasnik RS“, broj 41/09 ), donetog na osnovu člana 7. stav 1. Zakona o zaštiti bilja, bilo je predviđeno da ovlašćene poljoprivredne stručne službe za obavljanje izveštajno-prognoznih poslova održavaju obuke poljoprivrednih proizvođača za primenu sredstava za zaštitu bilja.
5. Podnosilac ustavne žalb e smatra da kao pravno lice „osnovano zakonom“ u cilju obavljanja poslova državne uprave nije obveznik PDV, saglasno odredbi člana 9. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost. Po mišljenju podnosioca, proizvoljna je i nejasna ocena drugostepenog organa, koju je prihvatio Upravni sud, da su predmetne usluge izvršene van delokruga poslova predviđenih odredbama člana 2. Zakona o poljoprivrednoj službi, iz razloga što su izvršene kao ugovorene, a ne kao poslovi preneti zakonom, odnosno kao redovni poslovi poljoprivredne službe u okviru poslova državne uprave.
Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, ovaj sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.
Ustavni sud konstatuje da iz navedenih odredaba zakona proizlazi: da pravna lica osnovana zakonom u cilju obavljanja poslova državne uprave, nisu obveznici u smislu ovog zakona ako obavljaju promet dobara i usluga u cilju obavljanja poslova državne uprave; da poljoprivredne službe osniva Vlada; da se sredstva za izvršavanje poslova poljoprivrednih službi obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, a da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje vrši nadzor nad radom poljoprivredne službe, može tražiti povraćaj isplaćenih sredstava ukoliko utvrdi da poslovi nisu izvršeni; da su poslovi na unapređenju poljoprivredne proizvodnje, pored ostalih, savetodavno-konsultantski poslovi poljoprivredne službe, poslovi izveštajne prognoze službe o pojavi biljnih bolesti i štetočina, kao i poslovi preneti na poljoprivredne službe na osnovu posebnog zakona; da prognozno-izveštajne poslove, koje obavlja služba za zaštitu bilja, kao i poslove vršenja usluga u oblasti zaštite bilja mogu vršiti pravna lica koja ispunjavaju uslove predviđene zakonom, a da se g odišnjim programom zaštite bilja utvrđuje obim tih poslova. Iz navedenih odredaba podzakonskih akata proizlazi da poljoprivredne službe zaključuju ugovor sa ministarstvom o obavljanju poslova praćenja i izveštavanja o sezonskim poljoprivrednim radovima, koje, u skladu sa zakonom, obavljaju kao poverene, te da, u skladu sa godišnjim programom mera izveštajno-prognoznih poslova, održavaju obuke poljoprivrednih proizvođača za primenu sredstava za zaštitu bilja.
Ustavni sud je dalje konstatovao da iz obrazloženja osporene presude proizlazi da za Upravni sud nije bilo sporno da poljoprivredne službe osnovane u skladu sa odredbama Zakona o poljoprivrednoj službi nisu obveznici PDV za promet dobara i usluga koji vrše u cilju obavljanja poslova državne uprave, odnosno stručnih poslova utvrđenih odredbama člana 2. Zakona o poljoprivrednoj službi, u skladu sa dugoročnim, godišnjim i svojim programima rada iz člana 5. istog zakona, kao i u slučaju obavljanja poslova prenetih na osnovu zakona. Međutim, kao sporno se postavilo pitanje da li je poljoprivredna stručna služba obveznik PDV na promet tih usluga, ukoliko su one predmet ugovora sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Sekretarijatom Autonomne Pokrajine Vojvodine za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, odnosno da li činjenice da su ugovorom predviđeni način i rokovi izvršenja usluga i da su nadležni organi isplatili naknadu po osnovu ugovora, a ne direktnim prenosom budžetskih sredstava, utiču na poreski tretman tih usluga.
Polazeći od navedenih odredaba zakona i drugih propisa, a posebno imajući u vidu član 9. Uredbe o uslovima i načinu korišćenja sredstava za podršku u sprovođenju poverenih poslova u poljoprivredi za 2008. godinu („Službeni glasnik RS“, br. 12/08 i 23/08), prema kome korisnici za izvršavanje poslova poverenih zakonom zaključuju ugovor sa Ministarstvom, Ustavni sud nalazi da nema ustavnopravog utemeljenja stanovište Upravnog suda da savetodavni i izveštajno-prognozni poslovi koje je podnosilac ustavne žalbe obavljao po ugovorima zaključenim sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo 12. maja 2008. godine i sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 11. marta 2008. godine i 16. juna 2009. godine, nisu izvršeni u cilju obavljanja poslova državne uprave, odnosno stručnih poslova utvrđenih odredbama člana 2. Zakona o poljoprivrednoj službi, odnosno prenetih na osnovu zakona.
Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je Ministarstvo finansija dalo više mišljenja u vezi sa poreskim tretmanom usluga koje poljoprivredna stručna služba vrši po osnovu ugovora zaključenog sa Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, u kojima su izražena sledeća stanovišta:
- da je obveznik PDV koji vrši promet savetodavnih usluga iz oblasti poljoprivrede licima sa teritorije Republike Srbije, za koji ostvaruje naknadu od Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, dužan da po tom osnovu obračuna PDV i da obračunati PDV plati u skladu sa Zakonom; međutim, kada je reč o novčanim sredstvima koja primi obveznik PDV poljoprivredna savetodavna stručna služba po osnovu angažovanja asistenata poljoprivrednih savetodavaca, u skladu sa ugovorom zaključenim sa Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, shodno propisima kojima se uređuju poljoprivreda i ruralni razvoj, kao i propisima kojima se uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede, PDV se ne obračunava i ne plaća (mišljenje Ministarstva finansija broj 413-00-00080/2012-04 od 6. februara 2 012. godine).
- da je obveznik PDV koji vrši promet savetodavnih usluga iz oblasti poljoprivrede licima sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine, za koji ostvaruje naknadu od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, dužan da po tom osnovu obračuna PDV i da obračunati PDV plati u skladu sa Zakonom, ali se u osnovicu za obračunavanje PDV ne uračunavaju sredstva koja obveznik PDV - poljoprivredna savetodavna stručna služba primi po osnovu angažovanja asistenata poljoprivrednih savetodavaca, u skladu sa ugovorom zaključenim sa Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, s obzirom na to da se ova sredstva ne smatraju naknadom ili delom naknade za promet savetodavnih usluga (mišljenje Ministarstva finansija broj 413-00-220/2012-04 od 27. marta 2012. god.);
- da se na novčana sredstva koja obveznik PDV stručna poljoprivredna i savetodavna služba prima kao podsticaj za angažovanje pomoćnika poljoprivrednog savetodavca, tj. za pokriće troškova angažovanja ovih lica, u skladu sa ugovorom zaključenim sa Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, PDV ne obračunava i ne plaća. (mišljenje Ministarstva finansija i privrede broj 413-00 00445/2013-04 od 26. avgusta 2013. godine).
Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da osporena presuda nije obrazložena na način koji bi otklonio sumnju u arbitr ernost odlučivanja, budući da razlozi koje je izneo Upravni sud ne upućuju na zaključak da su usluge koje su predmet spornih ugovora izvršene van obavljanja poslova državne uprave u smislu člana 9. stav 2. Zakona o PDV i da je na iznos naknade koju je od nadležnih organa primio po osnovu tih ugovora podnosilac trebalo da obračuna i uplati PDV . Stoga je Ustavni sud , ne prejudicirajući odluku o obavezi podnosioca na plaćanje PDV u celokupnom kontrolisanom periodu, utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.
6. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništavanjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 10370/11 od 10. januara 201 4. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Novi Sad broj 47-10/2011 od 18. februara 2011. godine, te je odlučio kao u tački 2. izreke.
9. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić