| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 14.11.2012 | Broj: VIIU-482/2011 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. novembra 2012. godine, doneo je
1. Odbija se predlog za zabranu rada udruženja građana „SRPSKI NARODNI POKRET 1389“ iz Beograda i udruženja građana SNP „NAŠI“ iz Aranđelovca.
2. Odbacuje se predlog za zabranu rada udruženja građana „SNP NAŠI 1389“.
I
Predlogom Republičkog javnog tužioca, koji je podnet Ustavnom sudu 18. oktobra 2011. godine, a po zahtevu Ustavnog suda za uređenje preciziran, odnosno preinačen 23. decembra 2011. godine, stavljen je zahtev da se zabrani rad registrovanog udruženja „SRPSKI NARODNI POKRET 1389“ iz Beograda, neregistrovanog udruženja građana SNP „NAŠI“ iz Aranđelovca i neregistrovanog udruženja građana „SNP NAŠI 1389“, kao i zabrana „svih budućih udruženja ili grupa nastalih od ovih udruženja sa namerom da nastave aktivnosti udruženja i čije bi aktivnosti govorile o kontinuitetu sa njihovim aktivnostima i ciljevima, zbog delovanja koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.“
U predlogu su dati podaci o registracionom statusu udruženja čija se zabrana predlaže i s tim u vezi viđenje predlagača o postojanju i aktivnom delovanju udruženja, prikaz programskih opredeljenja udruženja sadržan u programskim aktima udruženja, podaci o aktivnostima udruženja i pojedinih njihovih članova dati s pozivom na saopštenja i informacije objavljene na internet stranicama i u dnevnoj štampi, kao i podaci o evidentiranim događajima čiji su akteri bili članovi udruženja, sa podacima o sprovedenom krivičnom i prekršajnom gonjenju članova, odnosno aktivista udruženja.
U predlogu su navedeni podaci o postojanju, registraciji i aktivnom delovanju udruženja čija se zabrana predlaže, i to:
- da je udruženje građana „Srpski narodni pokret 1389“ registrovano u Agenciji za privredne registre pod matičnim brojem 28018975, pod nazivom „Srpski narodni pokret 1389“; da je sedište Udruženja u Beogradu, ul. Prvomajska 20/4; da ga zastupa i predstavlja Miša Vacić; da je Udruženje nastalo iz udruženja građana „Pokret 1389“, koje je osnovano 10. oktobra 2004. godine, te da udruženje „Srpski narodni pokret 1389“ prezentaciju svog javnog delovanja ostvaruje preko internet sajta www.snp1389.rs na kojem se kao autori uglavnom pojavljuju Miša Vacić i Igor Marinković; da je, na internet stranici „Srpski nacionalisti“ pod naslovom „Samo je jedan SNP 1389“ dato obaveštenje „da je tokom jula 2010. godine izvršena preregistracija pokreta koji je u Agenciji za privredne registre zaveden pod matičnim brojem 28018975, i da su na taj način odvojeni od bivšeg predsednika Upravnog odbora Radeta Ljubičića“ ;
- da je udruženje građana SNP „NAŠI“ iz Aranđelovca, sada neregistrovano, a da je bilo registrovano kod Agencije za privredne registre kao udruženje građana „NAŠI“ počev od dana 15. januara 2006. godine, pod matičnim brojem 17654110, sa sedištem u Aranđelovcu, Ul. Miše Dulića 36/a; da je formalni zastupnik Udruženja bio Ivan Ivanović, a da je Udruženje brisano iz registra, jer nije predalo prijavu za upis usklađivanja, shodno odredbi člana 79. Zakona o udruženjima, te da svoje javno delovanje ostvaruje preko internet sajta http://nasisrbija.org;
- da je „neformalno zajedničko udruženje“ „SNP NAŠI 1389“ neregistrovano zajedničko udruženje - udruženja „SNP 1389“ i udruženja „NAŠI“ iz Aranđelovca, koje je svoje delovanje „ostvarivalo i ostvaruje“ zajednički preko veb-sajta www.snp1389.rs i www.srpskinacionalisti.com; da je na internet stranicama ovog udruženja objavljeno da su navedena dva udruženja na skupu i pred medijima 29. avgusta 2010. godine zaključila “Sporazum o ujedinjenju“ („Deklaracija o sabornosti“) čime su oformili „neformalno zajedničko udruženje“ „SNP NAŠI 1389“, a svoje zajedničke ciljeve objavljuju preko veb-sajta www.snp1389.rs; da je „lider među aktivistima pokreta „SNP NAŠI 1389“ Miša Vacić, student Pravnog fakulteta u Beogradu i urednik studentskog lista „Pravnik“; da je Ivan M. Ivanović lider udruženja „NAŠI“, veroučitelj koji je „javnosti postao poznat nakon što je sa svojim pristalicama u decembru 2007. godine, nasilno sprečio tribinu emisije 'Peščanik' u Aranđelovcu“.
U predlogu je dat i prikaz delovanja navedenih udruženja i lica kojima se izričito ili prećutno pripisuje svojstvo člana, odnosno aktiviste udruženja. Neki od iznetih navoda, kvalifikacija i podataka se odnose na pojedinačna udruženja, a neki na aktivnosti koje su udruženja ostvarivala zajedničkim delovanjem. Zahtev za zabranu rada predlagač obrazlaže navodima da „iz aktivnosti ovih udruženja i pored naizgled proklamovanih ciljeva zaštite interesa Republike Srbije, proizlazi da njihovo delovanje nije u skladu sa proklamovanim ciljevima i da su sve njihove objave na sajtu i preduzete akcije takvog karaktera da impliciraju nasilje, šire govor mržnje prema LGBT populaciji i pozivaju na nasilnu promenu ustavnog poretka“.
Radi stvaranja pretpostavki za vođenje postupka, te prethodnog utvrđenja koje se aktivnosti od strane predlagača pripisuju kojem od tri udruženja, Ustavni sud je konstatovao sledeće:
1) Za udruženje građana „SRPSKI NARODNI POKRET 1389“ (skraćeni naziv „SNP 1389“), iz Beograda, u predlogu je navedeno:
- da su na internet stranici www.snp1389.rs objavljeni Osnovni ciljevi Udruženja, a u tom okviru i „oslobođenje i ujedinjenje svih srpskih zemalja u jednu srpsku državu (pod pojmom svih srpskih zemalja podrazumevaju se: celokupna teritorija Republike Srbije sa njenim pokrajinama Kosovom i Metohijom, kao i Vojvodinom, Republike Crne Gore, Republike Makedonije, Republike Srpske i Federacije BiH, kao i prostor okupirane RS s teritorijalnim proširenjima i u severni deo Republike Albanije)“, čime se, po navodu predlagača, „zloupotrebljava ustavno pravo na udruživanje koje je uslovljeno time da se ne ugrožavaju ista takva prava pripadnika drugih naroda, te se navedenim podrazumeva primena nasilja da bi prednji ciljevi bili ostvareni“;
- da se u „Programskim načelima“, kao jedan od ciljeva Udruženja, navodi „borba protiv narkomanije, gej pokreta i ostalih devijantnih pokreta i vidova ponašanja“ što, po navodu predlagača, „znači da se nabrajanjem tih ciljeva, vrši diskriminacija prema određenim grupama i opcijama i pojedine osobe se negativno izdvajaju iz populacije“;
- da je 26. avgusta 2011. godine na veb-sajtu objavljen tekst „Srećan vam 11. juli, dan oslobođenja srpskog grada Srebrenice“, iako se, po navodu predlagača, „navedeni datum obeležava kao datum masovnog stradanja bosanskih Muslimana u julu mesecu 1995. godine, na koji način se vrši izrugivanje žrtvama masakra“;
- da se objavom „Martovske deklaracije“ (17. mart 2008. godine) u kojoj je navedeno da je pravoslavno hrišćanstvo osnov kulture, civilizacije i morala Srbije, po navodu predlagača, „zahteva da se hrišćanska tradicija i pravoslavne vrednosti postave iznad zapadnjačkih trendova, što je navedeno radi diskriminacije građana koji sebe smatraju Srbima, a nisu pravoslavni vernici ili su ateisti“;
- da se objavom teksta „Srebrenica, perfidne laži i istina“ u kojem autor Miša Vacić vođa udruženja „Srpski narodni pokret 1389“ navodi da je slučaj Srebrenice jedan od vidova propagande i beskrupulozne borbe protiv „pravde i istine“, da je „Srebrenica mesto koje je geografski bliže Valjevu i Užicu nego Tuzli i Zenici“, da su „planetarne obmane i globalne laži Zapada o Srbiji i o dešavanjima u Srebrenici“ samo uvod u stvaranje „veštačkog spomen obeležja Muslimana“, da se „zlonamerno povećava broj poginulih Muslimana u Srebrenici“ i da je od strane Austrougarske i Vatikana bilo planskog naseljavanja Muhamedanaca uz Drinu, po navodu predlagača, „širi govor mržnje prema bošnjačkom narodu i eksplicitno isključuje tolerancija prema bilo kom narodu koji nije srpski i ističe protivljenje podizanju verskih spomenika koji nisu hrišćanski“;
- da se u objavljenom tekstu „Pederi slave progon Jevreja“ iznosi najoštrija osuda pokreta (LGBT) pod sloganom „antifašistkinje i antifašista u akciji“, jer se navodi da taj pokret na godišnjicu zločina organizuje akciju promovisanja pederastije i seksualnih izopačenosti, uz tvrdnju da se inače zna „da je jedan od ključnih ljudi u dovođenju Hitlera na vlast u Nemačkoj bio homoseksualac Ernest Rem“, čime se, po navodu predlagača, „direktno poziva na bojkot pripadnika LGBT populacije i širi govor mržnje i diskriminišu građani po ličnom svojstvu“;
- da se objavom teksta „Štedite municiju“ od 8. januara 2009. godine, u kojem se navodi da „Srpski narodni pokret 1389“ apeluje na sve rodoljubive Srbe da se ne opuštaju previše tokom praznika, da se ne opijaju i da ne troše uludo municiju „jer postoji realna opasnost da poslušnička prozapadna vlast narednih dana pokuša da uhapsi i isporuči Haškom sudu srpskog heroja, generala Ratka Mladića“, te „da je poznato da nas neprijatelji često napadaju na najveće pravoslavne praznike i zato moramo biti disciplinovani i spremni da se odbranimo“, po navodu predlagača, „implicira nasilje ukoliko bude došlo do hapšenja haških optuženika“;
- da se u tekstu pod naslovom „1389: izveštaj sa dešavanja u Poljskoj“ izveštava o učešću udruženja „SNP 1389“ na „Maršu nezavisnosti“, održanom 11. novembra 2011. godine u Varšavi, i pritom demantuje da su na manifestaciji bili i gosti iz Hrvatske sa svojim zastavama, „pošto, da je kojim slučajem bila jedna jedina šahovnica, pripadnici SNP 1389 bi je zasigurno skinuli“, čime se, po navodu predlagača, „izražava diskriminatorski odnos prema drugim narodima“;
- da je na veb-sajtu http://www.snp1389.rs objavljen tekst od 30. septembra 2011. godine pod naslovom „Pobeda“, u kojem se navodi da je „zabranjena parada srama za 2. oktobar 2011. godine od strane države Srbije“, a koji je praćen fotografijom na kojoj je transparent sa natpisom „pobeda zdrave i normalne Srbije“ čime se, po navodima predlagača, „izražavaju diskriminatorski stavovi prema pripadnicima LGBT populacije“;
- da su u dnevnoj štampi u periodu juli - septembar 2009. godine zabeležene izjave „od strane pripadnika desničarskih grupa“ uoči održavanja najavljene Parade ponosa 2009. godine, a kao lica koja „otvoreno prete“ učesnicima Parade identifikovani su, pored drugih, i „Miša Vacić, portparol Pokreta 1389 i Ivan Ivanović, predsednik organizacije Naši iz Aranđelovca“; predlagač takođe navodi da je, prema pisanju listova „Kurir“, „Borba“ i „Alo“, Miša Vacić upozoravao gradonačelnika Beograda „da postoji velika opasnost po opštu bezbednost i da nikome nisu potrebne krvave scene, da se od Beograda pravi Belfast ili Bejrut, te da će, ako dođe do gej parade, narod (paradu) razbiti ...“, „da će (se) uraditi sve što je potrebno da ne dođe do ove sramote po srpski narod“, „ da može doći do organizovanja kontraskupa u kome bi učestvovale mnoge patriotske grupe, navijači i predstavnici crkve“, dok je Ivan Ivanović izjavljivao da će „pokušati da okupe što veći broj ljudi da se spreči Parada“, a da će se, u slučaju da se Parada ipak održi, „izaći na ulice zajedno sa ostalim patriotskim organizacijama i navijačkim grupama“; u tom periodu su, po navodima predlagača, zbog ovako izraženih javnih stavova ovih grupa, po gradu Beogradu osvanuli mnogobrojni grafiti preteće sadržine sa pozivima na linč homoseksualaca: „Beogradom krv će liti, al parade neće biti, čekamo vas“, „Smrt pederima“, „Ubij pedera“.
U predlogu se ukazuje i na događaje čiji su akteri bili članovi udruženja „SNP 1389“, i to:
- 19. septembra 2008. godine - fizički napad aktivista i simpatizera udruženja „SNP 1389“, „NAŠI“ i „Obraz“ na grupu pripadnika LGBT populacije u klubu „Reks“ u Beogradu, zbog čega su, „protiv četiri identifikovana učesnika“ podnete četiri krivične prijave i jedna prekršajna prijava, povodom kojih je oktobra 2008. godine Prvo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv Dimitrijević Milana (ne navodi se da li je i kako okončan postupak istrage), kao i predlog za sprovođenje istražnih radnji povodom krivične prijave protiv Glišović Dragana (postupak je u toku);
- po krivičnoj prijavi organizacije „Komitet pravnika za ljudska prava-JUKOM“ protiv pripadnika udruženja „1389“ zbog ugrožavanja sigurnosti, postupalo je Prvo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu u 2008. godini, povodom koje je nadležni organ ocenio da nema elemenata za preduzimanje gonjenja po službenoj dužnosti;
- dana 24. marta 2009. godine na javnom skupu - mitingu povodom obeležavanja deset godina NATO agresije na SRJ, okupili su se, po navodu predlagača, aktivisti „ovih“ udruženja, došlo je do nereda i fizičkog sukoba između učesnika skupa, te je policija intervenisala i protiv Miroslava Rakovačkog podnela prekršajnu prijavu (nema podatka o ishodu ovog postupka), a kojom prilikom je došlo i do narušavanja javnog reda i mira u većem obimu i oštećenja službenih vozila MUP-a Republike Srbije (ne navode se podaci o preduzetim merama);
- dana 18. marta 2009. godine protiv Miše Vacića, člana udruženja „Pokret 1389“, podnet je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog vređanja vlasnika lokala prilikom lepljenja plakata pored lokala (ne navode se podaci o ishodu prekršajnog postupka);
- dana 24. aprila 2009. godine, zbog osnovane sumnje da su učestvovali u pripremanju napada na pripadnike romske zajednice, „privedeno“ je pet lica koja su se „izjasnila“ kao aktivisti i simpatizeri organizacija „Nacionalni stroj“, „Obraz“ i udruženja „1389“, a kod kojih su pronađene metalne šipke i pirotehnička sredstva, zbog čega su protiv njih podneti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka (nema podatka o ishodu prekršajnog postupka);
- dana 30. maja 2009. godine zatečeni su Miša Vacić i Igor Marinković da ispisuju na PTT stubovima „parole sa potpisom pokreta“ zbog čega je protiv njih podneta krivična prijava za delo uništenja ili oštećenja tuđe stvari, koja je, rešenjem Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, odbačena;
- dana 20. septembra 2009. godine aktivisti "SNP 1389", okupljanjem ispred Filozofskog fakulteta radi protesta protiv „Gej parade“, koja je na tom mestu bila zakazana, osujetili su njeno održavanje, a protiv Miše Vacića je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, povodom kojeg mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od 30 dana (ne navodi se za koji prekršaj je oglašen odgovornim);
- dana 8. decembra 2009. godine protiv Miše Vacića aktiviste udruženja "SNP 1389" podneta je krivična prijava za krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, povodom koje je Prvo osnovno javno tužilaštvo 24. maja 2011. godine podiglo optužnicu;
- dana 30. oktobra 2009. godine Prvo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu je podnelo optužni predlog protiv Mladena Obradovića i Miše Vacića, zbog krivičnog dela rasne i druge diskriminacije i za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih naprava;
- da je Miši Vaciću „kao jednom od vođe Pokreta 1389“ stavljeno na teret da je u periodu od 18. septembra do 20. septembra 2010. godine širio i predstavljao ideje koje zagovaraju diskriminaciju protiv pripadnika LGBT populacije, zasnovane na ličnom svojstvu-seksualnoj orijentaciji, tako što je širio i pribavljao propagandni materijal, i to 229 nalepnica sa tekstom: „Nećemo gej paradu, hoćemo patriotsku vladu“ „Pokret 1389“, a u sredstvima javnog informisanja davao izjave preteće i uvredljive sadržine za pripadnike LGBT populacije, kao što su: “Zaštiti svoje dete“, „Ideja nije poziv na linč nego na formiranje jedinstvene galerije koja će pomoći ljudima da prepoznaju pedere i sklone decu iz njihove okoline, pedera ima svuda, u komšiji i učitelju“ itd;
- dana 11. jula 2010. godine, prilikom održavanja skupa organizacije „Žene u crnom“ „priveden je Igor Marinković, jedan od vođa "SNP 1389", zbog činjenice da je nosio majicu sa likom Ratka Mladića, te je ocenjeno da na skupu može doći do izazivanja verske i rasne netrpeljivosti i mržnje i provokacije učesnika skupa, zbog čega su ga policijski službenici upozorili da prekine sa održavanjem javnog skupa i pozove okupljene da se raziđu, što je odbio „te je priveden a protiv njega je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, i izrečena mu je kazna zatvora u trajanju od 15 dana i novčana kazna u iznosu od 5.000 dinara;
- dana 2. novembra 2010. godine, Viši javni tužilac u Beogradu dostavio je Odeljenju za javni red i mir Uprave policije grada Beograda zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja o tome šta je preduzeto u vezi sa obaveštenjem na internet sajtu www.snp1389.rs u kojem se nudi nagrada u iznosu od 10.000 evra za informaciju o identitetu lica koje bezbednosnim službama Republike Srbije dojavi prebivalište haškog optuženika Ratka Mladića, povodom čega je Više javno tužilaštvo u Beogradu - Posebno odeljenje za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala podnelo optužni predlog (nema podataka protiv kojih lica, za koje krivično delo, kao ni podataka o ishodu krivičnog postupka);
- da su, po navodima predlagača, pristalice Udruženja svoje „protivustavne aktivnosti obavljali“ i van Beograda, i to: u Zaječaru - ispisivanje grafita 1389, oktobra 2010. godine od strane Andrejić Stefana protiv koga je krivično gonjenje odloženo sa obavezom imenovanog da vrati u prvobitno stanje tri table, saobraćajnu i turističku signalizaciju u Soko Banji; u Kikindi - ispisivanje grafita „Srbija nije zemlja pedera, 1389“ oktobra 2011. godine (bez navoda o bilo kakvom kaznenom postupku koji je povodom ovog događaja vođen protiv određenog ili određenih lica); u Kragujevcu - održavanje javnog skupa simpatizera „Pokreta SNP 1389“ septembra 2010. godine, na kojem su Ivan Ivanović i Ivana Borić pozivali na okupljanje radi sprečavanja „Parade ponosa“ zakazane za 10. oktobar 2010. godine, a Miša Vacić portparol pokreta "SNP 1389" izjavio da „žele da propagiraju da se Parada ponosa ne održi jer je u suprotnosti sa svim ljudskim vrednostima, porodicom, razvojem mladih kao i stavovima Srpske pravoslavne crkve“, nakon čega su, u oktobru 2010. godine, ispisani grafiti „Pederi marš iz Srbije“ sa potpisom "SNP 1389", povodom čega su „identifikovana lica“ „podvrgnuta“ prekršajnoj odgovornosti, te kažnjena novčanim kaznama u iznosu od 5.000 dinara, jednom maloletnom licu je izrečen ukor, a u odnosu na Jovana Radića Osnovno javno tužilaštvo u Kragujevcu je podnelo optužni predlog zbog krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari (nema podataka o ishodu krivičnog postupka); u Kraljevu - doneto je rešenje o zabrani održavanja javnog skupa „Stop lažima B92“, a protiv aktiviste pokreta „SNP 1389“ Darka Panovića je u aprilu 2010. godine podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka (nema podatka o ishodu postupka); u Kruševcu - zabranjeno je održavanje javnog skupa pripadnika „ovog pokreta“ pod nazivom „Stop lažima B92“ marta 2011. godine, čiji je sazivač bio Dejan Karamarković; u Novom Pazaru - septembra 2010. godine je zabranjen javni skup, a protiv „pripadnika udruženja“ Darka Panovića podneta krivična prijava zbog postojanja sumnje da je 11. maja 2011. godine lažno prijavio da je prilikom održavanja javnog skupa pod nazivom „Dan zastave Sandžak“ postavljena eksplozivna naprava (nema podataka o tome da li je povodom podnete krivične prijave pokrenut krivični postupak i ako jeste kakav je njegov ishod); u Novom Sadu - zbog ispisivanja grafita sa potpisom „1389“ podneta je krivična prijava protiv Miše Vacića i drugih, povodom čega je u martu 2008. godine Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podnelo zahtev za pokretanje pripremnog postupka protiv maloletnog Š.M. zbog dela oštećenje i uništenje tuđe stvari i izrečena mu je vaspitna mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva; u Pančevu - zbog ispisivanja grafita „SNP 1389“ na zgradi Okružnog zatvora aprila 2010. godine podneta je krivična prijava protiv Predraga Stojkovića, zbog krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari, povodom koje je Osnovno javno tužilaštvo u Pančevu podnelo predlog za preduzimanje određenih istražnih radnji (nema podataka o tome da li je nakon toga došlo do pokretanja krivičnog postupka);
- da je u decembru 2010. godine Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo optužnicu protiv 14 lica među kojima su i aktivisti udruženja „1389“ zbog organizovanja, zajedno sa udruženjem Srpski otačastveni pokret „Obraz“, skupa sa ciljem sprečavanja održavanja „Parade ponosa“ zakazane za 10. oktobar 2010. godine, „pri čemu je među učesnicima organizovan i način komunikacije, razmena poruka, formiranje grupa koje bi izazivale nasilje na teritoriji grada Beograda, izazivale mržnju i netrpeljivost zasnovanu na diskriminatorskom osnovu, pri čemu je došlo do nasilja, kojom prilikom je povređeno 147 pripadnika policije zadobivši telesne povrede od predmeta i kamenica koje su ova lica bacala prema njima, dok je u gradu pričinjena šteta velike vrednosti, od oko 26 miliona dinara“, te da je u ovom krivičnom postupku aprila 2011. godine doneta prvostepena presuda kojom su optužena lica osuđena zbog izvršenog krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, među kojima je i Igor Marinković kome je izrečena kazna zatvora u trajanju od deset meseci.
2) Za udruženje građana SNP „NAŠI“, iz Aranđelovca u predlogu je navedeno:
- da je na internet stranici http://nasisrbija.org. publikovalo dokumente statutarnog karaktera: “O nama“, „Saopštenja“, „Aktivizam“ i „Programska načela“, kao i brojna saopštenja povodom pojedinih događaja; da se, pod oznakom „Naši zvanična internet prezentacija“ to udruženje predstavlja kao „rodoljubivi pokret koji okuplja sve više i više ljudi“; da u okviru naslova „Program“ Udruženje navodi da je njegovo zalaganje – „da Srbija bude društvo mogućnosti koje je fer u odnosu na sve njene građane“, a da se ideologija Udruženja zasniva na „srpskom rodoljublju i domaćinskom poretku, stabilnosti i razvoju, konstantantnom kreativnom obnavljanju društva bez stagnacije i revolucije, uspehu našeg naroda, očuvanju i modernizaciji Srbije na osnovu njene istorije, kulture i duhovnosti“; predlagač smatra da suprotno programskim opredeljenjima i proklamovanim ciljevima zaštite interesa Republike Srbije, iz delovanja Udruženja proizlazi da su „sve njihove objave na sajtu i preduzete akcije takvog karaktera da impliciraju nasilje, šire govor mržnje prema LGBT populaciji i pozivaju na nasilnu promenu ustavnog poretka“;
- da je 26. avgusta 2011. godine na veb-sajtu objavljen tekst „Srećan vam 11. juli, dan oslobođenja srpskog grada Srebrenice“ iako se, po navodu predlagača, „navedeni datum obeležava kao datum masovnog stradanja bosanskih Muslimana u julu mesecu 1995. godine, na koji način se vrši izrugivanje žrtvama masakra“;
- da se objavom „Martovske deklaracije“ (17. mart 2008. godine), u kojoj je navedeno da je pravoslavno hrišćanstvo osnov kulture, civilizacije i morala Srbije, po navodu predlagača, „zahteva da se hrišćanska tradicija i pravoslavne vrednosti postave iznad zapadnjačkih trendova, što je navedeno radi diskriminacije građana koji sebe smatraju Srbima, a nisu pravoslavni vernici ili su ateisti“;
- da je na YouTube pod oznakom „SNP NAŠI u Leskovcu“, objavljen snimak tribine „Orašac, 15. februar 2011. godine - Sretenje SNP Naši“ na kome je, po navodu predlagača, uočljivo da pripadnik, aktivista udruženja SNP „NAŠI“, poziva sve na sabornu borbu za oslobođenje Srbije;
- da je na internet sajtu http://www.srpskinacionalisti.com objavljen tekst „SNP Naši“ pod nazivom „Policija hapsila na koncertu Dina Merlina“ kojim se obaveštava da je policija uhapsila aktiviste tog pokreta i oduzela im dve zastave armije BiH i 2.000 letaka „iako nisu činili nikakav prekršaj osim što su se suprotstavili održavanju koncerta srbomrsca Dina Merlina“;
- da je takođe objavljen i tekst pod naslovom „SNP Naši: otkažite koncert - sprečite nemire!“ kojim se apeluje na stanovnike novobeogradskih blokova u blizini hale Arena da ne parkiraju vozila u tom kraju zbog opasnosti da budu oštećena jer postoji veliko nezadovoljstvo mladih zbog činjenice da se održava ovaj koncert što bi moglo da „rezultira novim bespotrebnim nasiljem na ulicama Beograda“, i da je Udruženje „SNP Naši“ jedina organizacija koja zvanično vodi kampanju za otkazivanje koncerta i da ne želi da preuzme odgovornost za eventualne incidente; pri tome je objavljena reklama za predstojeći koncert Dina Merlina preko čijeg lica je dodat tekst „nepoželjan“, čime je, po navodu predlagača, „poslata poruka u smislu daljeg eventualnog ponašanja ukoliko do koncerta dođe, te se na taj način indirektno poziva na nasilje“;
- da se u istom tekstu objavljuje da „Informativna služba SNP Naši“ obaveštava „da će pokušati da u Areni i ispred nje održe politički protest simboličnim paljenjem zastava islamskih paravojnih formacija iz čega, po navodu predlagača, „sledi da pripadnici udruženja svojim stavovima i postupcima iskazuju diskriminatorski stav prema drugim narodima“;
- da je 13. novembra 2011. godine objavljeno upozorenje da će u slučaju održavanja koncerta, u blizini mesta održavanja i u samoj sali biti zapaljene replike ratnih zastava BiH, a da je 19. oktobra 2011. godine objavljeno da je „Srpski narodni pokret Naši“ „paljenjem zastave lažne države Bosne i Hercegovine otpočeo nenasilnu kampanju za otkazivanje koncerta srbomrsca Dina Merlina u Beogradu“;
- da je 28. septembra 2011. godine objavljen tekst SNP Naši: „Vodič za preživljavanje peder bala“, potpisan sa „Igor Marinković“ u kojem se daju uputstva pristalicama o načinu ponašanja kojim će moći da izbegnu privođenje od strane policije;
- da je u tekstu objavljenom 25. septembra 2011. godine pod naslovom „2.10.2011. Molitveni hod za zdravu Srbiju“ objavljena slika sa velikim slovima ispisanom rečju „Dolazimo“ i sa obaveštenjem da je, za isto vreme u kojem se 2. oktobra održava Parada ponosa, od strane Otačastvenog pokreta Obraz, Pokreta za Srbiju, SNP Naši i dr. zakazan „Molitveni hod za zdravu Srbiju“ čime se, po navodu predlagača, „u suštini poziva na učešće u nasilju radi sprečavanja održavanja Parade ponosa“;
- da su u dnevnoj štampi u periodu juli - septembar 2009. godine zabeležene izjave „od strane pripadnika desničarskih grupa“ uoči održavanja najavljene Parade ponosa 2009. godine, a kao lica koja „otvoreno prete“ učesnicima Parade identifikovani, pored drugih, i „Miša Vacić portparol pokreta 1389“ i „Ivan Ivanović predsednik organizacije Naši“ iz Aranđelovca; prema pisanju listova „Kurir“, „Borba“ i „Alo“ Miša Vacić upozorava gradonačelnika Beograda „da postoji velika opasnost po opštu bezbednost i da nikome nisu potrebne krvave scene, da se od Beograda pravi Belfast ili Bejrut. Ako pak dođe do gej parade, narod će je razbiti ...“, „ da će (se) uraditi sve što je potrebno da ne dođe do ove sramote po srpski narod“, „da može doći do organizovanja kontraskupa u kome bi učestvovale mnoge patriotske grupe, navijači i predstavnici crkve“, a podseća i na to da je 2001. godine u pokušaju održavanja Parade ponosa, došlo do nasilja nad pripadnicima manifestacije i da parada nije održana, dok je Ivan Ivanović izjavio da će „pokušati da okupe što veći broj ljudi da se spreči Parada“, a da će se, u slučaju da se Parada ipak održi, „izaći na ulice zajedno sa ostalim patriotskim organizacijama i navijačkim grupama.“; u tom periodu su, po navodima predlagača, zbog ovako izraženih javnih stavova ovih grupa, po gradu Beogradu osvanuli mnogobrojni grafiti preteće sadržine, sa pozivima na linč homoseksualaca: „Beogradom krv će liti, al parade neće biti, čekamo vas“, „Smrt pederima“, „Ubij pedera“.
U predlogu se ukazuje i na događaje čiji su akteri bili članovi udruženja SNP „NAŠI“, pa se tako navodi da su povodom dopisa Ministarstva za ljudska i manjinska prava od 2. februara 2009. godine, koji se odnosi na informacije dobijene od strane specijalnih izvestilaca Stalne misije UN u Republici Srbiji, u vezi sa kršenjem ljudskih prava predsednika udruženja „Kvirija“ Slobodana Stojanovića, po zahtevima Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu od 23. jula 2009. i 30. septembra 2009. godine, sprovedena ispitivanja i utvrđeno da su aktivisti udruženja „Naši“ izlepili plakate na prostoru Zelenog venca i Terazija 17. decembra 2008. godine, sa slikama Slobodana Stojanovića prenetim sa njegovog profila na „Fejsbuku“ i natpisom „Dok Srbi ostaju bez posla vidite koga finansira Boris Tadić i Vlada Srbije“.
U dokumentima Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su priloženi uz predlog, navodi se:
- da, prema evidencijama koje se vode u Policijskoj stanici u Aranđelovcu, od 2009. godine protiv pripadnika tog udruženja nije bilo podnetih krivičnih ni prekršajnih prijava, kao i da je aktivnost ovog udruženja u poslednje dve godine usmerena na grad Beograd, dok su aktivnosti na teritoriji opštine Aranđelovac svedene na minimum;
- da je broj članova Udruženja na teritoriji opštine Aranđelovac oko 60, da policijski službenici održavaju redovan kontakt sa predsednikom Udruženja Ivanom Ivanovićem „na okolnosti funkcionisanja i programa Udruženja“, da je delovanje udruženja građana „Naši“ usmereno „prvenstveno na zaštitu prava haških optuženika, na odbranu Kosova i Metohije, kao i na zagovaranje nasilja prema gej populaciji“, te da su „članovi ovog udruženja učesnici svih demonstracija u poslednjih par godina koje su organizovane sa navedenim ciljem“;
- da je u jednoj od intervencija u 2009. godini (po prijavi Opštinskog odbora Liberalno demokratske partije u Aranđelovcu zbog lepljenja plakata na prostorijama stranke) konstatovano da plakat sadrži logo udruženja građana „Naši“ i internet adresu www.nasi.org.rs.
- da se povodom izražavanja pretnji upućenih NUNS-u putem elektronske pošte (sa adrese snpnasi.info@gmail.com), koje su objavljene „i na sajtu organizacije SNP NAŠI“ dana 29. septembra 2011. godine, u vidu naslova: “NUNS TREBA LIKVIDIRATI“, u izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova daju dokumenti od 30. septembra i 14. novembra 2011. godine, koji sadrže informacije - izjave predsednika Ivana Ivanovića, kao i generalnog sekretara udruženja „NAŠI“ da se udruženje „NAŠI“ podelilo u dve frakcije, da je jedan deo Udruženja pristupio udruženju „1389“, da je naziv tog udruženja „NAŠI 1389“, čije je sedište u Beogradu i da to novo udruženje „poseduje uređivačku šifru uređenja sajta“.
3) Za udruženje građana „SNP NAŠI 1389“, nepoznatog sedišta, u predlogu se navode sledeće aktivnosti:
- objava „Sretenjskog programa SNP NAŠI 1389“, iz čijeg teksta, po navodu predlagača, proizlazi da pripadnici zahtevaju, zalažu se i bore za slobodnu, nezavisnu i prosperitetnu državu Srbiju koja je spremna na sve, pa i na najneočekivanije prelome istorijskog razvoja; da je politički program i osnov strategije "SNP NAŠI 1389" ideologija stabilnosti i razvoja, a da su glavni ciljevi evroazijske integracije, socijalna pravda, društvena odgovornost i narodna vlast i „oslobođenje i ujedinjenje svih srpskih zemalja u jednu srpsku državu“ koju Udruženje vidi kao teritoriju u čijem sklopu se nalaze „sve srpske zemlje koje su okupirane u ratovima 90-tih“, čime se, po navodu predlagača „poziva na nasilje radi ostvarenja navedenog cilja“;
- da navedeno udruženje ostvaruje svoje javno delovanje i preko internet foruma „Srpski nacionalisti“ na kojem je, pored ostalog, takođe objavljen proglas „Srećan vam 11. juli, dan oslobođenja srpskog grada Srebrenice“, „Pismo ministru Čipliću povodom parade srama“ koje je izazvalo komentare na veb-sajtu, porukama: ,,Beogradom sve će proći, ali peder neće moći“, kao i informacija Udruženja o učešću u mirnom sprečavanju „pederske parade 2008. godine“; da je na internet sajtu objavljen tekst „Projekat SNP NAŠI 1389 - Zaštiti svoje dete“, u kome je navedeno da je cilj tog projekta da ljudi pregledom slika sa tzv. „Parade ponosa“ provere da li neko od seksualno devijantnih osoba živi u njihovoj okolini, da zaštite svoje dete od eventualnog štetnog uticaja, sa pozivom svima da dostave fotografije učesnika Parade ponosa i ponudu za otkup fotografije; da je na internet sajtu objavljen tekst „Hapšenje aktivista 'NAŠI 1389'“ ili „Kako smo svi postali fašisti“ od marta 2011. godine u okviru kojeg je između reči B92 ucrtan kukasti krst;
- da je na YouTube postavljen snimak „SNP Naši 1389“ sa tekstom: “U čast našim uhapšenim saborcima koji su 10. oktobra 2010. godine hrabro pružili otpor Evropskoj uniji i marionetskom režimu Borisa Tadića„ iza koga je postavljena fotografija "SNP 1389'' i natpis „ALEA IACTA EST“ i mladić sa zamahnutom kockom u ruci što, po navodu predlagača, implicira bacanje kocke na učesnike, sa muzikom u pozadini „Ave satani“ i natpisom „Počelo je sine“, a sve povodom Parade ponosa koja je održana navedenog dana, kada je povređeno više od stotinu ovlašćenih službenih lica MUP-a i uhapšeno zbog nasilja 121 lice;
- da na snimku slede scene paljenja zgrade Demokratske stranke, pravljenja nereda na beogradskim ulicama, napad na policajce koji su obezbeđivali Paradu, uništavanje imovine u gradu, prikazivanje pripadnika sa fantomkama i maskirnim bojama na licu, bacanje kamenica na zgradu RTS, koji se završava grbom Srpskog narodnog pokreta „Naši 1389“; da je, zajednički delujući preko navedenog sajta, neformalno udruženje „SNP NAŠI 1389“ oglašavalo i prodavalo majice crne boje sa figurom mladića sa kapuljačom na glavi koji baca kamen, i sa natpisom „Jači od režima“ i „Kocka je bačena“, što je, po navodu predlagača, „jasan znak da ova desničarska udruženja pozivaju svoje simpatizere na nasilničko ponašanje“.
O evidentiranim događajima čiji su akteri bili članovi zajedničkog Udruženja, u predlogu se navodi:
- da „o protivustavnom delovanju članova udruženja svedoči i činjenica da je samo tokom marta 2011. godine zabranjeno održavanje 12 javnih skupova u organizaciji „SNP NAŠI 1389“ u Beogradu, Mladenovcu i Obrenovcu, a da su protiv osam lica podneti zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka, dok su protiv dva lica podnete krivične prijave (ishod tih postupaka se ne navodi);
- da su 5. marta 2011. godine u Beogradu, uprkos zabrani skupa, pokušali da isti održe pod nazivom: „Smrt fašizmu režimskih medija“, zbog čega su okupljeni privedeni, te je „prekršajno procesuirano“ devet lica, a protiv dva lica su podnete krivične prijave (ne navode se podaci o tome protiv kojih lica je pokrenut prekršajni postupak i kakav je njegov ishod, niti protiv kojih lica i zbog kojih krivičnih dela su podnete krivične prijave, da li je pokrenut krivični postupak i kakav je njegov, eventualni, ishod);
- da su se uprkos zabrani, 11. marta 2011. godine pristalice „SNP NAŠI 1389“ okupile, ali su se dežurni javni tužilac i sudija za prekršaje izjasnili da nema elemenata kažnjivih dela.
U dokumentima Ministarstva unutrašnjih poslova koji su priloženi uz predlog, navodi se da je u avgustu 2010. godine došlo do ujedinjenja udruženja „Srpski narodni pokret 1389“ i Udruženja „Naši“ pod nazivom „SNP NAŠI 1389“, a da je sredinom 2011. godine došlo do razlaza između navedenih udruženja i da su ista nastavila da samostalno deluju kao i pre ujedinjenja, da „od 2009. godine opada aktivnost 'ovog udruženja' na području koje pokriva Policijska stanica Aranđelovac“, da tokom 2010. godine nije bilo značajnijih aktivnosti ovog udruženja, dok se od događanja u 2011. godini, navode dva mirna skupa u februaru i martu u Orašcu i Aranđelovcu, kao i to da je u maju u Aranđelovcu, evidentirano okupljanje 15 pristalica Udruženja građana „NAŠI 1389“ na dan objavljivanja vesti o hapšenju Ratka Mladića, bez incidenata. Data je i dokumentacija o obezbeđivanju prijavljenog protestnog skupa u Aranđelovcu pod nazivom „Stop lažima B92“, koji je sazvalo udruženje „Srpski narodni pokret NAŠI 1389“, zakazanog za 19. mart 2011. godine.
II
U toku postupka Ustavni sud je pribavio podatke iz javnog registra o registracionom statusu udruženja čija se zabrana traži (1), održao javnu raspravu (2) i, posle održane javne rasprave, pribavio od predlagača podatke i dokaze o merama koje su nadležni organi preduzeli prema udruženjima, članovima i aktivistima primenom odredaba Zakona o okupljanju građana („Službeni glasnik RS“, br. 51/92, 53/93, 67/93, 17/99, 33/99, 48/94, „Službeni list SRJ“, broj 21/01 i „Službeni glasnik RS“, br. 29/11 i 101/05) (3).
(1) Na osnovu izveštaja Agencije za privredne registre, od 1. decembra 2011. godine i 26. decembra 2011. godine, te priloženog uverenja BU 30475/2011 od 22. decembra 2011. godine i druge dostavljene dokumentacije, Sud je utvrdio sledeće činjenično stanje:
- udruženje građana ''SRPSKI NARODNI POKRET 1389'' Beograd-Zemun, Prvomajska 20/4 (skraćeni naziv: ''SNP 1389'') je udruženje građana upisano u Registar udruženja rešenjem broj BU 6647/2010 od 15. jula 2010. godine; rešenjem broj BU 26001/2001 od 24. avgusta 2011. godine upisana je promena podataka o sedištu i zastupniku, koji glase: Beograd-Zemun, Masarikov trg 10, zastupnik - Miša Vacić;
- udruženje građana „SNP NAŠI 1389“, i udruženje građana pod nazivom „SNP NAŠI“ nisu podneli prijavu za upis u Registar udruženja koji vodi Agencija, niti su, prema dokumentaciji preuzetoj od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ta udruženja bila upisana u Registar udruženja građana;
- ranije registrovano udruženje građana „NAŠI“ iz Aranđelovca je rešenjem Registratora BU-BSL 18169/2011 od 20. juna 2011. godine brisano iz Registra nakon sprovedenog postupka likvidacije, a iz razloga što u smislu odredaba Zakona o udruženjima („Službeni glasnik RS“, broj 51/09 i 99/11), nije u roku propisanom tim zakonom podnelo prijavu za usklađivanje.
Pri takvom stanju u Registru, Agencija za privredne registre je dostavila Sudu na uvid dokumente pribavljene u postupku registracije udruženja građana "SRPSKI NARODNI POKRET 1389", kao jedinog registrovanog udruženja od tri udruženja čija se zabrana predlaže, i to: Osnivački akt Udruženja „Srpski narodni pokret 1389“ i Statut koje je donela Osnivačka skupština „Srpskog narodnog pokreta 1389“, održana 15. marta 2010. godine.
(2) Na osnovu odredbe člana 37. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) Ustavni sud je zakazao javnu raspravu, koja je održana dana 17. aprila 2012. godine. Kao učesnici u postupku su pozvani predlagač – Republički javni tužilac i dva identifikovana udruženja čija se zabrana traži, i to - udruženje „Srpski narodni pokret 1389“ iz Beograda i udruženje SNP „NAŠI“ iz Aranđelovca.
Za treće udruženje, čija je zabrana predlogom takođe tražena - udruženje „SNP NAŠI 1389“, od strane predlagača nisu dostavljeni podaci potrebni za identifikaciju tog udruženja. Sud je, sprovedenim radnjama prethodnog postupka, došao do uverenja da to udruženje ne postoji, odnosno, da je u ranijem periodu postojalo kao privremeni oblik zajedničkog delovanja navedena dva udruženja, zbog čega to udruženje nije ni pozvano na javnu raspravu.
- Na javnoj raspravi ovlašćeni predstavnik predlagača je istakao da:
- ostaje pri navodima iz predloga i dokazima podnetim uz predlog, kojima potkrepljuje tvrdnju da su se stekli uslovi za zabranu rada navedena tri udruženja, jer smatra da su njihovi ciljevi i aktivnosti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje;
- o otvorenim pitanjima identiteta udruženja čija se zabrana traži iskazuje potrebu da prethodno razjasni činjenicu u vezi sa njihovim identitetom; u tom cilju je istakao da je 2009. godine Republički javni tužilac podneo Ustavnom sudu predlog za zabranu rada udruženja „Pokret 1389“, osnovanog 10. oktobra 2004. godine (čiji je zastupnik Radojko Ljubičić), usled delovanja koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka; uočeno je, da su, kao aktivisti udruženja „Pokret 1389“, u tom udruženju, između ostalih, delovali i Miša Vacić i Igor Marinković, koji su se, zajedno sa delom članova udruženja „Pokret 1389“, izdvojili iz tog udruženja i oformili novo udruženje pod nazivom „Srpski narodni pokret 1389“. Postoje podaci u vidu objava, intervjua, krivičnih i prekrašajnih prijava da su Miša Vacić i Igor Marinković još 2008. godine delovali samostalno u okviru tog novog udruženja, koje u to vreme još nije bilo registrovano u Agenciji za privredne registre; o tome svedoči dokumentacija u kojoj je sadržana prijava Radojka Ljubičića iz „Pokreta 1389“, iz decembra 2008. godine, kojom se Udruženje „Pokret 1389“ ograđuje od postupaka Miše Vacića i Igora Marinkovića i zahteva zabranu zloupotrebe imena Pokreta i njihovih daljih aktivnosti kroz novoosnovano Udruženje „SNP 1389“; imajući u vidu da postoje dokazi koji svedoče o izdvajanju i delovanju novog udruženja, nezavisnog i odvojenog od „Pokreta 1389“, Republički javni tužilac je podneo predlog protiv tog novoformiranog udruženja (Udruženje „SNP 1389“), jer smatra da njegovi članovi konsekventno i kontinuirano ugrožavaju ljudska prava i slobode, a izostavio je iz predloga za zabranu rada udruženje „Pokret 1389“; predlagač je ocenio da udruženje „SNP 1389“, od osnivanja pa do danas, nastavlja sa radom koji ima protivustavni karakter, da je u međuvremenu, ono zaključivalo saveze sa brojim desničarskim organizacijama, ali bez upisa u registar Agencije za privredne registre, prema potrebama je dolazilo i do razjedinjavanja tih saveza zbog čega su ta udruženja nastavljala da samostalno vrše svoje aktivnosti, međutim, sve aktivnosti istih, bilo da su vršene u okviru samostalnog udruženja bilo u zajedničkim udruženjima, vršene su u cilju nasilnog rušenja ustavnog poretka, kršenja zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje, te se iz tih razloga predlogom traži da se zabrani i neformalno neregistrovano udruženje „SNP NAŠI 1389“, koje je kao zajedničko udruženje „postojalo u jednom kratkom vremenskom periodu“.
- Na javnoj raspravi predstavnik udruženja građana „Srpski narodni pokret 1389“ je istakao:
- da Program i Statut Udruženja iz 2004. godine nisu menjani i da su dostavljani uvek na uvid, kako saveznom ministarstvu tadašnje Državne zajednice, tako i sada Agenciji za privredne registre Republike Srbije, da su prihvatani bez ikakvih osporavanja sadržine i cilja Udruženja označenog kao „oslobođenje i ujedinjenje svih srpskih zemalja u jednu srpsku državu“; suprotno shvatanju predlagača, izneta je tvrdnja da ti akti ne zagovaraju primenu nasilja, da se programskim načelima ne vrši diskriminacija prema određenim grupama i opcijama, niti se pojedine osobe negativno izdvajaju iz populacije, jer opredeljenje Udruženja za „borbu protiv gej pokreta“ nije usmereno protiv bilo kog pojedinca, već je izraz suprotstavljanja toj ideji, što odgovara demokratskom pravu svakoga na drugačije mišljenje i političku borbu, te da ni programskim aktima niti javnim saopštenjima, kao ni preduzetim aktivnostima Udruženje nije pozivalo na nasilnu promenu ustavnog poretka;
- da objava na veb-sajtu 26. avgusta 2011. godine - ''Srećan vam 11. jul, dan oslobođenja srpskog grada Srebrenice'' ne predstavlja izrugivanje žrtvama masakra, nego obeležava kraj terora nad srpskim stanovništvom koji je trajao tri godine, sa 3.600 stradalih Srba od terorista Nasera Orića, koji su na najgori način ubijeni, a u tom smislu je 11. jula Vojska Republike Srpske, pod komandom generala Ratka Mladića „oslobodila taj grad“; da objava Martovske deklaracije 17. marta 2008. godine jeste reakcija na „lažno proglašenje samoproklamovane republike Kosova i Metohije, znak podrške odbrani države Srbije i interesa države Srbije i Ustava Republike Srbije, te je Udruženje na javnom skupu ispred Skupštine Republike Srbije, u prisustvu 6.000 ljudi i bez incidenata, obnarodovalo tzv. Martovsku deklaraciju i dostavilo je Narodnoj skupštini“, a da navod u toj deklaraciji „da je pravoslavno hrišćanstvo osnov kulture, civilizacije i morala Srbije“ jeste stav Udruženja o tom pitanju, a ne diskriminacija građana koji sebe ne smatraju Srbima i nisu pravoslavci, već su ateisti;
- da objava teksta/kolumne pisane 2008. godine „Srebrenica - perfidne laži i istina“ autora Miše Vacića iznosi geografske, istorijske i pravno tačne činjenice, koje idu u prilog srpskom državnom interesu i „raskrinkavaju“ manipulacije sa brojem žrtava, a ne „širi govor mržnje prema bošnjačkom narodu i eksplicitno isključuje netoleranciju prema bilo kom narodu koji nije srpski i ističe protivljenje podizanju verskih spomenika koji nisu hrišćanski“;
- da objava teksta „Pederi slave progon Jevreja“ nije „direktno pozivanje na bojkot pripadnika LGBT populacije i širenje govora mržnje i diskriminisanje građana po ličnom svojstvu“, nego je komentar na neprimereno „obeležavanje“ 9. novembra kada je svetski dan borbe protiv fašizma i sećanje na „Kristalnu noć“ od strane navodnih „antifašistkinja i antifašista u akciji“ koji su, „zapravo svi odreda, pripadnici organizacija LGBT ...kao što je bio i sam vođa rušilačkog odreda u Kristalnoj noći, homoseksualac Ernest Rem“;
- da se shvatanje predlagača o tekstu „Izveštaj sa dešavanja u Poljskoj“ o navodnom skupu neonacista temelji isključivo na pogrešnim informacijama koje su davale pojedine medijske kuće („Blic“ i „B92“), uprkos upozorenjima iz Udruženja o karakteru skupa, a radilo se o obeležavanju Dana državnosti Poljske, u kom smislu je Udruženje i dalo spornu izjavu „da bi (hrvatsku) šahovnicu, pripadnici 'SNP 1389' zasigurno skinuli“ čime se ne izražava „diskriminatorski odnos prema drugim narodima“ nego stav da na jednom antifašističkom skupu „ne može da stoji ni svastika, ni zastava ЅЅ divizije, ni zastava NDH“;
- da se transparentom „Pobeda zdrave i normalne Srbije“ ne „izražava diskriminatorski stav prema pripadnicima LGBT populacije“; da upozorenja data u izjavama Miše Vacića povodom najavljene Parade ponosa u 2009. godini o postojanju velike opasnosti za opštu bezbednost jeste javni govor o posledicama koje mogu uslediti ukoliko neko prkosi stavu većine građana, to jest neslaganju sa održavanjem tog skupa, da se time niko ne diskriminiše, nego se legitimno izražava politički stav, dok druga strana upravo nameće svoj sistem vrednosti;
- da se Udruženje nije protivilo političkim demonstracijama tih skupina ljudi kad su se borili za svoja prava i da pozivanje na snimke plasirane na YouTube nema vrednost dokaza jer je teško dokazati autentičnost i autorstvo tih snimaka, a da inače, prikaz siluete buntovnika, mladića koji baca kocku a ispod piše - „Alea iacta est“ jeste u svetu poznati simbol kojim se označava bunt protiv svih stvari koje nagrizaju sistem, pa je upotrebljen kao poruka Udruženja i poziv na bunt koji je u skladu sa svim legitimnim, zakonskim, demokratskim načelima, a ne „pozivanje svojih simpatizera na nasilničko ponašanje“;
- da se događaj od 19. septembra 2008. godine (fizički napad na pripadnike LGBT populacije u klubu „Reks“) pripisuje aktivistima i simpatizerima ovog Udruženja bez dokaza o toj pripadnosti, pri čemu su imenovana samo dva lica koja nisu članovi Udruženja;
- da se događaj u vezi sa krivičnom prijavom Komiteta pravnika za ljudska prava JUKOM protiv udruženja „1389“, podnetom zbog ugrožavanja sigurnosti odnose na period pre „definisanja SNP“ na skupštini iz novembra 2008. godine, a da je ta krivična prijava inače s razlogom odbačena, jer se radilo samo o prijavljenom protestnom skupu koji je okončan ostavljanjem pisma na prostorijama JUKOM-a iz razloga što je ta organizacija objavila spisak intelektualaca u Srbiji koji su rodoljubivo orijentisani i time politički nepodobni; da se događaj od 24. marta 2009. godine, to jest javni skup povodom obeležavanja deset godina NATO agresije na SRJ, prikazuje kao skup na kojem je došlo do narušavanja javnog reda i mira u većem obimu, iako se radi o incidentu jednog lica-redara Udruženja, sat vremena pre zvaničnog početka skupa, koji je inače protekao bez incidenata, a da se članovima Udruženja neosnovano pripisuje odgovornost za kamenovanje policijskog vozila koje se desilo posle završetka skupa i na drugom mestu;
- da prekršajna odgovornost zbog događaja 18. marta 2009. godine (vređanje vlasnika lokala prilikom lepljenja plakata pored lokala) i novčana kazna za prekršaj izrečena Miši Vaciću, kao članu Udruženja, nije razlog da se zabrani rad Udruženja;
- da se događaj od 24. aprila 2009. godine, kada je, zbog osnova za sumnju da su učestvovali u napadu na pripadnike romske zajednice privedeno pet lica koja su se izjasnila kao simpatizeri pojedinih organizacija, pa i „udruženja 1389“ neistinito pripisuje članstvu Udruženja koje nikada nije zagovaralo fizički napad, niti učestvovalo u napadu na bilo koga, niti ima negativan stav prema romskoj populaciji;
- da se događaj od 30. maja 2009. godine, koji se opisuje kao ispisivanje na PTT stubovima parole sa potpisom Pokreta, od strane Miše Vacića i Igora Marinkovića, zbog čega je podneta krivična prijava za krivično delo uništenje i oštećenje tuđe stvari, tiče ispisivanja parole sa Putinovom slikom, a prijava je odbačena;
- da je neistinit prikaz događaja od 20. septembra 2009. godine - okupljanje aktivista Udruženja ispred Filozofskog fakulteta radi protesta protiv Gej parade i osujećenja njenog održavanja, koja je na tom mestu bila zakazana, te prekršajno kažnjavanje Miše Vacića kaznom zatvora od 30 dana, jer se radi o tome da je održavanje parade zabranjeno nalaganjem od strane organa vlasti da se ista izmesti, a potom je voljom organizatora otkazana, dok je hapšenje Miše Vacića izvršeno na drugom mestu - ispred hrama Svetog Save pri liturgiji iz razloga što su članovi Udruženja prethodnih dana učestvovali u kontrakampanji protiv gej parade, te mu je po privođenju u policijsku stanicu izrečena prekršajna kazna od 30 dana zatvora i odmah je odveden na izdržavanje kazne u Padinsku Skelu, nakon čega je usledilo pokretanje i drugog kaznenog postupka, te da se podizanjem optužnice 8. decembra 2009. godine - protiv Miše Vacića, aktiviste udruženja „1389“ zbog napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti temelji na neistinitoj optužbi o napadu na policajce, povodom koje je krivični postupak još uvek u toku;
- da je neistinito prikazan događaj od 11. jula 2010, vezano za hapšenje Igora Marinkovića koji se nije desio prilikom održavanja skupa „Žene u crnom“, nego se desio na prijavljenom skupu Udruženja radi podele letaka na štandu, koji je najpre odobren, a naknadno zabranjen, te je Igor Marinković uhapšen jer je odbio da prekine skup i prekršajno je osuđen na 15 dana zatvora;
- da se očiglednom greškom u identifikaciji lica u predlogu navodi da je Igoru Marinkoviću, članu Udruženja, izrečena zatvorska kazna u trajanju od deset meseci u vezi sa sprečavanjem održavanja „Parade ponosa“ iz 2010. godine, s obzirom na to da se radi o drugom licu istog imena koje je član Udruženja „Obraz“;
- da se kao razlog za zabranu Udruženja neosnovano ističe činjenica o zabrani, tokom marta 2011. godine, održavanja 12 javnih skupova u organizaciji „SNP Naši 1389“, u Beogradu, Mladenovcu i Obrenovcu, jer se radi o sukcesivno zakazivanim skupovima radi protesta povodom netačnog izveštavanja i uskraćivanja prava Udruženja na demanti od strane medijske kuće „B92“, koja je kvalifikovala „SNP 1389“ kao organizaciju „koja je inače poznata po mržnji prema Jevrejima“;
- da brojna pozivanja predlagača na činjenicu ispisivanja grafita sa nazivom Udruženja i sankcionisanje takvih ponašanja nisu razlog za zabranu rada Udruženja.
- Na javnoj raspravi predstavnik Udruženja SNP „NAŠI“- predsednik Udruženja Ivan Ivanović, naveo je:
- da iako Udruženje nije preregistrovano, ono i dalje postoji i radi, odnosno, da ima svoje opšte akte - osnivačke, statutarne i programske, kao organe upravljanja;
- da je Udruženje SNP „NAŠI“ prvobitno nastalo kao udruženje građana „Naši“, koje je registrovano 2006. godine, čiji je on bio predsednik, da je kasnije došlo do ujedinjenja sa „SNP 1389“, potpisivanjem ugovora o saradnji koja je trajala deset meseci, a da su o prestanku saradnje obavešteni svi mediji i odgovarajuće saopštenje stoji na zvaničnom veb-sajtu Udruženja. Od prestanka saradnje, prestale su bilo kakve zajedničke aktivnosti ova dva udruženja, pa time i udruženja „SNP Naši 1389“ i da takvo činjenično stanje ne menja okolnost da pojedini mediji pri svom izveštavanju koriste nepravilno nazive udruženja;
- da je sadašnje udruženje SNP „NAŠI“ sastavljeno od Udruženja građana ''Naši'' i od dela članstva „SNP 1389“, da Udruženje daje sve potrebne i tačne informacije o sebi i svom radu na sopstvenom veb-sajtu, a da ne može snositi odgovornost za sadržaje tuđih napisa koji se pojavljuju na internet forumima na kojima se i samo Udruženje prezentira;
- da postupak po ovom predlogu ima karakter „političkog procesa“; da ni jedan član Udruženja nije nikada krivično gonjen, a da su prekršajnoj odgovornosti bili podvrgnuti Ivan Ivanović, zbog učešća na zabranjenom skupu protesta ispred televizije ''B92'' i Igor Marinković;
- da predlagač uvodi pravni pojam „kriminal mržnje“ koji u našoj državi još ne postoji i da je predstavljanje predsednika Udruženja Ivana Ivanovića, kao lidera Udruženja „Naši“, veroučitelja koji je javnosti postao poznat nakon što je sa svojim pristalicama u decembru 2007. godine „nasilno sprečio“ tribinu emisije „Peščanik“, jeste neistinita kvalifikacija događaja;
- da zalaganje Udruženja sadržano u programskim aktima za prisajedinjenje sa Republikom Srpskom, za oslobođenje Republike Srpske Krajine, za očuvanje Kosova i Metohije nije pozivanje na mržnju;
- da su netačne tvrdnje o navodnom ispoljavanju mržnje protiv homoseksualnih odnosno LGBT organizacija, a da je objava plakata na kojem se nalazi „u to vreme predsednik homoseksualne organizacije Boban Stojanović“ i napis „pogledajte koga finansira Vlada Srbije i Boris Tadić“ reakcija Udruženja na „nenormalne i vulgarne slike i blog te organizacije koji su javno predstavljeni na sajtu televizije 'B92'“ i protest zbog finansiranja iz javnih prihoda organizacije „Kvirija“, te da je tim činom Udruženje koristilo slobodu govora kao “osnovni princip demokratije“;
- da se Udruženju neosnovano pripisuju komentari uočeni na raznim sajtovima koji nisu sa sajta Udruženja, niti sa foruma „Srpski nacionalisti“ i da na sajtu Udruženja nikada nije postojao ni jedan poziv na nasilje;
- da je Udruženje plasiralo majice sa slikom mladića koji drži kocku u ruci, kao i „figurice Ratka Mladića“ i plasiralo vest o zabrani istih, radi bolje prodaje;
- da nema negativnog stava prema ljudima koji su homoseksualno orijentisani, jer to je njihovo pravo i izbor, ali da se ima pravo na negativan stav o takvom opredeljenju koji dele i Sveto Pismo i crkveni dostojanstvenici Srpske pravoslavne crkve;
- da se optuživanje Udruženja da „pored naizgled proklamovanih ciljeva zaštite interesa Republike Srbije njihovo delovanje nije u skladu sa proklamovanim ciljevima i da su sve njihove objave na sajtu i preduzete akcije takvog karaktera da impliciraju nasilje, šire govor mržnje prema LGBT populaciji, pozivaju na nasilnu promenu ustavnog poretka“ ne zasniva na ponuđenim dokazima, jer je svaki akt Udruženja bio usmeren na odbranu ustavnog poretka;
- da državni organi propuštaju da pozivaju na odgovornost za kršenje ljudskih prava aktere Gej strejt alijanse, koji svojim aktivnostima izazivaju versku, rasnu i nacionalnu mržnju, i to javno čine;
- da organizovanje protesta zbog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, i isticanje parole „Dogodine u Prizrenu“, odgovara sadržini preambule važećeg Ustava Republike Srbije;
- da čestitanje „dana oslobođenja Srebrenice“ jeste opravdano čestitanje sunarodnicima u Republici Srpskoj praznika - obeležavanja dana kada je njihov grad oslobođen;
- da Igor Marinković, koji je, prema navodima u predlogu, osuđen na deset meseci zatvora, nije lice iz reda članova Udruženja; da je lice pod istim imenom – član Udruženja Igor Marinković osuđen samo za učinjeni prekršaj na kaznu zatvora od 15 dana, i to zbog započinjanja zabranjenog skupa, iako se radi o skupu koji je prethodno „bio odobren“;
- da na skupu obeležavanja deset godina od NATO bombardovanja u Beogradu na Trgu Republike, nije bilo incidenata i da uprkos drugačijim objavama u medijima, članovi Udruženja „Naši“ nisu izazivali nerede, niti su članovi ovog udruženja iz Aranđelovca, s obzirom na malobrojnost, mogli da izazovu značajniji incident;
- da je ovo udruženje, uz udruženje „Pokret 1389“, jedino u Srbiji koje se zalaže za učlanjenje u Evroazijsku uniju, za savez sa Ruskom Federacijom i ostalim zemljama koje bi činile Evroazijski savez;
- da vrste kažnjivih dela koja su do sada stavljena na teret članova Udruženja i izrečene kazne pokazuju da ne stoje navodi predlagača o delovanju Udruženja usmerenog na rušenje ustavnog poretka.
(3) Posle održane javne rasprave, sumirajući utvrđeno stanje i otvorena pitanja, Sud je, radi dopunskih saznanja o merama koje su preduzimane protiv udruženja, zatražio od predlagača da dostavi pravne akte kojima je izrečena zabrana održavanja javnog skupa čiji je sazivač neko od udruženja čija se zabrana predlaže, odnosno lice kojem se pripisuje svojstvo člana nekog od navedenih udruženja, kao i odluke nadležnih organa koje su donete po osnovu prekršajne odgovornosti udruženja kao sazivača javnog skupa, odnosno, lica kojem se pripisuje svojstvo člana nekog od udruženja čija se zabrana traži, sve u smislu odredaba Zakona o okupljanju građana.
Postupajući po nalogu Suda, predlagač je dostavio izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova - Direkcija policije - Uprava policije br. 03/5 br. 212-1315/12-09 od 21. maja 2012. godine, sačinjen na osnovu izveštaja područnih policijskih uprava za Beograd, Kruševac, Kraljevo i Novi Pazar, sa podacima i aktima kao dokazima o preduzetim merama protiv lica koja su kršila odredbe Zakona o okupljanju građana. U izveštaju su dati i podaci o podnetim zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka protiv lica koja su kršila odredbe Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“, br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 85/05 i 101/05).
Po pojedinim pitanjima iz dostavljenog izveštaja, Sud je konstatovao sledeće:
a) Iz sadržine dostavljenih 13 rešenja o zabrani javnih skupova i propratnih akata sledi da se devet rešenja odnosi na javne skupove čiji je sazivač udruženje „SNP 1389“ ili zajedničko udruženje „SNP NAŠI 1389“, dok se sazivanja skupova u preostala četiri slučaja identifikuju kao radnje drugih lica (dva rešenja se vezuju za ime fizičkog lica kao sazivača skupa bez naznake pripadnosti bilo kojem udruženju, a dva rešenja se odnose na sazivanje skupa u organizaciji drugih udruženja - udruženja „Pokret 1389“ i Srpskog narodnog pokreta „Izbor je naš“ iz Republike Srpske). Od devet rešenja kojima je izrečena zabrana održavanja javnog skupa čiji je sazivač udruženje „SNP 1389“ ili zajedničko udruženje „SNP NAŠI 1389“, osam je doneto po osnovu člana 11. stav 1. Zakona o okupljanju građana, prema kojem „nadležni organ može da zabrani održavanje javnog skupa radi sprečavanja ometanja javnog saobraćaja, ugrožavanja zdravlja, javnog morala ili bezbednosti ljudi i imovine“, a jedno rešenje je doneto na osnovu odredaba člana 12. stav 2. u vezi sa stavom 1. Zakona o okupljanju građana koje daju osnov nadležnom organu da donese i usmeno saopšti rešenje o zabrani javnog skupa ako u toku održavanja javnog skupa nastupe okolnosti iz člana 9. stav 1. (privremena zabrana održavanja javnog skupa koji je usmeren na nasilno menjanje Ustavom utvrđenog poretka, narušavanje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije, kršenje Ustavom zajemčenih sloboda i prava čoveka i građanina, izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne, i verske netrpeljivosti i mržnje, sve u slučaju da sazivač ne može, ili odbije da prekine održavanje javnog skupa). Navedenih devet rešenja doneto je za skupove zakazane za 20. maj 2009. godine, 19. do 27. septembra 2009. godine, 31. oktobar 2009. godine, 11. jul 2010. godine (svi u Beogradu), 10. oktobar 2010. godine (Novi Pazar), 19. mart 2011. godine (Beograd), 19. mart 2011. godine (Obrenovac), 19. mart 2011. godine (Trstenik), 19. mart 2011. godine (Raška).
b) Iz dostavljenih dokumenata o prekršajnoj odgovornosti povodom okupljanja građana sledi: da je prekršajni postupak pokretan samo protiv fizičkih lica, a da protiv samih udruženja, kao sazivača javnog skupa u smislu člana 4. stav 1. Zakona o okupljanju građana, nisu podnošene prekršajne prijave u smislu člana 15. Zakona. U vezi sa prekršajnom odgovornošću fizičkih lica sledi da se za kršenje odredaba Zakona o okupljanju građana, od prezentiranih 15 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, samo dva odnose na članove udruženja (Igora Marinkovića i Mišu Vacića), dok se preostalih 12 odnose na lice koje je pripadnik drugog udruženja (Radojko Ljubičić, Udruženje „Pokret 1389“). Ishod prekršajnog postupka koji je vođen protiv Igora Marinkovića je osuda na kaznu zatvora u trajanju od 15 dana i novčanu kaznu od 5.000 dinara (11. jula 2010. godine), i to zbog prekršaja iz člana 15. stav 1. tačka 5) Zakona o okupljanju građana (sazivač koji ne prekine javni skup po rešenju nadležnog organa o zabrani) i člana 12. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, a ishod prekršajnog postupka protiv Miše Vacića je kažnjavanje kaznom zatvora u trajanju od 30 dana (20. septembra 2009. godine ) zbog prekršaja iz člana 15. stav 1. tačka 2) Zakona o okupljanju građana (lice koje okuplja građane bez prethodne prijave).
v) U navedenom izveštaju su dati podaci o osam podnetih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv lica koja su kršila odredbe Zakona o javnom redu i miru, i to isključivo odredbe člana 12. stav 1. Zakona, koja propisuje: „Ko prosjačenjem ili skitničanjem, ili nepristojnim, drskim i bezobraznim ponašanjem ugrožava spokojstvo građana ili remeti javni red i mir, kazniće se novčanom kaznom do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.“ Iz presuda Prekršajnog suda u Beogradu koje su povodom tih zahteva donete sledi da su sve donete 6. marta 2011. godine, po zahtevima od 5. marta 2011. godine, za istu radnju prekršaja: „Što je dana 5. marta 2011. godine u 18.30 časova u Beogradu u ul. Bulevar Zorana Đinđića br. 64 ispred zgrade 'B92' narušavao/la javni red i mir na način što je istakao/la transparent dužine oko 4 metra i visine oko 1 metar sa natpisom 'B (kukasti krst) 92 ISTINA I LjUBAV PREMA SRBIJI, POBEDIĆE VAŠE LAŽI O NAMA'“. Od osam procesuiranih slučajeva, u četiri je izrečena kazna zatvora u trajanju od 15 dana, a u četiri novčana kazna od 20.000 dinara. Zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka i donete presude ne sadrže eksplicitnu naznaku o pripadnosti okrivljenog lica kojem od udruženja čija se zabrana traži, niti naznaku da je kažnjivo delo činjeno na javnom skupu sazvanom od strane nekog od udruženja čija se zabrana traži.
III
Odredbama Ustava Republike Srbije kojima se jemči sloboda udruživanja utvrđeno je da se udruženja osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skladu sa zakonom, da su zabranjena tajna i paravojna udruženja, a da Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje (član 55. st. 2, 3. i 4.). Odredbama kojima utvrđuje nadležnost Ustavnog suda kao samostalnog i nezavisnog organa koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava, Ustav utvrđuje da Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana, a da se postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka uređuju zakonom (član 166. stav 1, član 167. stav 3. i član 175. stav 3.).
Odredbama Zakona o Ustavnom sudu koje uređuju postupak po ovom osnovu, nadležnosti Ustavnog suda i pravno dejstvo odluke kojom Ustavni sud zabrani rad političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana, propisano je da Ustavni sud održava javnu raspravu u postupku za zabranu rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice, da Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice na osnovu predloga Vlade, Republičkog javnog tužioca ili organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica, da kad je predlogom tražena zabrana tajnog ili paravojnog udruženja, Ustavni sud će svojom odlukom utvrditi da je delovanje takvog udruženja zabranjeno Ustavom a istom odlukom može odrediti preduzimanje mera koje su neophodne da se spreči delovanje tajnog ili paravojnog udruženja, da kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice, ta se politička stranka, sindikalna organizacija, udruženje građana ili verska zajednica briše iz odgovarajućeg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu (član 37. stav 1, član 80. stav 1, član 81. i član 81a stav 1. Zakona).
Prema odredbama Zakona o udruženjima („Službeni glasnik RS“, br. 51/09 i 99/11): udruženje se osniva i organizuje slobodno i samostalno je u ostvarivanju svojih ciljeva, a ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima, što se jednako odnosi na sva udruženja, to jest nezavisno od toga da li imaju svojstvo pravnog lica ili nemaju to svojstvo (član 3.); upis udruženja u registar je dobrovoljan, a udruženje stiče status pravnog lica danom upisa u registar (član 4.); udruženja mogu osnovati najmanje tri osnivača, s tim što najmanje jedan od osnivača mora imati prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije. Osnivači udruženja mogu biti poslovno sposobna fizička ili pravna lica (član 10. st. 1. i 2.); udruženje se osniva usvajanjem osnivačkog akta i statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje, na osnivačkoj skupštini (član 11. stav 1.); Ustavni sud odlučuje o zabrani rada tajnih i paravojnih udruženja, kao i o zabrani rada udruženja čiji su ciljevi i delovanja suprotni odredbi člana 3. stav 2. ovog zakona, pri čemu se odluka o zabrani rada udruženja može zasnivati na radnjama članova udruženja ako postoji veza između tih radnji i delovanja udruženja ili njegovih ciljeva, ako se radnje zasnivaju na organizovanoj volji članova i ako se prema okolnostima slučaja može smatrati da je udruženje tolerisalo radnje svojih članova (član 50. st. 1. i 2.); da se postupak za zabranu rada udruženja pokreće na predlog Vlade, Republičkog javnog tužioca, ministarstva nadležnog za poslove uprave, ministarstva nadležnog za oblast u kojoj se ostvaruju ciljevi udruženja i na predlog Registratora, kao i da se postupak za zabranu rada udruženja može pokrenuti i voditi i u odnosu na udruženja koja nemaju status pravnog lica (član 51.).
IV
A) Procesne pretpostavke za vođenje postupka
Polazeći od ukupno utvrđenog činjeničnog i pravnog stanja, Ustavni sud je pre odlučivanja o osnovanosti predloga za zabranu rada navedena tri udruženja, najpre razmatrao, kao prethodno pitanje, ispunjenost procesnih pretpostavki za postupanje po podnetom predlogu u celini i utvrdio da za deo zahteva predlagača koji se tiče predloga za zabranu rada udruženja građana „SNP NAŠI 1389“ ne postoje procesne pretpostavke utvrđene zakonom. Naime, u sprovedenom postupku Sud je utvrdio: da je udruženje građana „SRPSKI NARODNI POKRET 1389“ iz Beograda postojeće, registrovano udruženje koje deluje; da je udruženje građana SNP „NAŠI“ iz Aranđelovca postojeće, neregistrovano udruženje koje deluje; da udruženje građana „SNP NAŠI 1389“ ne postoji, nije registrovano i ne deluje.
Konstataciju da predlog za zabranu rada udruženja građana „SNP NAŠI 1389“ ne ispunjava procesne pretpostavke za postupanje Ustavnog suda, Sud je zasnovao na utvrđenju da su se svi učesnici u postupku saglasili da je pod tim nazivom samo u periodu od avgusta 2010. godine do juna 2011. godine egzistirao oblik privremene saradnje druga dva navedena udruženja, da je i početak saradnje i okončanje iste izvršen neformalnim javnim saopštenjima aktera udruživanja, bez njegovog upisivanja u registar. Predlagač je na javnoj raspravi istakao da, uprkos objave prestanka saradnje odnosno „udruženje“ i dalje deluje, ali za to nije pružio i pravno relevantne dokaze. Sud ni uvidom u internet stranice oba udruženja nije mogao utvrditi da je taj navod predlagača činjenično utemeljen. Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog i pravnog stanja stvari, Sud konstatovao da se ovaj zahtev predlagača odnosi na zabranu nepostojećeg udruženja, zbog čega je, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu i rešio kao u tački 2. izreke.
Sledom rečenog Sud je utvrdio da su procesne pretpostavke za vođenje postupka ispunjene samo u odnosu na registrovano udruženje „SNP 1389“ i faktički organizovano ali neregistrovano udruženje SNP „NAŠI“, pa je u odnosu samo na ta udruženja i izvršena ocena osnovanosti predloga Republičkog javnog tužioca za izricanje mere zabrane rada istim.
Stav Suda o postojanju procesnih pretpostavki za vođenje postupka prema udruženju SNP „NAŠI“ iz Aranđelovca temelji se na nespornoj činjenici da to udruženje ima organizovane članove, opšte akte – statut i program rada i organe rukovođenja. Nespornost tih činjenica potvrđuje se izjavama predlagača i predstavnika – predsednika udruženja SNP „NAŠI“. Otuda se pouzdano može zaključiti da je to udruženje faktički osnovano, jer je ispunilo materijalno-pravne pretpostavke za osnivanje propisane odredbom člana 10. st. 1. i 2. i člana 11. stav 1. Zakona o udruženjima. Ono postoji i deluje kao udruženje bez obzira što formalno nije upisano u Registar Agencije za privredne registre. Naime, odredbom člana 4. Zakona o udruženjima propisano je da je upis udruženja u registar dobrovoljan, čime se i neregistrovanom udruženju zakonom dopušta da legalno ostvaruje ciljeve zbog kojih je osnovano. Kod takvog činjeničnog i pravnog stanja proizlazi da udruženje SNP „NAŠI“ iz Aranđelovca, iako nema status pravnog lica, ono legitimno i legalno postoji i javno istupa u pravnom poretku. Stoga, a shodno odredbi člana 51. stav 2. Zakona o udruženjima, Sud smatra da se i u odnosu na to udruženje može sprovesti postupak u kome bi se utvrdila osnovanost u predlogu istaknute tvrdnje o postojanju Ustavom utvrđenih razloga za zabranu njegovog rada.
B) Ocena osnovanosti predložene zabrane
Ustavni sud, najpre, konstatuje da se predložena mera zabrane rada udruženja „SNP 1389“ i SNP „NAŠI“ može smatrati osnovanom i opravdanom samo u slučaju nespornog postojanja uverljivih dokaza koji neposredno potvrđuju postojanje Ustavom utvrđenih uslova za njeno izricanje. Ocena postojanja takvih razloga mora se temeljiti na analizi programskih opredeljenja sadržanih u opštim aktima ovih udruženja, analizi aktivnosti i delovanja udruženja i njegovih članova, kao i srazmernosti preduzetih mera od strane nadležnih državnih organa u odnosu na kažnjiva delovanja samog udruženja i njegovih članova. Sud ukazuje da samo proklamovanje nedozvoljenih ciljeva nije i dovoljan razlog za zabranu rada udruženja, kao što i proklamacija dozvoljenih ciljeva ne može isključiti mogućnost izricanja mere zabrane rada udruženju kada su delovanja njegovih članova nesporno usmerena na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Zato je nužno sprovesti sveobuhvatno ispitivanje svih navedenih elemenata od čijeg postojanja zavisi ocena osnovanosti i opravdanosti predložene mere. To podrazumeva obavezu Suda da nesporno utvrdi da li pojedinačno, ili, pak, zajedničko postojanje navedenih elemenata opravdava tvrdnju predlagača o postojanju ustavnih uslova za izricanje predložene mere. S tim u vezi, Sud je u obavezi da tu ocenu zasnuje na temelju uverljivih dokaza koji nesporno ukazuju da delovanje ovih udruženja predstavlja ozbiljnu opasnost po demokratiju. Stoga Sud mora, najpre, ispitati uverljivost ponuđenih dokaza o postojanju aktivnosti udruženja i njegovih članova usmerenih na protivustavno delovanje, kršenje zajemčenih ljudskih i manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje, odnosno, da li se takve aktivnosti pojedinih članova udruženja mogu pripisati udruženju kada se ono sa njima saglašava tako što ih podržava, ili naknadno odobrava. U tom cilju Sud mora i pojedinačno i u međusobnoj povezanosti ispitati: 1) programska načela udruženja, 2) aktivnosti udruženja i njegovih članova i 3) učinak i srazmernost preduzetih mera nadležnih državnih organa prema udruženju i njegovim članovima. Postupajući na taj način Sud konstatuje sledeće:
1. Programska načela udruženja
a) Uvidom u opšte akte udruženja „SNP 1389“ i SNP „NAŠI“ Sud je utvrdio sledeće činjenice: osnivački akt udruženja građana „Srpski narodni pokret 1389“ određuje da je oblast ostvarivanja ciljeva Udruženja „kritička delatnost na polju kulture i socijalnih delovanja“, dok za ciljeve osnivanja ističe: ostvarivanje srpskih nacionalnih interesa, zaštitu teritorijalnog integriteta i „suverenosti države Srbije, sprečavanje političkih, ekonomskih i kulturnih tendencija globalizma, afirmisanje autentične srpske kulture u najširem smislu i, ostvarivanje opšte ljudske pravde i jednakosti“. Statut Udruženja utvrđuje: „da se Udruženje ne može baviti formiranjem bilo kakvih tajnih i paravojnih udruženja, da je rad javan, da se Udruženje „suprotstavlja kršenju zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava, netrpeljivosti zasnovanoj na rasnoj, nacionalnoj ili verskoj pripadnosti“; da podržava svaku grupu građana ili pojedinca kome su realno ugrožena neka od prava; da samo ili u zajednici sa drugim organizacijama organizuje humanitarne akcije, javne skupove, stručne skupove, nastupe u medijima, javno delovanje i okupljanje građana, stručnjaka i organizacija; da radi na okupljanju svih patriotskih organizacija i pojedinaca koji žele da se afirmiše srpska sabornost, da sve svoje aktivnosti sprovodi u duhu važećih zakona i propisa; da Udruženje može zaključivati sporazume o saradnji sa drugim patriotskim organizacijama u zemlji i inostranstvu. Dokument pod nazivom „Osnovni ciljevi SNP 1389“ određuje kao ciljeve Udruženja, pored ostalog, „oslobođenje i ujedinjenje svih srpskih zemalja u jednu srpsku državu (pod pojmom svih srpskih zemalja podrazumevamo: celokupnu teritoriju današnje Republike Srbije sa njenim pokrajinama Kosovom i Metohijom, kao i Vojvodinom, Republike Crne Gore, Republike Makedonije, Republike Srpske i Federacije BiH, kao i prostor okupirane RSK s teritorijalnim proširenjima i severni deo Republike Albanije)“; socijalnu pravdu; zalaganje za globalne integracije druge vrste, pre svega za saradnju sa Ruskom Federacijom i ostalim zemljama BRIK-a, kao i sa svima koji se suprotstavljaju nazadnim vrednostima Novog Svetskog Poretka (pod kojim se podrazumeva Evropska unija, NATO i Međunarodni monetarni fond). Kao „programska načela“ se određuju: rodoljublje, pravoslavna vera, sloga, očuvanje državnog suvereniteta i teritorijalne nedeljivosti Srbije, porodične vrednosti, socijalna pravda, ćirilično pismo i čuvanje čistote i bogatstva srpskog jezika, srpska (evropska) tradicija naspram „europske modernizacije“, borba protiv sektaštva i unijaćenja i „borba protiv narkomanije, gej pokreta i ostalih devijantnih pokreta i vidova ponašanja“.
b) Opšti akt udruženja SNP „NAŠI“ - dokument pod nazivom „SNP NAŠI-Politički program“ kao jedini raspoloživi programski akt udruženja SNP „NAŠI“ objavljen je na internet sajtu ovog udruženja i priložen Sudu od strane predlagača. On, pored osnovnih određenja, sadrži: da je cilj Udruženja da Srbija bude društvo mogućnosti, koje je "fer u odnosu na sve njene građane" i da Udruženje "namerava da u potpunosti podrži i ohrabri nezavisnost i inicijativu svakog građanina Srbije" koja je u skladu sa Ustavom i zakonom; da "želi Srbiju koja je spremna na sve, pa i na najneočekivanije prelome istorijskog razvoja", koja je u stanju da pouzdano zaštiti svoje nacionalne interese; da Udruženje teži da svakim novim danom učestvuje u izgradnji i stvaranju jedne lepše Srbije; da će nasuprot političkim strankama i njihovim dnevno političkim interesima, Udruženje raditi zarad dobrobiti države i naroda, a ne stranke i pojedinaca, graditi Srbiju duhovnosti, umetnosti, nauke, obrazovanosti, vaspitanosti, tradicije, dostojanstva, materijalne sigurnosti, psihofizičkog zdravlja, radosti i sporta i na rešavanju najvećih društvenih problema kao što su: alkoholizam, iseljavanje mladih stručnjaka i bela kuga. U odeljku „Politički program i osnovi strategije SNP NAŠI“ navodi se da je ideologija Udruženja srpsko rodoljublje i domaćinski poredak, kao ideologija stabilnosti i razvoja, konstantno kreativno obnavljanje društva bez stagnacije i revolucije, očuvanje i modernizacija Srbije na osnovu njene istorije, kulture i duhovnosti, te se, kao osnovi strategije Udruženja navode: Evroazijske integracije, nasuprot prozapadnim strankama u Srbiji, čije zalaganje za Evropsku uniju i evroatlanske integracije dovode do apsolutnog gubitka državotvornosti, ekonomskog pustošenja, moralnog i duhovnog sunovrata, uništenja svake perspektive i svih vrednosti srpskog društva; "zalaganje za globalne integracije druge vrste, za saradnju sa Ruskom Federacijom i ostalim zemljama BRIK-a", a kao jedan od prioriteta u spoljnoj politici - "pristupanje Srbije budućoj Evroazijskoj Uniji kroz usmeravanje snaga i kroz insistiranje na trenutno, među evroazijskom intelektualnom i političkom elitom, najzastupljenijem i opšteprihvaćenom konceptu Evroazijske Unije koji podrazumeva Beograd kao glavni četvrti grad i centar Evroazijske Unije"; da je cilj delovanja Udruženja socijalna pravda, društvena odgovornost i narodna vlast (što obuhvata i borbu protiv svega onoga što narušava instituciju porodice i moralnog društva, a podrazumeva narkomaniju, tzv. gej pokrete ... itd), politička državotvorna platforma oslobođenja i ujedinjenja svih srpskih zemalja u jednu srpsku državu (pod pojmom „svih srpskih zemalja“ podrazumeva se celokupna teritorija današnje Republike Srbije sa njenim pokrajinama Kosovom i Metohijom, kao i Vojvodinom, Republike Crne Gore, Republike Makedonije, Republike Srpske i Federacije BiH, kao i prostor okupirane RSK s teritorijalnim proširenjima i severni deo Republike Albanije), te da Udruženje Srbiju vidi kao "teritorijalno Vaskrslu državu u čijem sklopu se nalaze sve srpske zemlje koje su okupirane u ratovima devedesetih". Kao „programska načela“ navode se rodoljublje, pravoslavna vera, kultura, dostojanstvo i nasleđe..., te određuje da su „Tradicionalne vrednosti i porodica temelj za rast i vaspitanje svakog pojedinca. Porodica je utočište i prava ćelija društva u kojoj se formira svaki pojedinac, tako da naša pravoslavna tradicija igra veliku ulogu u formiranju ličnosti deteta, kako bi bilo zaštićeno od najezde antikulture koja dolazi iz pojedinih zapadnih zemalja, i koja se oličava u sektaštvu, narkomaniji, materijalizmu, individualizmu, ideologijama gej pokreta, i ostalih devijantnih grupa.“
Na osnovu izložene sadržine statutarnih i programskih akata oba udruženja Sud nije našao da se njima kao ciljevi udruživanja ili načela delovanja ustanovljavaju one aktivnosti koje bi bile usmerene na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje, što odredba člana 55. stav 4. Ustava predviđa kao osnov za zabranu udruženja.
Sud je pri tom naročito i posebno razmotrio i one delove navedenih akata koje je predlagač apostrofirao kao dokaz protivustavnog delovanja udruženja, odnosno kao statutarnu i programsku podlogu za takvo delovanje. U tom smislu, predlagač je kao sporne istakao: 1) izvode iz dokumenata „Osnovni ciljevi SNP 1389“ i „SNP NAŠI-Politički program“ (ranije i akt Osnovni ciljevi ''SNP NAŠI 1389'') u delovima kojima se kao ciljevi delovanja udruženja navode „oslobođenje i ujedinjenje svih srpskih zemalja u jednu srpsku državu sa jedinstvenim pojmom 'svih srpskih zemalja'“, 2) izvode iz tih dokumenata u kojima se kao ciljevi i programska načela udruženja navode: „rodoljublje, pravoslavna vera, sloga i očuvanje državnog suvereniteta i teritorijalne nedeljivosti Srbije, porodične vrednosti, socijalna pravda, ćirilično pismo i čuvanje čistote i bogatstva srpskog jezika, srpska (evropska) tradicija naspram evropske modernizacije, borba protiv sektaštva i unijaćenja i borba protiv narkomanije, gej pokreta i ostalih devijantnih pokreta i vidova ponašanja“.
Sud nije prihvatio kvalifikacije programskih orijentacija udruženja date od strane predlagača kao dokaz da se na taj način: 1) „zloupotrebljava ustavno pravo na udruživanje koje je uslovljeno time da se ne ugrožavaju ista takva prava pripadnika drugih naroda“; 2) da se navedenim formulacijama „podrazumeva primena nasilja da bi navedeni ciljevi bili ostvareni“, odnosno, da se „vrši diskriminacija prema određenim grupama i opcijama i pojedine osobe se negativno izdvajaju iz populacije.“ Sud nalazi da citirani delovi opštih akata udruženja, posmatrani u kontekstu celine programskih i političkih opredeljenja sadržanih u tim aktima predstavljaju izraz shvatanja grupe građana koju povezuje isti ili sličan pogled na vrednosti koje treba afirmisati u društvenoj zajednici, a koje će oni ostvarivati svojom aktivnošću. Polazeći od ustavnih jemstava slobode misli, savesti, uverenja i veroispovesti iz člana 43. stav 1. Ustava, slobode mišljenja i izražavanja iz člana 46. stav 1. Ustava i slobode izražavanja nacionalne pripadnosti iz člana 47. stav 1. Ustava, Sud smatra da je sloboda izbora i iskazivanja stavova o različitim pitanjima života u društvu i državi pravo svakog čoveka kao individue, koje se može upražnjavati i u zajednici sa drugim licima i kao takvo je sastavni deo slobode udruživanja zajemčene odredbom člana 55. stav 1. Ustava. Navedenu ustavnu garanciju slobode udruživanja, koju afirmiše i odredba člana 3. stav 1. Zakona o udruženjima, prema kojoj se udruženje osniva i organizuje slobodno i samostalno je u ostvarivanju svojih ciljeva, prati istovremeno ustavno i zakonsko određenje o tome koja su delovanja udruženja osnov za njegovu zabranu. Sud smatra da navedeni opšti akti i u njima sadržana programska opredeljenja udruženja čija se zabrana rada traži ne mogu predstavljati pravno validni dokaz o postojanju ustavnog osnova za izricanje takve mere. Ovo iz razloga što se kvalifikacije proklamovanih ciljeva udruženja i način njihovog ostvarenja ne mogu okarakterisati kao nesporne aktivnosti usmerene na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Stoga je suprotne tvrdnje predlagača Sud okarakterisao kao činjenično i pravno neutemeljene.
Sud ocenjuje da se nabrajanje navedenih ciljeva aktivnosti, odnosno vrednosti koje udruženja po svom viđenju ističu kao svrhu svog delovanja i iskazuju kroz sadržinu javno dostupnih opštih akata udruženja, ne mogu okarakterisati kao nesporna zagovaranja protivustavnog delovanja. Naime, bez obzira što je u njima iskazana volja za ostvarenjem određenih ciljeva, kao što je „oslobođenje i ujedinjenje svih srpskih zemalja u jednu srpsku državu“, po oceni Ustavnog suda, ne može se prihvatiti stav predlagača da se time potvrđuje zalaganje udruženja za teritorijalne pretenzije prema drugim državama a suprotno međunarodno proklamovanoj politici Republike Srbije. Ovakav stav predlagača nije pravno relevantno potkrepljen ni kada je u pitanju iskazivanje volje za „borbu protiv narkomanije, gej pokreta i ostalih pokreta i vidova ponašanja“. Ustavni sud ukazuje da se tako iskazanom voljom udruženja realno otvara sumnja da li se takvim opredeljenjem pripadnika ovih udruženja atakuje na psihički i fizički integritet pripadnika onih kategorija građana koje, u okviru uživanja svima garantovanih ljudskih prava i sloboda, zagovaraju ili upražnjavaju svoje drugačije, prirodno uslovljene ili slobodno izabrane vrednosti. Međutim, Sud smatra da svaka sloboda izbora opredeljenja u svim sferama života pripada jednako svim građanima i da svi građani jednako podležu ograničenjima i zabranama koje pozitivni pravni sistem predviđa i sankcioniše. Sud je u konkretnom slučaju ocenio da pojedine odredbe navedenih opštih akata indirektno mogu inicirati protivustavne radnje, ali to ipak nije ni dovoljan ni neposredan osnov da bi se u odsustvu potvrđenog faktičkog protivustavnog delovanja udruženja moglo pouzdano zaključiti da se time iniciraju ili podstiču aktivnosti članova udruženja ili drugih lica na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje, u meri koja bi zahtevala ustavno-sudsku zabranu njihovog rada. Ovo sa razloga što, po stanovištu Ustavnog suda, izricanju takve mere mora prethoditi nesporno utvrđenje da su faktička delovanja i preduzete aktivnosti udruženja predstavljale zloupotrebu prava i sloboda, koje su od strane nadležnih državnih organa bezuspešno sankcionisane kontinuiranim i blagovremenim izricanjem adekvatnih mera.
2. Aktivnosti udruženja i njihovih članova
Sud je konstatovao da se prezentovanim dokazima ukazuje na pisane izjave udruženja čija se zabrana rada traži, lične izjave članova udruženja i izjave neidentifikovanih lica, te prikaz grafita, plakata i video zapisa, čije se autorstvo vezuje za udruženja ili njihove članove u periodu od marta 2008. godine do novembra 2011. godine. Predlagač je kvalifikovao značenje i cilj u njima sadržanih poruka kao: „izrugivanje“, „izazivanje komentara“, „protivljenje“ „postavljanje jednih vrednosti iznad drugih“, „pozivanje na bojkot“, „isključivanje tolerancije“, „pozivanje na sabornu borbu“, „izražavanje diskriminatorskih stavova prema LGBT grupi“, „izražavanje diskriminatorskog stava prema drugim narodima“, „diskriminaciju građana“, „širenje govora mržnje“, „impliciranje nasilja“, „pozivanje na nasilje“, „pozivanje na nasilničko ponašanje“, „indirektno pozivanje na nasilje“ i „pozivanje na učešće u nasilju“.
Međutim, predstavnici udruženja su na javnoj raspravi objasnili značenje i cilj spornih izjava i napisa i ukazali na povode i motive u čijem su kontekstu nastali. S tim u vezi pozvali su se na svoja Ustavom garantovana demokratska prava građana na slobodu mišljenja i izražavanja, istakavši da njihovi stavovi saopšteni u pisanim izjavama i kroz preduzete aktivnosti nisu upereni protiv pripadnika drugih grupa i individua, već protiv ideja koje oni zagovaraju, propagiraju i šire. U celini su negirali i tvrdnje predlagača da je izjavama, napisima ili radnjama članova udruženja vršeno ili podsticano bilo kakvo nasilje.
Ceneći stavove i tvrdnje predlagača sučeljene sa njihovim osporavanjem od strane udruženja čija se zabrana rada traži, Sud nije našao da prezentovani dokazi po svojoj sadržini potvrđuju značenje i efekte koje im predlagač pripisuje, svojim tumačenjem. Navedene izjave i aktivnosti se mogu u kontekstu konkretnih događaja protumačiti kao izraz nedopuštenog delovanja koje se može i mora sankcionisati od strane nadležnih državnih organa, bez obzira što ih predstavnici udruženja predstavljaju kao izraz subjektivnog viđenja i kao reakciju na događaje inicirane od strane drugih lica. Pri tome, Ustavni sud ukazuje da se odredbom člana 46. Ustava jemči sloboda mišljenja i izražavanja, ali samo u skladu sa Ustavom utvrđenim razlozima za njeno zakonsko ograničenje. Na taj način Ustavom se postavlja brana mogućim zloupotrebama ove slobode na štetu drugih, pozivom na zaštitu opštih interesa. Stoga Ustavni sud smatra da je postojalo ne samo pravo, već i obaveza nadležnih državnih organa da u svakom konkretnom slučaju preduzmu zakonom propisane mere kako prema udruženju, tako i prema njegovim članovima, u svim slučajevima kada utvrde da su njihovim delovanjem prekoračene Ustavom utvrđene granice slobode i prava na javno iskazivanje sopstvenog mišljenja.
Tim povodom Sud primećuje da ne postoji srazmera između težine kvalifikacija iznetih od strane predlagača za pisane i grafičke poruke i mera koje su povodom njih preduzete od strane nadležnih državnih organa. Naprotiv, iz ukupnih navoda u predlogu i Sudu prezentovanih dokaza sledi da su za te vrste aktivnosti udruženja u samo dva slučaja preduzete mere gonjenja. Prvi, kada je 2. novembra 2010. godine Viši javni tužilac u Beogradu dostavio zahtev Odeljenju za javni red i mir Uprave policije grada Beograda za prikupljanje potrebnih obaveštenja povodom ponuđene nagrade putem internet sajta www.snp1389.rs u iznosu od 10.000 evra za informaciju o identitetu lica koje bezbednosnim službama Republike Srbije dojavi prebivalište haškog optuženika Ratka Mladića. U predlogu je navedeno da je tim povodom samo podnet optužni predlog od strane Višeg javnog tužilaštva u Beogradu - Posebno odeljenje za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala, ali bez navođenja podataka za koje krivično delo i kakav je ishod tog postupka. I drugi slučaj, kada je oktobra 2009. godine Prvo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu podnelo optužni predlog protiv Mladena Obradovića i Miše Vacića zbog krivičnog dela rasne i druge diskriminacije i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih naprava. Tom prilikom Miši Vaciću kao jednom od vođa Pokreta 1389 stavljeno je na teret da je u periodu od 18. do 20. septembra 2009. godine širio i predstavljao ideje koje zagovaraju diskriminaciju protiv pripadnika LGBT populacije, zasnovane na ličnom svojstvu-seksualnoj orijentaciji, tako što je distribuirao i pribavljao propagandni materijal - 229 nalepnica sa tekstom „Nećemo gej paradu, hoćemo patriotsku vladu“, „Pokret 1389“, a u sredstvima javnog informisanja davao izjave preteće i uvredljive sadržine za pripadnike LGBT populacije kao što su:“Zaštiti svoje dete“, „Ideja nije poziv na linč nego na formiranje jedinstvene galerije koja će pomoći ljudima da prepoznaju pedere i sklone decu iz njihove okoline, pedera ima svuda, u komšiji i učitelju itd“. Međutim, Sudu nije prezentovan i relevantan dokaz da su ove aktivnosti Miše Vacića inicirane, podržane ili odobrene od strane udruženja „SNP 1389“. Osim toga, predlagač ne navodi ni jedan podatak o drugom krivičnom delu nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih naprava, čije je izvršenje istim optužnim aktom stavljeno na teret okrivljenom zbog ne manjeg stepena društvene opasnosti, niti, pak, pruža dokaze Ustavnom sudu o toku i ishodu tog krivičnog postupka.
3. Preduzete mere nadležnih državnih organa
Sud je uvažio objektivno uslovljenu teškoću za predlagača da diferencirano i jasno izloži koji navodi i s tim u vezi ponuđeni dokazi predstavljaju materijalno-pravnu podlogu za odlučivanje o predloženoj zabrani rada predmetnih udruženja. S tim u vezi, Sud konstatuje da izneti neprecizni navodi i ponuđeni dokazi sadrže nedostatke zbog kojih se ne može pouzdano utvrditi vrsta kažnjivog dela, brojnost preduzetih mera, identitet i pripadnost lica protiv kojih je mera preduzeta, niti pravnosnažni ishod pokrenutih postupaka.
Iz podataka datih u predlogu može se okvirno zaključiti da je u odnosnom periodu podneto približno 30 krivičnih prijava, ali je samo za neke od njih navedena i pravna kvalifikacija dela („ugrožavanje sigurnosti“-1, „uništenje i oštećenje tuđe stvari“-4, „napad na službeno lice“-1, „lažna dojava“-1, „nasilničko ponašanje“-14, „rasna i druga diskriminacija“-1, „nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih naprava“-1). I u pogledu ishoda postupaka prezentovani su samo delimični podaci koji ukazuju da je za sedam slučajeva postupak u toku, da su tri postupka okončana bez osuđujuće presude, i da je samo u jednom postupku koji se vodio prema maloletnom licu izrečena vaspitna mera. Takođe, u odnosu na identitet gonjenih lica i njihove pripadnosti udruženjima čija se zabrana rada predlaže, učesnici u postupku su izneli oprečne tvrdnje. U predlogu se navodi da je u aprilu 2011. godine doneta prvostepena presuda kojom su „optužena lica“ osuđena zbog krivičnog dela nasilničkog ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, „pri čemu je Igor Marinković osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci“. Predstavnici udruženja su na javnoj raspravi osporili identitet tog lica kao člana udruženja, a predlagač nije opovrgao moguću zamenu identiteta osuđenog lica i istoimenog člana jednog od udruženja. Predstavnici udruženja su takođe osporili kao nedokazane tvrdnje predlagača o pripadnosti i u predlogu imenovanih lica kao članova udruženja (Milan Dimitrijević i Dragan Glišović), u vezi sa navodom da je 19. septembra 2008. godine zabeležen fizički napad aktivista i simpatizera udruženja „SNP 1389“ , „Naši“ i „Obraz“ na grupu pripadnika LGBT populacije u klubu „Reks“ u Beogradu, zbog čega su „protiv četiri identifikovana učesnika“ podnete četiri krivične prijave i jedna prekršajna prijava. Međutim, Sudu nije tokom postupka pružen i pouzdan dokaz da su te aktivnosti organa gonjenja uperene protiv aktivista udruženja čija se zabrana rada traži. Šta više, predlagač nije obavestio Sud ni o preduzetim radnjama po podnetim krivičnim prijavama na koje se pozvao kao dokaz o protivustavnom delovanju pojedinih članova tih udruženja.
Iz podataka datih u predlogu u vezi sa vođenim prekršajnim postupcima, sledi da je podneto približno 20 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Od tog broja, za 18 slučajeva nije navedena pravna kvalifikacija dela. Preostala dva slučaja se odnose na „vređanje“, odnosno „odbijanje prekida javnog skupa“. Takođe, prezentovani dokazi o ishodu postupaka ukazuju da je izrečena jedna kazna zatvora u trajanju od 30 dana, jedna kazna zatvora od 15 dana uz novčanu kaznu od 5.000 dinara, i jedna novčana kazna od 5.000 dinara, ali bez konkretizacije samih izvršilaca (označeni sintagmom „identifikovanim licima“). Osporene su i tvrdnje predlagača o učešću članova udruženja u pojedinim akcijama (događaj od 24. aprila 2009. godine, povodom koga je, zbog osnovane sumnje da su učestvovali u pripremanju napada na pripadnike romske zajednice, privedeno „pet lica koja su se izjasnila kao aktivisti i simpatizeri organizacija Nacionalni stroj, Obraz i udruženja '1389', kod kojih su pronađene metalne šipke i pirotehnička sredstva, te su podneti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka“). Predstavnici udruženja su na javnoj raspravi negirali učešće udruženja ili njihovih članova u tom događaju. O tim tvrdnjama predstavnika udruženja predlagač nije izrazio protivljenje niti je ponudio Sudu adekvatne protivdokaze.
Takođe, prezentovani podaci o krivičnom i prekršajnom gonjenju lica kojima predlagač pripisuje svojstvo člana udruženja, nisu uverili Sud da postoji odgovarajuća srazmera između zahteva za zabranu rada udruženja i preduzetih mera krivičnog i prekršajnog gonjenja prema pojedinim članovima udruženja. Ovo iz razloga što se, iz Sudu prezentovanih dokaza o izvršenim kažnjivim delima i tim povodom preduzetim merama u periodu od marta 2008. godine do oktobra 2011. godine, ne može utvrditi tačan broj pokrenutih postupaka, vrsta dela koje je predmet optužbe, da li je i na koji način postupak pravnosnažno okončan u odnosu na konkretno lice, niti se može pouzdano identifikovati pripadnost gonjenog lica nekom od udruženja čija se zabrana traži. To je posledica činjenice da se u pojedinim slučajevima opisuju događaji u kojima su vršena kažnjiva dela uz istovremene aktivnosti članova drugih udruženja građana („Obraz“ i „Nacionalni stroj“, „1389“). Predstavnici predmetnih udruženja su na javnoj raspravi negirali učešće svojih članova u događajima koji su u predlogu pobrojani bez navođenja imena lica kojima su izrečene kaznene mere. Takođe, tom prilikom su osporena i svojstva članova udruženja za pojedina lica čija su imena navedena u predlogu. Međutim, uprkos ovakvom osporavanju odlučnih činjenica, predlagač nije Sudu dostavio ni jedan novi dokaz kojim bi se ove tvrdnje predstavnika udruženja demantovale, odnosno naknadno potvrdili njegovi stavovi o učešću članova udruženja u tim događajima. Kod takvog činjeničnog stanja Sud nije mogao prihvatiti tvrdnju predlagača da su pravno nedopuštena delovanja tih lica činjena po nalogu ili uz znanje i odobrenje udruženja čija se zabrana traži. Ovo utoliko pre što teret dokazivanja istinitosti takve tvrdnje leži na predlagaču koji je u obavezi da Sudu pruži pouzdane dokaze za utvrđivanje odlučnih činjenica na kojima se tvrdnja temelji. U tom kontekstu Ustavni sud naglašava i da pokrenuti krivični ili prekršajni postupci, bez prezentovanja podataka o njihovom pravnosnažnom ishodu, ne mogu predstavljati pravno relevantne dokaze, a još manje to mogu biti podaci o podnetim krivičnim prijavama, bez obzira na to što su njima obuhvaćena lica koja su i nesporni članovi udruženja čija se zabrana rada traži.
U sprovedenom postupku nisu potkrepljene ni konstatacije predlagača da je u periodu od 20. maja 2009. godine do 19. marta 2011. godine zabranjeno održavanje 13 javnih skupova čiji su sazivači navedena udruženja, odnosno lica kojima se pripisuje svojstvo člana udruženja. Sud je konstatovao da se devet rešenja odnosi na javne skupove čiji je sazivač udruženje „SNP 1389“ ili zajedničko udruženje „SNP NAŠI 1389“, dok se preostala rešenja odnose na zabrane skupova čiji je sazivač fizičko lice bez naznake pripadnosti određenom udruženju, kao i na zabrane skupova u organizaciji drugih udruženja. Sud nalazi da odluke o zabrani održavanja javnih skupova koje sadrže samo lično ime fizičkog lica, bez određenja da skup sazivaju u ime određenog udruženja ili u svojstvu člana udruženja, ne mogu predstavljati pravno relevantan dokaz o aktivnostima konkretnog udruženja. To nisu prihvatljivi dokazi o zabranama skupova udruženja čija se zabrana rada traži, niti se za tu ocenu mogu smatrati pravno relevantnim dokazima odluke o zabrani koje su izrečene drugim udruženjima. Osim toga, Sud je samo u jednom od prezentovanih devet slučajeva zabrana skupa utvrdio da je to učinjeno zbog procene nadležnog organa da na skupu može doći do izazivanja i podsticanja nacionalne, rasne, verske netrpeljivosti i mržnje iz člana 9. Zakona o okupljanju građana. U preostalih osam slučajeva razlog zabrane je bio sprečavanje ometanja javnog saobraćaja, ugrožavanja zdravlja, javnog morala ili bezbednosti ljudi i imovine iz člana 11. Zakona. Zbog toga Sud ne može prihvatiti tvrdnju predlagača da su zabrane tih skupova izrečene zbog diskriminacije drugih grupa i naroda, odnosno opasnosti od nasilnog rušenja ustavnog poretka.
Ustavni sud ocenjuje da ni odluke o prekršajnoj odgovornosti lica za kršenje odredaba Zakona o okupljanju građana ne potkrepljuju tvrdnju predlagača o osnovanosti predložene mere zabrane rada navedenim udruženjima. Ovo iz razloga što je Sud na osnovu prezentovanih mu dokaza utvrdio da se od 15 dostavljenih odluka suda za prekršaje, samo dve odnose na članove udruženja čija se zabrana traži (na Igora Marinkovića koji je zbog prekršaja iz člana 15. stav 1. tačka 5) Zakona o okupljanju građana i člana 12. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 dana i novčanu kaznu od 5.000 dinara, i na Mišu Vacića koji je zbog prekršaja iz člana 15. stav 1. tačka 2) Zakona o okupljanju građana osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 30 dana.). Preostalih 12 odluka odnose se na lica koja nisu pripadnici udruženja. S tim u vezi, Sud konstatuje da podvrgavanje prekršajnoj odgovornosti lica za koja nije pouzdano utvrđena pripadnost udruženju čija se zabrana rada traži ne može biti dokaz o preduzetim aktivnostima državnih organa na gonjenju članova udruženja kao učinilaca kažnjivih dela. Sa druge strane, činjenica da je u samo dva slučaja doneta osuđujuća presuda za članove tih udruženja ne potkrepljuje pretpostavku da su i po ovom osnovu od strane državnih organa iscrpljene sve adekvatne mere zaštite demokratskih vrednosti društva, zbog čega bi bilo mesta izricanju zabrane rada istih, kao nužnog i jedino adekvatnog odgovora države na takvo kršenje Ustavom zajemčenih sloboda.
Sud je cenio i naknadno dostavljene dokaze o preduzetim merama povodom kršenja odredaba Zakona o javnom redu i miru. Iz tih dokaza se vidi da je gonjenje preduzimano isključivo na temelju odredbe člana 12. stav 1. Zakona, koja propisuje: „Ko prosjačenjem ili skitničanjem, ili nepristojnim, drskim i bezobraznim ponašanjem ugrožava spokojstvo građana ili remeti javni red i mir, kazniće se novčanom kaznom do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana“. Iz osam dostavljenih presuda vidljivo je da su one donete 6. marta 2011. godine, po zahtevima od 5. marta 2011. godine za prekršaj čiji opis glasi: „Što je dana 5. marta 2011. godine u 18.30 časova u Beogradu u ul. Bulevar Zorana Đinđića br. 64 ispred zgrade B92 narušavao/la javni red i mir na način što je istakao/la transparent dužine oko 4 metra i visine oko 1 metar sa natpisom B (kukasti krst) 92 ISTINA I LjUBAV PREMA SRBIJI, POBEDIĆE VAŠE LAŽI O NAMA.“ Međutim, ni te odluke ne sadrže konstataciju o pripadnosti odgovornih lica udruženju čija se zabrana rada traži, niti su dokaz da su to prekršaji učinjeni na javnom skupu sazvanom od strane nekog od tih udruženja. Istina, predstavnik udruženja „SNP 1389“ je na javnoj raspravi potvrdio da su te aktivnosti preduzete u organizaciji udruženja kao reakcija na uskraćivanje prava na demanti od strane te medijske kuće, ali to samo po sebi ne može biti i dokaz o postojanju ustavnih razloga za zabranu rada tih udruženja i opravdanost izricanja takve mere u demokratskom društvu.
V
Polazeći od iznete sveobuhvatne analize programskih načela udruženja, aktivnosti udruženja i njegovih članova i srazmernosti već preduzetih mera nadležnih državnih organa prema udruženjima i njihovim članovima, Sud je zaključio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni Ustavom utvrđeni uslovi za zabranu rada udruženja „SNP 1389“ i SNP „NAŠI“. Takva ocena Suda temelji se na stanovištu da zabrana rada udruženja mora predstavljati nužnu meru demokratskog društva. U tom kontekstu Sud ukazuje da ova mera predstavlja poslednji odbrambeni akt demokratskog društva kada delovanje i aktivnosti udruženja i njegovih članova krajnje ozbiljno i intenzivno krše Ustavom zajemčena prava i slobode tako da se njima na nesumnjiv način želi ostvariti nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Stoga je Sud stanovišta da je ovu meru moguće izreći tek kada se pouzdano utvrdi da sve prethodno preduzete mere nadležnih državnih organa nisu sprečile kontinuirano delovanje udruženja i njegovih aktivnosti usmerenih na ostvarivanje Ustavom zabranjenih ciljeva. Sud je zaključio da se u konkretnom slučaju ne može pouzdano utvrditi postojanje ustavnih razloga za izricanje najteže mere kao što je zabrana rada udruženja građana. U tom kontekstu, Sud primećuje da preduzete mere od strane nadležnih državnih organa prema članovima udruženja ne predstavljaju adekvatan odgovor demokratskog društva za učinjene povrede prava zbog čijeg bi neuspeha Ustavni sud mogao i morao zabraniti rad njihovih udruženja. Na opravdanost izricanja takve mere ne upućuju ni Sudu prezentirani dokazi o brojnosti učinjenih povreda zakona i težini izrečenih mera pojedinim članovima udruženja. Iz tih razloga Ustavni sud nije došao do pouzdanog uverenja da su u sistemu zaštite sloboda i prava nadležni državni organi prethodno već iscrpli sve mere prevencije i adekvatnog sankcionisanja protivpravnog delovanja ovih udruženja i njihovih članova, zbog čega bi se za svako dalje ponavljanje istih ili sličnih kažnjivih ili uznemiravajućih aktivnosti udruženja moralo pribeći izricanju mere zabrane njihovog rada, kao nužnog i jedino mogućeg odgovora države u demokratskom društvu.
Sledom rečenog Sud je našao da u sprovedenom postupku nije potvrđena osnovanost tvrdnje Republičkog javnog tužioca o postojanju odredbom člana 55. stav 4. Ustava utvrđenih razloga zbog kojih bi se mogao zabraniti rad udruženja „SRPSKI NARODNI POKRET 1389“ i SNP „NAŠI“, pa je otuda i odlučeno kao u tački 1 izreke.
To su razlozi zbog kojih je, na temelju odredaba člana 42a stav 1. tačka 2) i stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
ZAJEDNIČKO IZDVOJENO MIŠLjENjE
u odnosu na Odluku Ustavnog suda broj VIIU-482/2011
od 14. novembra 2012. godine
Ustavni sud je na sednici od 14. novembra 2012. godine, u predmetu broj VIIU-482/2011, većinom glasova, doneo Odluku kojom je odbio predlog za zabranu rada udruženja građana "Srpski narodni pokret 1389" iz Beograda i Udruženja građana SNP "Naši" iz Aranđelovca (tačka 1. izreke), a odbacio predlog za zabranu rada udruženja građana "SNP NAŠI 1389" (tačka 2. izreke).
U vezi sa delom tačke 1. izreke Odluke koji se odnosi na Udruženje građana SNP "Naši" iz Aranđelovca i sa obrazloženjem Odluke izdvojili smo mišljenje iz više razloga:
Prvo, smatramo da je po predlogu Republičkog javnog tužioca za zabranu rada navedenih udruženja trebalo formirati tri posebna predmeta i voditi tri odvojena postupka, jer se radi o tri udruženja koja se razlikuju po svom statusu, po svojim aktima, po svom delovanju i dr.
Drugo, po našem shvatanju, ne postoji ustavni osnov da Ustavni sud odlučuje o zabrani rada udruženja građana koja nisu registrovana. Naglašavamo da nadležnost Ustavnog suda predstavlja materiu constitutionis, te pozivanje na odredbu člana 51. stav 2. Zakona o udruženjima ("Službeni glasnik RS", br. 51/09 i 99/11) nema svoje ustavno utemeljenje, jer se po opšteprihvaćenom stanovištu naše pravne struke, a i u skladu sa dosadašnjim postupanjem Ustavnog suda, nadležnost ovog suda utvrđena Ustavom ne može ni proširivati niti umanjivati aktima niže pravne snage od Ustava. Očigledna je tendencija zakonodavca izražena u Zakonu o udruženjima da sve sporove u vezi rada udruženja "prebaci" pred Ustavni sud, ne vodeći računa o Ustavom uspostavljenoj nadležnosti pojedinih organa u ovoj oblasti, kao i o tome da Ustavni sud nije organ po ostatku ili redovni sud, već je njegova osnovna funkcija zaštita ustavnosti i zakonitosti i ljudskih i manjinskih prava.
Treće, predlagali smo pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 50. stav 1. i člana 51. stav 2. Zakona o udruženjima, jer iz odredaba člana 55. Ustava proizlazi da Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje koje je upisano u registar kod nadležnog državnog organa. Po našem mišljenju, Ustavni sud s obzirom na svoju nadležnost i mesto u ustavnom poretku Republike Srbije treba da odlučuje samo o onim udruženjima koja imaju svojstvo pravnog lica, odnosno koja su upisana u registar, a ne i o udruženjima, kao što je Udruženje građana SNP "Naši" iz Aranđelovca, koja nemaju status pravnog lica i na koja se shodno primenjuju pravila o građanskom ortakluku (član 2. stav 3. Zakona o udruženjima).
Četvrto, smatramo da je u ovoj vrsti sporova pred Ustavnim sudom došlo do izražaja svojevrsno ad hoc odlučivanje, bez jasno utvrđenih kriterijuma i stavova. Utvrđivanje načelnih pravih stavova povodom predloga za zabranu rada udruženja bilo je posebno značajno kada se ima u vidu da je postupak zabrane rada udruženja u Zakonu o Ustavnom sudu podnormiran, da nisu uređene faze postupka, shodna primena odredaba drugih procesnih zakona, niti pravno dejstvo odluka Ustavnog suda i mere koje se mogu naložiti kada Sud odluči da zabrani rad udruženja. Nije sporna činjenica da Ustavni sud u rešavanju ovih sporova do sada nije imao izgrađenu praksu, a da u savremenim evropskim zemljama skoro nijedan ustavni sud ne odlučuje o zabrani rada udruženja u prvom i poslednjem stepenu. Ukazujemo i na to da Ustavni sud ima brojne stavove utvrđene u domenu normativne kontrole; da je pre odlučivanja o ustavnim žalbama utvrdio stavove o načinu postupanja po ustavnim žalbama, pretpostavkama za njihovo podnošenje, kao i sadržini odluka koje se po njima donose; da je na isti način Sud postupio pre započinjanja rada i vođenja postupaka po žalbama i ustavnim žalbama neizabranih sudija i tužilaca.
Peto, ističemo da Ustavni sud nije utvrdio karakter postupka za zabranu rada udruženja, što je, po našem mišljenju, dovelo do neujednačenog postupanja prilikom odlučivanja o zabrani rada udruženja "Otačestveni pokret Obraz" u predmetu VIIU-249/2009 i o zabrani rada tri udruženja u predmetu VIIU-482/2011 na koji se odnosi ovo zajedničko izdvojeno mišljenje.
Šesto, smatramo da su u navedenim predmetima primenjeni različiti kriterijumi pri oceni osnivačkih akata i delovanja udruženja.
Sedmo, i ovom prilikom ukazujemo da je vidna aljkavost Republičkog javnog tužilaštva u pripremi predloga za zabranu rada udruženja. Ustavni sud je prvobitno podneti predlog vratio podnosiocu na uređenje, jer nije bio pripremljen na način koji bi omogućavao postupanje Suda. S obzirom na nedostatke koje je sadržavao prvobitni tekst predloga, počev od identifikacije udruženja čija se zabrana rada tražila, pa do predloženih mera, bilo je, po našoj oceni, dovoljno osnova da se taj predlog za zabranu rada udruženja odbaci kao neuredan, a ne da se nakon više dopuna predloga pristupi meritornom odlučivanju.
Kako zbog nedostatka vremena nismo mogle izneti detaljnu i celovitu argumentaciju za sve iznete stavove, to ćemo učiniti u tekstu izdvojenog mišljenja koje će biti sačinjeno za Bilten Ustavnog suda.
Sudije Ustavnog suda
dr Bosa Nenadić
Katarina Manojlović Andrić
Ustavni sud je na sednici od 14.novembra 2012. godine u predmetu broj VIIU-482/2011, doneo Odluku kojom je odbio predlog za zabranu rada udruženja građana „SRPSKI NARODNI POKRET 1389“ iz Beograda i Udruženja građana SNP „NAŠI“ iz Aranđelovca i odbacio predlog za zabranu rada udruženja građana „SNP NAŠI 1389“.
Odluku prethodno navedene sadržine podržavam. Ono iza čega ne mogu da stanem bez izdvajanja svoga mišljenja i što svojim glasom ne mogu da podržim bez jasnog distanciranja od stava ostalih sudija odnosi se na obrazloženje koje prati navedenu izreku donete Odluke, a tiče se, po mome razumevanju stvari, svojevrsne izmene pristupa Suda u rešavanju pitanja zabrane rada udruženja. Tačnije, iskazane promene kako samog načina, tako i pravca promišljanja Ustavnog suda na putu koji je Sud prošao do formiranja i donošenja odluke, u odnosu na onaj ispoljen prilikom donošenja Odluke VIIU-249/2009 („Službeni glasnik RS“ broj 69. od 20. jula 2012, str.89-101), kojom je izrečena zabrana rada Udruženju građana „Otačestveni pokret Obraz“. Ta zabrana je izrečena „zbog delovanja usmerenog na kršenje zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanja nacionalne i verske mržnje“, a istom odlukom naloženo je brisanje ovog Udruženja iz Registra udruženja koji vodi Agencija za privredne registre, danom dostavljanja ove odluke Agenciji. Zato, suštinu ovog izdvojenog mišljenja treba videti prvenstveno u isticanju činjenice iskazivanja tog, po mome shvatanju, neopravdljivo različitog pristupa Ustavnog suda, koji se takvim iskazuje ne samo prema Udruženju građana „Otačestveni pokret Obraz“, sa jedne strane, i udruženjima građana „SRPSKI NARODNI POKRET 1389“ iz Beograda i SNP „NAŠI“ iz Aranđelovca, sa druge strane, već, u krajnjoj liniji, prema slobodi udruživanja kao takvoj i postavljanju granica njenom uživanju u demokratski uređenom društvu. U vezi sa obrazloženjem Odluke, u kome je sadržana argumentacija na osnovu koje je formiran stav Suda o ovoj spornoj pravnoj stvari nesporno izvanredne važnosti, nužno moram da istaknem da ga, po mome sudu, u odnosu na prethodno obrazloženje koje je pratilo Odluku o zabrani rada udruženja građana „Otačestveni pokret Obraz“, odlikuje višestruka različitost. Tu različitost ja prepoznajem već kod odabranog polaznog stanovišta, tačnije, kod iskazane opredeljenosti za način postupanja, zatim, kod načinjenog izbora uporišnih tačaka na koje će se zauzeti stavovi osloniti i, u vezi sa njima, ukazane prednosti pojedinim od njih, pa, na kraju, i u pogledu ukupnog duha obrazloženja kao jednog celovitog koncepcijskog pristupa koji je omogućio zasnivanje citirane Odluke upravo sa navedenom sadržinom.
Slučaj je hteo da se u jednoj istoj kalendarskoj godini, u razmaku od nepunih šest meseci, od strane istovetnog sudijskog sastava, Ustavni sud u dva navrata oglasi stručnoj i opštoj javnosti u Srbiji i, s obzirom na sadržinu pitanja koje je bilo predmet sudovanja, zasigurno i javnosti izvan granica naše zemlje, dvema različitim odlukama o spornoj pravnoj stvari iste, nesporno izuzetno osetljive, prirode - ograničenja Ustavom ujemčene slobode udruživanja. Tako se u istovetnim društvenim uslovima, koji se u tako kratkom vremenskom periodu nisu mogli osetnije izmeniti, „sudilo“ udruženjima bliskih pogleda i sličnih ciljeva čijem ostvarenju teže, i koja se, uz sve to, nisu iskazala bitno drugačijim načinom delovanja, niti znatno različitim brojem svojih članova i sledbenika, a čija je sudbina, citiranim odlukama Ustavnog suda, sasvim različito određena. Za ustavno sudovanje vremenska distanca često znači mnogo, ponekad, u smislu krajnjeg ishoda, bezmalo i sve. U meri u kojoj se ustavno sudstvo razlikuje od redovnog sudstva, različit je i stepen uticaja društvenih prilika iz vremenskog razdoblja u kome se jedna odluka donosi. Razumevanje suštine spornog u jednoj ustavnosudskoj stvari neretko se primetno menja nakon proteka izvesnog vremenskog perioda. Razloge treba videti u dugom trajanju ustavnih normi, u njihovoj opštosti, načelnosti i tako ostvarenoj sposobnosti da „nadkriju“, obuhvate neminovne izmene društvenih odnosa u vremenu u kome su na snazi. A sve ovo, ponajpre se odražava upravo na pitanja povodom kojih se ceni mera dopustive slobode i prihvatljivosti širenja, prevazilaženja te ustanovljene mere. Pred Ustavnim sudom Srbije bilo je slučajeva kada je sam predlagač određenih zabrana odustajao od svojih predloga, jer je vreme proteklo u čekanju odluke Suda donelo drugi način gledanja i obesmislilo zahteve i očekivanja predlagača iz vremena sastavljanja predloga. U slučaju u vezi sa kojim izdvajam svoje mišljenje nije bilo tog proteka vremena koji bi se mogao, svojim trajanjem i u njemu ostvarenim promenama, nametnuti kao razlog ili uzrok izmene stava predlagača, ali ni samog Suda prilikom odlučivanja. Sve se desilo od leta do jeseni i u jednoj godini Ustavni sud je, po mome sagledavanju stvari, primenio dva različita načina razmatranja spornog pitanja zabrane rada udruženjima, odlučivši se za dva u nedopustivo izraženoj meri nepribližna pristupa i tako, konačno, doneo dve dijametralno različite odluke. Čini se, po mome viđenju, da je Sud, poklanjajući veru snazi određenog (a u pogledu ovih dveju odluka međusobno različitog) kruga činjenica te oslanjajući se na različita uporišna mesta, uz pozivanje na argumente koji su stavljani opet u različit celokupan kontekst donošenja zaključne pravne ocene, nedopustivo različito postupao. Pomenuću, primera radi, samo neka od takvih zapažanja. U obrazloženju odluke kojom je izrečena zabrana „Obraza“, gradeći svoje opredeljenje za zabranu kao neophodnu meru za dokazani karakter ove organizacije i opasnost koju ona svojim delovanjem predstavlja po srpsko društvo, Sud se poziva, između ostalog, i na okolnost da je „Republika Srbija relativno nedavno prošla kroz veoma težak istorijski period opterećen ratovima podstaknutim nacionalnom i verskom suprotstavljenošću naroda u regionu i da je demokratsko pluralističko društvo koje se izgrađuje još uvek opterećeno brojnim predrasudama koje imaju svoje duboke korene u istoriji naroda na prostorima Balkana“, te je „od posebnog (je) značaja zaštititi najvažnije društvene vrednosti svim sredstvima i blagovremeno sprečiti sve one pojave koje mogu, neročito stvaranjem okruženja nesigurnosti i straha za pripadnike čitavih društvenih grupa, poništiti napore kojima se iskazuje demokratska tradicija srpskog naroda“. Obrazlažući svoju drugu odluku, kojom se ne poseže za zabranom, Ustavni sud više svoje sudovanje o ovoj stvari ne stavlja u kontekst ovako prikazane države Srbije, kao da je dugo vreme učinilo da sećanja na spominjana dešavanja izblede i da se zabrinutost za demokratske vrednosti i poništavanje napora koji su ih izborili više ne postavlja. Težište obrazloženja koje prati ovu potonju odluku sada predstavlja stanovište Suda „da zabrana rada udruženja mora predstavljati nužnu meru demokratskog društva“, u kom kontekstu Sud ukazuje da “ova mera predstavlja poslednji odbrambeni akt demokratskog društva kada delovanje i aktivnosti udruženja i njegovih članova krajnje ozbiljno i intenzivno krše Ustavom zajemčena prava i slobode tako da se njima na nesumnjiv način želi ostvariti nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Stoga je Sud stanovišta da je ovu meru moguće izreći tek kada se pouzdano utvrdi da sve prethodno preduzete mere nadležnih državnih organa nisu sprečile kontinuirano delovanje udruženja i njegovih aktivnosti usmerenih na ostvarivanje Ustavom zabranjenih ciljeva. Iz rečenog sledi zaključak da Sud nije došao, u ovom konkretnom slučaju, do pouzdanog uverenja da se mora pribeći izricanju mere zabrane ovih udruženja, kao nužnog i jedino mogućeg odgovora države u demokratskom društvu.
Kada smo sudija Katarina Manojlović Andrić i ja, ne slažući se sa zabranom rada Udruženja građana „Obraz“, izdvojile mišljenje u odnosu na takvu odluku Ustavnog suda, pošle smo od nesumnjive potrebe da „Sud utvrdi jasne i precizne stavove o spornim ustavnopravnim pitanjima koja se postavljaju prilikom odlučivanja o zabrani rada udruženja“. Ukazujući na potrebu iskazivanja uzdržanosti i opreza prilikom izricanja tako dalekosežne mere kakva je zabrana delovanja udruženja građana, citirale smo i mišljenje koje je izrazio bivši član Venecijanske komisije iz Švedske, H. H. Fogel, u kome se ističe da postoji jasan evropski stav o tome kako se propisi iz oblasti zabrane i raspuštanja političkih stranaka primenjuju u praksi, a on se sastoji u sledećem - „oni se ne primenjuju“. Za slučaj da se nadležni organi opredele za njihovu primenu, takvi propisi se tumače veoma usko, a malobrojni izuzeci samo potvrđuju ovo pravilo.
Čini se da postupanje Ustavnog suda Srbije nakon donošenja ove poslednje Odluke u nizu do sada donetih odluka samo potvrđuje naše svojevrsno upozorenje izneto u Izdvojenom mišljenju u predmetu VIIU-249/2009 da Sud mora uložiti napore kako bi brižljivo gradio pravne stavove o ustavnom ograničenju slobode udruživanja. Tom prilikom izrečena ocena iza koje smo stale sudija Manojlović Andrić i ja da je zabrana rada „Obraza“ izrečena „bez bilo kakvog teorijskog osvrta na uživanje i ograničenje političkih sloboda, bez jasnih načelnih pravnih stavova o spornim ustavnopravnim pitanjima i sa jednostranom argumentacijom“, po mome sudu, može se izreći i u odnosu na ovu novodonetu Odluku, iako je sudski ishod ovoga puta sasvim drugačiji. Upravo ta razlika među sudskim odlukama, koja, po mome viđenju, nije u srazmeri sa postojećim razlikama između zabranjenog udruženja „Otačestveni pokret Obraz“ i udruženja čija je zabrana odbijena, „SRPSKI NARODNI POKRET 1389“ i SNP „NAŠI“, jeste razlog što ovo obrazloženje, na način kako ja razumem ovaj vid delatnosti ustavnog sudstva, ne može biti valjana podrška, razjašnjenje i utemeljenje same Odluke.
S U D I J A
dr Olivera Vučić
Saglašavam se sa Izdvojenim mišljenjem sudije dr Olivere Vučić
S U D I J A
Katarina Manojlović-Andrić