| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 21.10.2010 | Broj: Už-478/2008 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Đorđa Krstića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. oktobra 2010. godine, doneo je
1. Usvaja se ustavna žalba Đorđa Krstića i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za komunalno – građevinske i stambene poslove opštine Voždovac u Beogradu pod brojem 351-318/04 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.
3. Nalaže se Odeljenju za komunalno – građevinske i stambene poslove opštine Voždovac u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak po predlogu podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje postupka okončanog rešenjem tog organa broj 351-318/04 od 4. maja 2004. godine okončao u najkraćem mogućem roku.
1. Đorđe Krstić iz Beograda je 23. aprila 2008. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupku koji se vodi pred Odeljenjem za komunalno – građevinske i stambene poslove opštine Voždovac u Beogradu pod brojem 351-318/04.
U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe 15. decembra 2004. godine podneo prvostepenom organu predlog za ponavljanje postupka okončanog rešenjem tog organa broj 351-318/04 od 4. maja 2004. godine, ali je da je predlog odbačen kao izjavljen od strane neovlašćenog lica; da je protiv navedenog zaključka podnosilac blagovremeno izjavio žalbu drugostepenom organu, koja je rešenjem tog organa broj 351.1-549/2005 od 25. oktobra 2005. godine uvažena, poništen je zaključak prvostepenog organa i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje; da je zakonski rok za postupanje prvostepenog organa iznosio 30 dana, ali da taj organ nije postupio po naloženom zbog čega je podnosilac izjavio žalbu drugostepenom organu 19. decembra 2005. godine, te i urgenciju 23. februara 2006. godine; da je, s obzirom na to da drugostepeni organ ni po ponovljenom traženju nije postupio po žalbi, podnosilac ustavne žalbe podneo 13. decembra 2007. godine tužbu Okružnom sudu u Beogradu, koja je uvažena presudom tog suda U. 305/07 od 13. jula 2007. godine; da je drugostepeni organ, postupajući po presudi Okružnog suda u Beogradu, doneo rešenje broj 731.1-28/2007 od 13. septembra 2007. godine kojim je usvojena žalba podnosioca i naloženo prvostepenom organu da u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, donese u ponovnom postupku odluku po rešenju drugostepenog organa broj 351.1-549/2005 od 25. oktobra 2005. godine; da je donošenjem navedenog rešenja drugostepeni organ učinio bitne povrede odredaba Zakona o opštem upravnom postupku, iz razloga što nije sam rešio o zahtevu podnosioca, već je ponovno naložio prvostepenom organu ono što je već bilo naloženo rešenjem od 25. oktobra 2005. godine; da je, zbog prethodno navedenog, podnosilac ustane žalbe 7. decembra 2007. godine podneo tužbu nadležnom sudu protiv drugostepenog rešenja, ali da je tužba presudom Okružnog suda U. 2687/07 od 22. februara 2008. godine odbijena kao neosnovana. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji njegovu ustavnu žalbu i utvrdi da mu je postupanjem upravnih organa i Okružnog suda u Beogradu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, te da utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete i naloži okončanje predmetnog postupka.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor prvostepenog upravnog organa i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnosilac ustavne žalbe je 17. decembra 2004. godine podneo Odeljenju za komunalno – građevinske i stambene poslove opštine Voždovac u Beogradu predlog za ponavljanje postupka okončanog rešenjem tog organa broj 351-318/04 od 4. maja 2004. godine, ali je ovaj predlog odbačen zaključkom prvostepenog organa broj 351-318/04 od 27. maja 2005. godine, kao izjavljen od strane neovlašćenog lica.
Protiv navedenog zaključka podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu, koja je uvažena rešenjem Sekretarijata za imovinsko – pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda, Sektor za upravno – pravne poslove, Odeljenje za upravno – pravne poslove broj 351.1-549/2005 od 25. oktobra 2005. godine, poništen je zaključak prvostepenog organa i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.
Podnosilac ustavne žalbe je, imajući u vidu da prvostepeni organ nije doneo novu odluku u ponovnom postupku, podneo drugostepenom organu 19. decembra 2005. godine žalbu, a 23. februara 2006. godine i urgenciju zbog neodlučivanja drugostepenog organa o podnetoj žalbi, a potom i tužbu Okružnom sudu u Beogradu 13. februara 2007. godine.
Okružni sud u Beogradu je 21. februara 2007. godine dostavio tužbu tuženom organu na odgovor, te je drugostepeni organ obavestio sud da je o žalbi tužioca odlučeno rešenjem broj 351.1-134/2006 od 16. marta 2006. godine. Okružni sud u Beogradu je rešenjem U. 305/07 od 15. aprila 2007. godine pozvao tužioca da se izjasni da li je zadovoljan naknadno donetim rešenjem Sekretarijata za imovinsko – pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda broj 351.1-134/2006 od 16. marta 2006. godine, odnosno da li ostaje pri podnetoj tužbi i u kom obimu, i da li tužbu proširuje i na novi akt.
Podnosilac ustavne žalbe je, postupajući po rešenju suda, svojim podneskom od 4. maja 2007. godine obavestio sud da mu navedeno drugostepeno rešenje nije dostavljeno.
Okružni sud u Beogradu je doneo presudu U. 305/07 od 13. jula 2007. godine kojim je tužba uvažena i naloženo drugostepenom organu da u roku od 15 dana od dana prijema ove presude odluči o žalbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenoj 19. decembra 2005. godine.
Sekretarijat za imovinsko – pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda, Sektor za upravno – pravne poslove, Odeljenje za upravno – pravne poslove je 13. septembra 2007. godine doneo rešenje 731.1-28/2007 kojim je usvojena žalba podnosioca i naloženo prvostepenom organu da u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, donese u ponovnom postupku odluku po rešenju drugostepenog organa broj 351.1-549/2005 od 25. oktobra 2005. godine.
Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac je podneo tužbu nadležnom sudu, o kojoj je i odlučeno presudom Okružnog suda u Beogradu U. 2687/07 od 22. februara 2008. godine, kojom je tužba odbijena kao neosnovana. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno da je drugostepeni organ postupio po presudi tog suda U. 305/07 od 13. jula 2007. godine i doneo rešenje kojim je žalba podnosioca usvojena i naloženo prvostepenom organu da donese u ponovnom postupku odluku po rešenju drugostepenog organa broj 351.1-549/2005 od 25. oktobra 2005. godine, te da tužilac može u ponovnom postupku ostvarivati svoja prava i pravne interese.
4. Odredbama Ustava na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. st. 1. i 2.).
Odredbama člana 208. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01) propisano je: da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), da je organ dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, kao i da u ostalim slučajevima, kada se postupak pokreće po zahtevu stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (stav 1.); da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, kao i da ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuju upravni sporovi (stav 2.).
Odredbom člana 232. stav 1. istog Zakona propisano je da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa; da ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar.
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.
Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak otpočeo 17. decembra 2004. godine, podnošenjem prvostepenom organu uprave predloga podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje postupka okončanog rešenjem tog organa broj 351-318/04 od 4. maja 2004. godine i da postupak nije okončan do dana podnošenja ustavne žalbe.
Trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roku, ali prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno Ustavom zajemčeno pravo iz člana 32. stav 1. Ustava, moraju se imati u vidu sledeće činjenice i okolnosti:
Podnosilac ustavne žalbe je 17. decembra 2004. godine podneo prvostepenom upravnom organu predlog za ponavljanje postupka okončanog rešenjem tog organa, te je obaveza prvostepenog organa bila da utvrdi da li ispunjeni zakonom propisani uslovi da se dozvoli ponavljanje postupka.
Prvostepeni upravni organ je zaključkom broj 351-318/04 od 27. maja 2005. godine, odbacio predlog podnosioca za ponavljanje postupka kao izjavljen od strane neovlašćenog lica, odnosno o predlogu za ponavljanje postupka je odlučio u roku od pet meseci od dana podnošenja predloga, što nije bilo u saglasnosti sa rokovima utvrđenim navedenom odredbom člana 208. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku. Pored toga, nakon što je navedeni zaključak poništen rešenjem drugostepenog organa broj 351.1-549/2005 od 25. oktobra 2005. godine i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje, iz razloga što u prvostepenom postupku odlučne činjenice nisu bile potpuno utvrđene, kao i što je dispozitiv bio u protivrečnosti sa obrazloženjem, donete su još dve drugostepene odluke upravnog organa i dve presude nadležnog suda u upravnom sporu, kojima je, u osnovi, na isti način odlučeno i naloženo prvostepenom organu da postupi po primedbama iz rešenja drugostepenog organa iz oktobra 2005. godine, a da prvostepeni organ nije postupio po naloženom. Takođe, imajući u vidu da prvostepeni organ nije postupio po naloženom iz rešenja drugostepenog organa od 25. oktobra 2005. godine, te da mu je drugostepeni organ svojim rešenjem od 13. septembra 2007. godine ponovo naložio da postupi po rešenju od 25. oktobra 2005. godine, drugostepeni organ je, saglasno članu 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, mogao sam dopuniti postupak i otkloniti nedostatke iz postupka koji je vođen pred prvostepenim organom, te sam rešiti predmetnu upravnu stvar. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je podnosilac ustavne žalbe iskoristio sva pravna sredstva propisana odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima u cilju ubrzanja postupka. Naime, podnosilac ustavne žalbe je zbog nepostupanja prvostepenog organa po naloženom u rešenju drugostepenog organa iz oktobra 2005. godine, podneo najpre žalbu zbog ćutanja administracije, zatim i urgenciju drugostepenom organu da postupi po žalbi u daljem roku od sedam dana, a onda i tužbu nadležnom sudu zbog neodlučivanja drugostepenog organa po žalbi.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, iz razloga što je postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao skoro četiri godine, kao i da još nije okončan.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio.
S obzirom na to da postupak povodom koga je podneta ustavna žalba nije okončan i da je zato podnosilac ustavne žalbe postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete i nalaganjem nadležnom upravnom organu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak po predlogu podnosioca ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.
Imajući u vidu da postupak po predlogu podnosioca ustavne žalbe još uvek nije okončan, Ustavni sud smatra da je zahtev podnosioca ustavne žalbe za utvrđivanje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava preuranjen, te je u odnosu na isticanje povrede ovog prava ustavnu žalbu odbio.
6. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA