| Osnov: | Krivični zakon Republike Srbije Zakon o krivičnom postupku | ||
| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni vojni sud | Datum: 11.01.1998 | Broj: vKr.23/95 |
| Abstrakt: | |||
Osnovano se žalbom vojnog tužioca ističe da je prvostepeni sud u osnovi pogrešio kada je našao da krivično delo iz člana 206. stav 3. KZ Republike Srbije ne može učiniti svedok koji daje lažan iskaz na zapisnik o saslušanju pred istražnim sudijom, koji po zahtevu ovlašćenog tužioca, osnovom člana 155. ZKP, preduzima pojedine istražne radnje.
Pre svega, ovde treba imati u vidu šta je zaštitni objekat krivičnog dela iz člana 206. stav 3. KZ Republike Srbije i koja je svrha preduzimanja pojedinih istražnih radnji.
Zaštitni objekt navedenog krivičnog dela, kao i ostalih krivičnih dela protiv pravosuđa je pravilan tok rada pravosudnih organa i obezbeđenje donošenja pravilnih odluka tih organa.
Svrha preduzimanja pojedinih istražnih radnji je obezbeđenje dokaza, koji bi mogli korisno poslužiti za dalje vođenje krivičnog postupka, ako učinilac krivičnog dela bude okrivljen.
Kada se uzme u obzir zaštitni objekt predmetnog krivičnog dela i svrha preduzimanja pojedinih istražnih radnji, tada se dolazi do zaključka da svedok može učiniti krivično delo iz člana 206. stav 3. KZ Republike Srbije, i prilikom davanja iskaza u postupku preduzimanja pojedinih istražnih radnji.
Pri ovome treba imati u vidu da zapisnik o saslušanju svedoka, ako je svedok propisno upozoren u smislu odredbi člana 229. i 231. ZKP, predstavlja dokaz na osnovu koga prvostepeni organi donose odgovarajuću odluku.
Ako je taj iskaz lažan, to ne znači ništa drugo, osim da se na taj način onemogućavaju pravosudni organi da u krivičnom postupku utvrde materijalnu istinu.
Svedoci koji istražni sudija saslušava u procesu preduzimanja pojedinih istražnih radnji ne razlikuju se u bilo čemu od svedoka koji se saslušavaju nakon donošenja rešenja o sprovođenju istrage (kada je učinilac krivičnog dela poznat). To znači da i ove svedoke istražni sudija, pre saslušanja, upozorava da davanje lažnog iskaza predstavlja krivičnog delo.
Na ovaj način se zapravo dolazi do zaključka da se pojam "krivični postupak" iz odredbe člana 206. stav 3. KZ Republike Srbije odnosi i na iskaz svedoka koji je dat u postupku preduzimanja pojedinih ili određenih istražnih radnji.
Zbog toga je pravno shvatanje, koje je u pobijanom rešenju, izneo prvostepeni sud u očitoj suprotnosti i sa prirodom krivičnog dela davanja lažnog iskaza, kao i sa procesnim odredbama iz člana 155. i 156. ZKP. Vrhovni vojni sud, vKr.23/95 od 21.04.1995
| Deskriptori: | Davanje lažnog iskaza - Lažno svedočenje KZS206 Davanje lažnog iskaza - Lažno svedočenje ZKP155 Pojedine istražne radnje; Nepoznat učinilac krivičnog dela; ZKP229 Svedok nije dužan da odgovara na pojedina pitanja; Pravo da ne svedoči |