| Osnov: | Zakon o krivičnom postupku | ||
| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 23.11.1992 | Broj: Kž.581/86 |
| Abstrakt: | |||
Krivičnu prijavu podnetu za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, ako se iz njenog sadržaja vidi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, javni tužilac ne može dostaviti sudu s pozivom na član 53. stav 2. ZKP, već mora odbaciti i o tome obavestiti oštećenog sa uputom da može sam preduzeti gonjenje.
Ovo zbog toga što navedena zakonska odredba ne daje osnova da se svaka krivična prijava za delo za koje se goni po privatnoj tužbi dostavi sudu na nadležnost bez prethodnog odbacivanja, budući da se ova odredba može primeniti tek u toku postupka, a krivični postupak ne započinje podnošenjem prijave, već se pokreće po zahtevu ovlašćenog tužioca (član 17. stav 1. ZKP).
Javni tužilac može sudu dostaviti kao privatnu tužbu samo onu krivičnu prijavu, odnosno onaj podnesak koji po svom sadržaju odgovara privatnoj tužbi i u kojem nema izričitog zahteva javnom tužiocu da on podrazumeva gonjenje za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, dakle, kada je reč o grešci u predaji podneska.
Ukoliko, pak, u podnesku postoji izričit zahtev da javni tužilac preduzme gonjenje za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, takav podnesak predstavlja krivičnu prijavu koja se mora odbaciti i oštećenom omogućiti da sam preduzme gonjenje, bez obzira na njegovo pogrešno shvatanje u pogledu ovlašćenja za gonjenje.
Kada javni tužilac, kao što je u konkretnom slučaju učinio, ocenjujući da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, krivičnu prijavu podnetu za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti dostavio sudu na dalji postupak, krivična prijava će se smatrati odbačenom, pa oštećeni koji o tome nije obavešten u smislu člana 60. stav 1. ZKP može u smislu stava 4. iste zakonske odredbe, u roku od tri meseca sam preduzeti gornje pred nadležnim sudom.