| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 23.06.2011 | Broj: Už-1244/2008 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Osifora Kuburovića iz Priboja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo je
1. Usvaja se ustavna žalba Osifora Kuburovića i utvrđuje da je presudom Okružnog suda u Užicu U. 13/08 od 3. oktobra 2008. godine, povređeno izborno pravo podnosioca ustavne žalbe zajemčeno odredbama člana 52. Ustava Republike Srbije.
2. Nalaže se Upravnom sudu da u roku od 30 dana od dana dostavljanja ove odluke izmeni osporeni pojedinačni akt iz tačke 1.
1. Osifor Kuburović iz Priboja je 29. oktobra 2008. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Užicu U. 13/08 od 3. oktobra 2008. godine, zbog povrede izbornog prava zajemčenog odredbama člana 52. Ustava Republike Srbije. Predložio je, između ostalog, da Ustavni sud poništi osporeni pojedinačni akt.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i odgovor Skupštine opštine Priboj od 7. marta 2011. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:
Ovlašćeno lice Srpske radikalne stranke je 22. septembra 2008. godine podnelo Skupštini opštine Priboj ostavku podnosioca ustavne žalbe sa ovlašćenjem za podnošenje ostavke i ugovorom o poveravanju mandata. Imajući u vidu da Skupština opštine Priboj na sednici održanoj 29. septembra 2008. godine nije donela odluku o prestanku njegovog mandata, ovlašćeno lice Srpske radikalne stranke je podnelo žalbu nadležnom sudu kojom je traženo da sud utvrdi prestanak mandata navedenog odbornika.
Okružni sud u Užicu je osporenom presudom U. 13/08 od 3. oktobra 2008. godine, uvažio žalbu Srpske radikalne stranke i utvrdio prestanak mandata odbornika Skupštine opštine Priboj, Osifora Kuburovića, ovde podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno: da je uvidom u priloženi ugovor o regulisanju međusobnih odnosa između podnosioca izborne liste i kandidata za odbornika u Skupštini opštine Priboj, overen od strane suda, a u svemu zaključen u skladu sa odredbama člana 47. Zakona o lokalnim izborima, utvrđeno da je u ovom ugovoru navedeno lice svoj mandat odbornika u Skupštini opštine Priboj stavilo na raspolaganje podnosiocu izborne liste, da je na podnosioca izborne liste prenelo pravo da u njegovo ime podnese ostavku na funkciju odbornika i da samostalno odluči da li će i kada podneti ostavku i da njegovu ostavku preda predsedniku Skupštine opštine Priboj; da je ostavka predata 22. septembra 2008. godine pisarnici Skupštine opštine Priboj od strane ovlašćenog lica, ali da Skupština opštine Priboj o podnetoj ostavci nije odlučila na sednici koja je održana posle podnošenja ove ostavke, iz kog razloga je sud našao da su ispunjeni uslovi iz člana 47. Zakona o lokalnim izborima, te da je žalba Srpske radikalne stranke osnovana.
4. Odredbama člana 52. Ustava, na čiju se povredu pozvao podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i bude biran (stav 1.); da je izborno pravo opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično (stav 2.); da izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom (stav 3.).
Odredbama člana 61. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je: da svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je Odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta (stav 1.); da se predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je Odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, može podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije", ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine (stav 2.).
5. Ustavni sud je na sednici održanoj 21. aprila 2010. godine doneo Odluku IUz - 52/2008, kojom je, između ostalog, utvrđeno da odredbe člana 47. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS", broj 129/07) nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Odredbama člana 47. Zakona o lokalnim izborima bio je uređen institut ugovora između kandidata za odbornika, odnosno odbornika i podnosioca izborne liste, kojim se moglo predvideti pravo podnosioca izborne liste da u ime odbornika podnese ostavku na funkciju odbornika u skupštini jedinice lokalne samouprave i na osnovu koga je podnosilac izborne liste mogao da slobodno raspolaže mandatom odbornika, a uređen je bio i institut blanko ostavke.
Ustavni sud je ocenio da se navedenim odredbama Zakona, na osnovu kojih podnosilac izborne liste može, raspolažući mandatom odbornika, odlučivati i o dužini trajanja mandata odbornika, odnosno o prestanku mandata odbornika, ograničava ostvareno pravo građanina da bude biran, zajemčeno odredbama člana 52. Ustava. Naime, pravo građanina da bude biran utvrđeno Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima, prema shvatanju Ustavnog suda, podrazumeva i pravo na zadržavanje i nesmetano uživanje odborničkog mandata u periodu na koji je odbornik izabran i garantovanu zaštitu od samovoljnog oduzimanja, odnosno prestanka mandata stečenog na izborima. S obzirom na to da se davanjem ovlašćenja podnosiocu izborne liste da slobodno raspolaže mandatom odbornika, faktički daje ovlašćenje da arbitrerno odlučuje o prestanku odborničkog mandata, Ustavni sud je utvrdio da osporene odredbe Zakona nisu u saglasnosti sa navedenim odredbama Ustava.
Pored toga, institut "blanko ostavke" iz člana 47. Zakona, na osnovu koga podnosilac "blanko ostavke" prenosi ovlašćenje za podnošenje ostavke na podnosioca izborne liste, a podnosilac izborne liste samostalno odlučuje o tome da li će i kada će realizovati ovlašćenje da u ime odbornika podnese ostavku, prema oceni Ustavnog suda, nije u skladu sa osnovnim pravnim principom da izjava volje o ostavci treba da odgovara stvarnoj volji nosioca javne funkcije, niti ustavnom određenju da javna funkcija može prestati na lični zahtev nosioca javne funkcije. Ustavni sud smatra da funkcija odbornika, kao i druga javna funkcija, može uvek prestati voljom njenog nosioca, ali ta volja mora da odgovara stvarnoj volji odbornika u trenutku podnošenja ostavke i da bude slobodno izražena. U situaciji kada stavljanje na raspolaganje tzv. blanko ostavke može predstavljati uslov da neko bude kandidovan za odbornika i kada podnosilac izborne liste samostalno odlučuje o tome da li će i kada će aktivirati unapred potpisanu blanko ostavku, Ustavni sud je našao da takva ostavka ne predstavlja čin slobodne volje odbornika.
6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je osporena presuda doneta na osnovu odredbe člana 49. stav 2, a u vezi odredaba člana 47. Zakona o lokalnim izborima, kojima je bio uređen institut ugovora između kandidata za odbornika, odnosno odbornika i podnosioca izborne liste, a kojim se moglo predvideti pravo podnosioca izborne liste da u ime odbornika podnese ostavku na funkciju odbornika u skupštini jedinice lokalne samouprave i na osnovu koga je podnosilac izborne liste imao pravo da slobodno raspolaže mandatom odbornika. Naime, Okružni sud u Užicu je, odlučujući o žalbi izjavljenoj zbog nedonošenja odluke Skupštine opštine Priboj o prestanku mandata odbornika, ovde podnosioca ustavne žalbe, doneo osporenu presudu kojom je utvrdio prestanak njegovog mandata, sa obrazloženjem da je podnosilac ustavne žalbe zaključenjem ugovora o regulisanju međusobnih odnosa sa podnosiocem izborne liste, preneo na podnosioca izborne liste i pravo da slobodno raspolaže njegovim mandatom odbornika i da samostalno odluči da li će realizovati dobijena ovlašćenja i odredi vreme kada će to učiniti, pa imajući u vidu činjenicu da je ugovor zaključen u skladu sa odredbama člana 47. Zakona o lokalnim izborima, da on proizvodi pravno dejstvo i da podnosilac izborne liste podnošenjem ostavke u ime odbornika, ovde podnosioca ustavne žalbe, ostvaruje svoje pravo iz ugovora.
Međutim, Ustavni sud ocenjuje da je osporeni pojedinačni akt donet u skladu sa tada važećim odredbama Zakona o lokalnim izborima, ali da je ovim aktom povređeno pasivno izborno pravo podnosioca ustavne žalbe zajemčeno odredbama člana 52. Ustava. Činjenica da su sudovi ili drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja postupali i donosili odluke koje su bile u skladu sa tada važećim zakonom, ne znači da tim odlukama nisu mogla biti povređena ustavna prava onih lica o čijim pravima, obavezama ili na zakonu zasnovanom interesu je odlučivano. Naime, uređivanjem instituta ugovora koji za predmet ima raspolaganje odborničkim mandatom, zakonodavac je na posredan način izmenio Ustavom opredeljenu prirodu predstavničkog mandata i faktički uveo prikriveni imperativni mandat odbornika, ali ne u odnosu na one koje po Ustavu odbornik predstavlja – koji su ga izabrali i koji su mu poverili mandat, već u odnosu na političku stranku, odnosno drugog ovlašćenog predlagača na čijoj je listi kandidovan za odbornika. Ovo je za posledicu imalo da je ne samo podnosiocu ustavne žalbe, nego i velikom broju drugih lica povređeno pasivno izborno pravo, odnosno pravo da nesmetano uživaju odbornički mandat u periodu na koji su izabrani.
Po oceni Ustavnog suda, sama činjenica da stavljanje na raspolaganje tzv. blanko ostavke može predstavljati uslov da neko bude kandidovan za odbornika, dovodi do zaključka da to nije čin slobodne volje odbornika. Dalje, polazeći od toga da je podnosiocu ustavne žalbe, u suštini, mandat prestao na osnovu odluke podnosioca izborne liste da realizuje svoje pravo iz ugovora, to proizlazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pasivno izborno pravo, koje, pored toga što podrazumeva pravo svakog da bude biran, podrazumeva i pravo svakog da zadrži i nesmetano uživa odbornički mandat u periodu na koji je izabran i garantuje mu i zaštitu od samovoljnog oduzimanja, odnosno prestanka mandata stečenog na izborima.
Iz navedenih razloga, Ustavni sud je na sednici održanoj 21. aprila 2010. godine i doneo Odluku IUz - 52/2008, kojom je, između ostalog, utvrđeno da odredbe člana 47. Zakona o lokalnim izborima nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima, na koji način je odredbe Zakona na osnovu kojih je donet osporeni pojedinačni akt uklonio iz pravnog poretka. Međutim, zaštita ustavnog prava podnosioca ustavne žalbe ne može se uskratiti samo zbog toga što su odredbe Zakona za koje je utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom prestale da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije". Ovo stoga što navedena Odluka Ustavnog suda, upravo suprotno, ukazuje na osnovanost tvrdnje podnosioca ustavne žalbe o povredi njegovog Ustavom zajemčenog prava osporenim pojedinačnim aktom. U slučaju da podnosilac nije ustavnom žalbom osporio akt o prestanku odborničkog mandata, imao bi pravo da, saglasno odredbama člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta.
7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, i utvrdio da je osporenom presudom podnosiocu ustavne žalbe povređeno izborno pravo iz člana 52. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za otklanjanje štetnih posledica prouzrokovanih povredom njegovog Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju posledice učinjene povrede takve prirode da ih treba otkloniti na način kojim se otklanjaju posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima, a to je izmena konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta. Stoga je Upravnom sudu, kao nadležnom organu, naloženo da u roku od 30 dana od dana dostavljanja ove odluke, izmeni osporeni pojedinačni akt kojim je utvrđen prestanak mandata podnosioca ustavne žalbe, a u skladu sa stavovima Ustavnog suda izraženim u ovoj odluci. S obzirom na navedeno, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno je kao u tački 2. izreke.
8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević