| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 17.03.2016 | Broj: Už-3880/2013 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud, Veliko već e u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Marka Ignjevskog iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. marta 2016. godine, doneo je
1. Usvaja se ustavna žalba Marka Ignjevskog i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti opštine Bor u predmetu broj 952-02-452/08-C podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.
1. Marko Ignjevski iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 17. maja 2013. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i povrede prava na imovinu , zajemčenih odredb ama člana 32. stav 1 . i člana 58. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku navedenom u tački 1. izreke.
Ustavnom žalb om se osporava opravdanost trajanja postupka po zahtevu podnosioca za upis prava na nepokretnostima, koji je podnet nadležnoj službi za katastar nepokrentosti 24. aprila 2009. godine, a koji još nije okončan.
Podnosilac ustavne žalbe ističe da mu je u osporenom postupku povređeno i pravo na imovinu, jer sporne nepokretnosti „ne može da stavi u promet zbog toga što Republički geodetski zavod odugovlači postupak i omogućava S.P. i M.L. da manipulišu njegovom imovinom, vraćanjem aktivne legitimacije tim licima, iako su prodajom na sudskoj licitaciji izgubili svojinu na spornim nepokretnostima“.
Ustavnom žalb om se predlaž e da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, naloži nadležnom organu da hitno okonča predmetni upravni postupak, kao i da utvrdi pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u iznosu od 150.000 evra, na ime izgubljene dobiti za vreme trajanja tog postupka.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovede nom postupku, na osnovu uvida u kopiju dela spisa predmeta broj 952-02-452/08-C Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti opštine Bor, kao i dostavljenu dokumentacij u, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Marinko Ignjevski je 20. maja 2008. godine podneo zahtev za upis promene na poslovnim prostorijama na k.p. 2653/9 i k.p. 2653/10, KO Bor. Budući da je navedeni zahtev povučen, prvostepeni organ je zaključkom broj 952-02-452/08-C od 9. maja 2013. godine obustavio postupak po navedenom zahtevu. Slobodan Perić je 12. juna 2008. godine podneo zahtev za upis tereta i ograničenja na istim poslovnim prostorijama u korist „Slavija banke“ iz Beograda.
Advokat Maja Ramović podnela je 24. aprila 2009. godine prijavu za upis prava svojine na posebnom delu poslovnog prostora, koji se nalazi na k.p. 2653/9 i 2653/10, KO Bor. O predmetnoj prijavi odlučuje se u predmetu broj 952-02-452/08-C, u kome je rešavano o zahtevu Marinka Ignjevskog. Uz prijavu je priloženo ovlašćenje za zastupanje, koje su potpisali Marinko Ignjevski i Marko Ignjevski, ovde podnosilac ustavne žalbe. Maja Ramović je 25. aprila 2013. godine dala izjavu da je predmetnu prijavu podnela u ime podnosioca ustavne žalbe.
Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti opštine Bor broj 952-02-452/08-C od 15. maja 2009. godine dozvoljen je upis držaoca u korist podnosioca ustavne žalbe, na dograđenim objektima koji se nalaze na k.p. 2653/9 i k.p. 2653/10, sa delom poseda 1/1. U obrazloženju rešenja je navedeno da je podnosilac uz prijavu za upis promene dostavio rešenje Osnovnog suda u Boru I. 743/2000 od 17. maja 2002. godine.
Zaključkom Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja broj 952-02-4952/2010-09 od 21. jula 2010. godine odbačena je žalba zainteresovanog lica Slobodana Perića izjavljena protiv navedenog rešenja od 15. maja 2009. godine, ali je Upravni sud presudom U. 27795/10 od 5. septembra 2012. godine uvažio njegovu tužbu podnetu 11. oktobra 2010. godine i vratio predmet tuženom organu na ponovno odlučivanje.
U izvršenju sudske presude Ministarstvo građevinarstva i urbanizma je rešenjem od 17. oktobra 2012. godine poništilo rešenje od 15. maja 2009. godine i predmet vratilo prvostepenom organu na ponovni postupak.
Prvostepeni organ je rešenjem broj 952-02-452/08-C od 21. februara 2013. godine, donetim u ponovnom postupku, dozvolio brisanje podnosioca ustavne žalbe kao držaoca, sa delom poseda 1/1, „na srušenim delovima objekata“ izgrađenih na k.p. 2653/9 i k.p. 2653/10.
Prvostepeni organ se nakon donošenja navedenog rešenja obraćao Odeljenju za urbanizam, građevinske i komunalne poslove opštine Bor, Apelacionom sudu u Nišu i Osnovnom sudu u Boru radi objašnjenja na koje se katastarske parcele odnosi rešenje Osnovnog suda u Boru I. 743/2000 od 17. maja 2002. godine, ističući da u njemu nisu označene nepokretnosti na koje se rešenje odnosi, već samo brojevi lokala 10 i 11.
Prvostepeni organ je rešenjem „broj 952-02-2459/2012 veza sa 952-02-451/08-C“ od 22. maja 2014. godine dozvolio upis prava korišćenja u korist opštine Bor, sa delom poseda 5/40 i upis podnosioca ustavne žalbe kao držaoca, sa delom poseda 45/50, na zemljištu koje se nalazi na k.p. 2653/9 i k.p. 2653/10. Istim rešenjem dozvoljen je upis podnosioca kao držaoca na objektima izgrađenim na navedenim katastarskim parcelama, sa delom poseda 1/1. U obrazloženju rešenja je navedeno da je prvostepeni organ rešavao o zahtevu koji je podnela advokat Maja Ramović, u ime podnosioca ustavne žalbe.
U dopisu Službe za katastar nepokretnosti opštine Bor od 20. novembra 2015. godine se navodi da su originali spisa predmeta broj 952-02-452/08-C dostavljeni 5. avgusta 2014. godine Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, radi odlučivanja o žalbama protiv rešenja od 22. maja 2014. godine koje su podneli Slobodan Perić i Ljubinka Perić.
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) . Odredbama člana 58. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.) i utvrđuje: da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).
Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:
Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) propisano je: da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), da je organ dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, kao i da u ostalim slučajevima, kada se postupak pokreće po zahtevu stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, kao i da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, kao i da ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuju upravni sporovi (član 208.).
Odredbama člana 24. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, broj 46/96), koji je važio do 29. decembra 2009. godine, bilo je propisano: da ako drugostepeni organ nije u roku od 60 dana ili u zakonom određenom kraćem roku doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom traženju, stranka može pokrenuti upravni spor kao da joj je žalba odbijena (stav 1.). Suštinski istu sadržinu ima član 19. stav 1. važećeg Zakona o upravnim sporovima ( „Službeni list RS“, broj 111/09).
5. Podnosilac ustavne žalbe smatra d a mu je nedelotvornim postupanjem upravnih organa u predmetnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ispitujući ove navode podnosioca sa stanovišta označenog prava, Ustavni sud je najpre konstatovao da je za ocenu postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku relevantno ukupno vreme trajanja predmetnog postupka, koji je u konkretnom sčučaju započeo 24. aprila 2009. godine, podnošenjem prijave za upis promene u katastru nepokretnosti, a koji još nije okončan .
Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da postupak nije okončan posle šest godina i devet meseci od pokretanja može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa i sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.
U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da se u ovom upravnom postupku ne postavljaju posebno složena činjenična, niti pravna pitanja, te da je prvostepeni organ bio dužan da, ocenom priloženih isprava, utvrdi da li su ispunjeni uslovi za upis prava sa ranije upisanog nosioca na stranku u predmetnom upravnom postupku.
Ustavni sud nalazi da podnosi lac ustavne žalbe ima značajan pravni i materijalni interes da se odluči o njegovom zahtevu upis prava svojine na spornim nepokretnostima.
Ustavni sud je iz dostavljenih spisa predmeta utvrdio da je prvostepeni organ četiri godine nakon pokretanja postupka pristupio utvrđenju činjenice u ime kog lica je podnet zahtev 24. aprila 2009. godine, iako je o njemu, kao o zahtevu podnosioca ustavne žalbe, odlučio rešenjem od 15. maja 2009. godine, i to u predmetu u kome je rešavao o zahtevu drugog lica. Ustavni sud dalje konstatuje da je prvostepeni organ u toku predmetnog postupka tražio od sudova i upravnih organa, „tumačenje“ rešenja Osnovnog suda u Boru na osnovu kojeg je tražen upis prava, iako je odmah po podnošenju zahteva bio dužan da utvrdi da li je predmetna isprava podobna za upis tražene promene prava na spornim nepokretnostima.
Ustavni sud nalazi da se ni odlučivanje Upravnog suda u predmetu U. 27795/10 ne može smatrati efikasnim, budući da je odluka u upravnom sporu doneta dve godine nakon podnošenja tužbe zainteresovanog lica, pri čemu sud nije odlučivao u sporu pune jurisdikcije. Takođe, ovaj sud ocenjuje neefikasnim i postupanje nadležnog ministarstva po žalbama zainteresovanih lica izjavljenim protiv prvostepenog rešenja od 22. maja 2014. godine, budući da iz dopisa Službe za katastar nepokretnosti opštine Bor proizlazi da još nije doneta drugostepena odluka u osporenom postupku.
Ispitujući da li je podnosilac ustavne žalbe svojim nečinjenjem doprineo predugom trajanju predmetnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe, kao stranci čijem je zahtevu udovoljeno, nisu bila na raspolaganju pravna sredstva za ubrzanje postupka, budući da su žalbu, odnosno tužbu zbog „ćutanja uprave“ mogla da koriste samo zainteresovana lica koja su osporavala rešenja doneta u predmetnom postupku.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti opštine Bor u predmetu broj 952-02-452/08-C, odlučujući kao u tački 1. izreke.
6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti opštine Bor u predmetu broj 952-02-452/08-C okončao u najkraćem roku.
7. Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije istak ao zahtev za naknadu nematerijalne štete, a krećući se u okviru zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da je utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku primeren način pravičnog zadovoljenja podnosi oca.
U pogledu zahteva podnosi oca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete, Ustavni sud je konstatovao da podnosi lac uz ustavnu žalbu nije dostavi o dokaze o postojanju štete, njenoj visini, kao i jasne uzročne veze između štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana, odnosno između neblagovremenog postupanja upravnih organa i suda i event ualne materijalne šete, te je rešio kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.
8. Imajući u vidu da o prijavi podnosioca ustavne žalbe za upis prava na nepokretnostima još nije pravnosnažno odlučeno, Ustavni sud ocenjuje da je zahtev kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu prava iz člana 58 . Ustava, za sada preuranjen . Stoga je Sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, kao u drugom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.
9. S obzirom na izloženo , Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić