| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 07.02.2013 | Broj: Už-2895/2010 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zemljoradničke zadruge „Mitrokoop“ iz Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 2013. godine, doneo je
1. Usvaja se ustavna žalba Zemljoradničke zadruge “Mitrokoop” i utvrđuje da je u vaparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu R. 345/91, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu R. 22/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.100 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.
3. Nalaže se Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici da preduzme sve mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
1. Zemljoradnička zadruga “Mitrokoop” iz Sremske Mitrovice je 17. juna 2010. godine, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu R. 345/91 , a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Sremsko j Mitrovici u predmetu R. 22/10.
Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 1990. godine na osnovu Zakona o zadrugama („Službeni list SFRJ“, broj 3/90) podneo zahtev protiv Poljoprivrednog preduzeća „Mitrosrem“ iz Sremske Mitrovice za vraćanje imovine ranije postojeće zadruge čiji je pravni sledbenik; da je vođen upravni po stupak pred organom uprave, a kako nije postignut sporazum u roku od 60 dana, predmet je, saglasno navedenom zakonu, prosleđen Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici da u vanparničnom postupku donese odluku; da vanparnični postupak ni posle više od 20 godina nije okončan i da se podnosilac više puta urgencijama obraćao predsednicima prvostepenog i drugostepenog suda, Ministarstvu pravde i nadzornom odboru Vrhovnog suda Srbije. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i obaveže Republiku Srbiju da podnosiocu nadoknadi štetu.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i u spise predmeta Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici R. 345/91, sada Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici R. 22/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Podnosilac ustavne žalbe, Zemljoradnička zadruga “Mitrokoop” iz Sremske Mitrovice je 4. juna 1991. godine podnela zahtev Sekretarijatu za urbanizam i stambeno-komunalne poslove, Odeljenje za imovinsko-pravne poslove opštine Sremska Mitrovica kojim je tražila da Poljoprivredno preduzeće “Mitrosrem” iz Sremske Mitrovice vrati imovinu ranije postojeće zadruge čiji je pravni sledbenik. Povodom navedenog zahteva podnosioca vođen je upravni postupak, a kako u roku od 60 dana nije postignut sporazum, predmet je, saglasno Zakonu o zadrugama (“Službeni list SFRJ” , broj 3/90), 5. avgusta 1991. godine, prosleđeni Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici da u vanparničnom postupku donese odluku.
Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem R. 345/91 od 2. septembra 1991. godine naložio predlagaču, ovde podnosiocu ustavne žalbe, da dostavi tri primerka predloga za povraćaj zemlje u kome će navesti za koje parcele traži povraćaj od protivnika predlagača , uz navođenje dokaza za to, za koje parcele eventualno novčanu naknadu i u kom iznosu, uz dokaze da su te parcele ranije bile vlasništvo predlagača, a kasnije otuđene od strane protivnika predlagača, kao i da dostavi dokaz o legitimaciji tj. izvode iz registra kod Privrednog suda.
Predlagač je postupajući po rešenju prvostepenog suda predložio da donošenje rešenj a o zabrani otuđenja imovine od strane protivnika predlagača, dok teče spor pred ovim sudom.
Prvo ročište pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici zakazano za 6. novembar 1991. godine nije održano usled nepostojanja procesnih uslova, a sledeće od 18. novembr a 1991. godine je odloženo na neodređeno vreme . Predlagaču je ponovo dat nalog da postavi zahtev za izdavanje privremene mere. Povodom zahteva predlagača za određivanje privremene mere od 21. novembra 1991. godine, održano je ročište 14. januara 1992. godine.
Rešenjem Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici R. 345/91 od 14. januara 1992. godine je odbijen kao neosnovan zahtev predlagača za određivanje privremene mere zabrane otuđenja imovine od strane protivnika predlagača.
Odlučujući o žalbi predlagača, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 842/92 od 16. jula 1992. godine, ukinuo rešenje Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici R. 345/91 od 14. januara 1992. godine i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na dalji postupak.
U daljem toku postupka, nakon godinu dana od donošenja drugostepenog rešenja održana su tri ročišta (30. marta, 1. septembra i 7. okt obra 1993. godine), a nije održano sedam ročišta ( 11. maja, 10. juna, 2. jula, 2. avgusta, 3. novembra, 1. decembra i 21. decembra 1993. godine ).
Podneskom od 10. februara 1994. godine predlagač je tražio da sud zakaže ročište, ali je isto zakazano za 22. mart 1994. godine odloženo zbog sprečenosti protivnika predlagača, a sledeće zakazano za 8. april 1994. godine je odloženo na neodređeno vreme.
Predlagač je, postupajući po rešenju Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici R. 328/92 od 27. juna 1994. godine, dostavio preciziran predlog podneskom od 27. jula 1994. godine.
Dve godine od dostavljanja preciziranog predloga podnosioca održana su ročišta 13. i 24. juna 1996. godine, a rasprava je zaključena 3. jula 1996. godine.
Rešenjem Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici R. 328/92 od 10. jula 1996. godine odbijen je kao neosnovan predlog predlagača.
Odlučujući o žalbi predlagača, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 1179/96 od 20. marta 1998. godine, ukinuo rešenje Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici R. 328/92 od 10. jula 1996. godine , utvrdio stvarnu nenadležnost suda za postupanje u ovom predmetu i odbacio predlog predlagača, a spise predmeta je ustupio nadležnom organu uprave radi vođenja upravnog postupka.
Odlučujući o reviziji predlagača, Vrhovni sud Srbije je rešenjem Rev. 5597/98 od 7. septembra 1999. godine ukinuo rešenje Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1179/96 od 20. marta 1998. godine i predmet vratio istom sudu da ponovo odluči o žalbi predlagača.
Nakon gotovo tri godine od od lučivanja Vrhovnog suda Srbije o reviziji predlagača, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 1381/99 od 18. juna 2002. godine, ukinuo rešenje Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici R. 328/92 od 10. jula 1996. godine i predmet je vratio istom sudu na ponovni postupak. Spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu 27. avgusta 2002. godine.
Predlagač je podnescima od 10. marta i 28. aprila 2005. godine, 24. maja, 19. septembra i 13. oktobra 2006. godine, kao i 2. februara 2007. predl agao hitnije postupanje u ovom predmetu. Prvostepeni sud je nakon nepunih pet godina od dostavljanja spisa predmeta od drugostepenog suda održao ročište 5. februara 2007. godine.
Predlagač je podneskom od 13. februara 2007. godine, precizirao svoj zahtev, a ročište je održano 15. marta 2007. godine. Na ročištu održanom 19. apirla 2007. godine je izveden dokaz saslušanjem svedoka, a rešenjem sa istog ročišta je određeno veštačenje preko sudskog veštaka geometra i ostavljen je rok za postupanje sudskog veštaka od 90 dana od dana prijema rešenja za izradu nalaza i mišljenja. Nakon tri godine, prvostepeni sud je rešenjem R. 49/05 od 26. marta 2009. godine, izvođenje dokaza veštačenjem poverio drugom sudskom veštaku
Rešenjem Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici Su. 16/09 od 9. jula 2009. godine odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za izuzeće postupajuće sudije od postupanja u predmetu R. 49/05.
Na ročištu održanom 23. novembra 2009. godine naloženo je sudskom veštaku da se pismeno izjasni na primedbe protivnika predlagača na nalaz i mišljenje.
Prvostepeni sud se dopisom od 24. novembra 2009. godine obratio Republičkoj upravi javnih prihoda - Poreskoj upravi Sremska Mitrovica da dostavi izveštaj o ceni poljoprivrednog zemljišta po m2 u KO Sremska Mitrovica, koju cenu koriste prilikom određivanja visine poreza, a iz odgovora Poreske uprave proizlazi da ista vrši procenu tržišne vrednosti nekretnina radi utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i pokolon, a ne i u druge svrhe.
Uvidom u naredbe vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Su. 449/10 od 26. novembra 2010. godine i Su. 60-382/11 od 4. novembra 2011. godine utvrđeno je da je postupajućim sudijama u ovom predmetu R. 22/10, ukazivano da je potrebno preduzeti sve mere i radnje zasnovane na zakonu, a u cilju što bržeg i efikasnijeg rešavanja navedenog predmeta.
4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, relevantne su sledeće odredbe Ustava i zakona:
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o zadrugama ("Službeni list SFRJ", br. 3/90, 11/90 i " Službeni list SRJ", broj 24/94 ) bilo je propisano da imovina stečena radom i poslovanjem zadruga i zadrugara posle 1. jula 1953. godine, koja je organizacionim, odnosno statusnim promenama preneta bez naknade drugim korisnicima, stupanjem na snagu ovog zakona, na osnovu dokumentovanog zahteva biće vraćena tim zadrugama, odnosno njihovim pravnim sledbenicima, na način i pod uslovima utvrđenim zakonom.
Zakonom o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88 i " Službeni glasnik RS", br. 46/95, 18/05 i 85/12) je propisano da se ovim zakonom određuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim, porodičnim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku, kao i da se odredbe ovog zakona primenjuju i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih sudova za koje zakonom nije izričito određeno da se rešavaju u vanparničnom postupku, ako se ne odnose na zaštitu povređenog ili ugroženog prava niti se zbog učesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku (član 1.); da sud odlučuje o zahtevima učesnika na osnovu rasprave na ročištu samo u slučajevima kad je to ovim ili drugim zakonom određeno, ili kad oceni da je održavanje ročišta potrebno radi razjašnjenja ili utvrđivanja odlučnih činjenica ili smatra da je zbog drugih razloga održavanje ročišta celishodno, kao i da izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa, ako u pojedinim slučajevima zakonom nije drukčije određeno (član 11.); da se po odredbama prvog dela ovog zakona postupa u svim pitanjima koja posebnim postupcima sadržanim u ovom zakonu nisu drukčije uređena, kao i u drugim vanparničnim stvarima, za koje posebnim zakonom nisu uređena pravila postupanja i da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30.); da u ovom postupku sud određuje naknadu za eksproprisanu nepokretnost kad korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik pred nadležnim opštinskim organom uprave nisu zaključili punovažan sporazum o nakandi za eksproprisanu nepokretnost (član 132.); da se postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokreće se i vodi po službenoj dužnosti, da je ovaj postupak hitan (član 133. st. 1. i 2.); da će sud odrediti ročište da bi korisniku eksproprijacije i ranijem sopstveniku dao mogućnost da se izjasne o obliku i obimu, odnosno visini naknade, kao i o dokazima o vrednosti nepokretnosti koji se pribavljaju po službenoj dužnosti, a kad se po zakonu opština smatra korisnikom eksproprijacije, a eksproprijacija je izvršena za potrebe drugog društvenog pravnog lica, na ročište će se kao učesnik pozvati i to društveno pravno lice, a sud će na ročištu izvesti i druge dokaze koje učesnici predlože, ako nađe da su od značaja za određivanje naknade, a po potrebi odrediće i veštačenje (član 136. stav 1. i 2.); da sud p ošto utvrdi sve važne činjenice, donosi rešenje kojim određuje oblik i obim, odnosno visinu naknade (član 137. stav 1.); od redbe ovog zakona o postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost shodno se primenjuju i u drugim slučajevima kada se ranijem sopstveniku po zakonu priznaje pravo na naknadu za nepokretnost na kojoj je izgubio pravo svojine, ili drugo stvarno pravo (član 140.) .
5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranog člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je vanparnični postupak čija se dužina osporava ustavnom žalbom, od dostavljanja spisa predmeta Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici 5. avgusta 1991. godine, do podnošenja ustavne žalbe 17. juna 2010. godine, trajao osamnaest godina i deset meseci i da taj postupak još uvek nije okončan.
Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja parničnog postupka.
Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja vaparničnog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri ocenjivanju postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka. U konkretnom slučaju, međutim, Ustavni sud navedene kriterijume nije posebno ispitivao, jer je utvrdio da je prvostepeni sud nakon pet godina od dostavljanja spisa doneo rešenje kojim je odbio predlog predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, koje rešenje je u postupku po žalbi ukinuo drugostepeni sud, koji se oglasio stvarno nenadležnim i odbacio predlog prelagača, a spise predmeta ustupio nadležnom organu uprave radi vođenja upravnog postupka. Nakon tri godine od usvajanja revizije predlagača od strane Vrhovnog suda Srbije, drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno rešenje i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na dalje postupanje. Prvostepeni sud je nakon pet godina od dostavljanja spisa preduzeo parnične radnje. Osim toga, prvostepeni sud je više puta nalagao sudskom veštaku da izradi nalaz i mišljenje i nije sankcionisao takvo postupanje sudskog veštaka, već je nakon tri godine odredio novog sudskog veštaka . Ročišta pred prvostepenim sudom su najčešće odlagana usled izostanka protivnika predlagača, iako prema Zakonu o vanparničnom postupku, izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa i pored, više naredbi vršioca funkcije predsednika prvostepenog suda, u ovom predmetu nisu preduzimane radnje zasnovane na zakonu, u cilju što bržeg i efikasnijeg rešavanja.
Podnosilac i njegov punomoćnik su se uredno odazivali na sve pozive suda i aktivno učestvovali u postupku, pri čemu nisu zloupotrebljavali svoja procesna ovlašćenja.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.
6. Ustavni sud je kao meru otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici da da preduzme sve neophodne mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.
7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.
Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog vanparničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je ima o u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.
8. Polazeći od iznetog, a na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević