| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Srbija: Viši privredni sud | Datum: 07.01.2001 | Broj: Pž.5281/01 |
| Abstrakt: | |||
Ovlašćenje stečajnog i likvidacionog upravnika (član 60. st. 1. ZPPSL Nije sporno pravo osnivača da može u smislu člana 154. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji podneti predlog za likvidaciju osnovanog preduzeća sa razloga predviđenih u članu 100. Zakona o preduzećima, s tim što ovlašćeni organ mora prethodno doneti odluku o prestanku preduzeća likvidacijom.
Ukoliko je nad osnivačem otvoren postupak stečaja i likvidacije odluku o prestanku osnovanog preduzeća donosi stečajni odnosno likvidacioni upravnik na koga su u smislu člana 92. prešle funkcije poslovodnog organa i organa upravljanja.
Međutim, ovlašćenja stečajnog odnosno likvidacionog upravnika u vezi ovoga nisu istovetna sa ovlašćenjima organa upravljanja preduzeća.
Dok organi upravljanja preduzećem odluku o prestanku preduzeća stečajem ili likvidacijom mogu doneti bez ikakvih ograničenja, stečajni odnosno likvidacioni upravnik vezan je ograničenjem iz člana 60. stav 1. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji.
Prema ovom članu stečajni odnosno likvidacioni upravnik vrši prava i dužnosti organa upravljanja dužnika shodno potrebama stečajnog postupka, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
To znači da stečajni odnosno likvidacioni upravnik može doneti odluku o stečaju i likvidaciji osnovanog preduzeća samo ako je to u interesu bržeg i kvalitetnijeg okončanja ovih postupaka odnosno ako bi imovina osnovanog preduzela imala značaja za namirenje poverilaca ili ako bi postojao neki drugi razlog zbog čega bi likvidacija osnovanog preduzeća odgovarala potrebama likvidacionog odnosno stečajnog postupka.
O ovome likvidacioni upravnik mora voditi računa prilikom donošenja odluke.
O tome mora voditi računa i likvidaciono veće prilikom odlučivanja o predlogu za otvaranje postupka likvidacije, pošto bi se moglo raditi i o eventualnom prekoračenju ovlašćenja likvidacionog upravnika.
U konkretnom slučaju prvostepeni sud nije utvrđivao da li likvidacija JF" odgovara potrebama likvidacionog postupka nad JIK bankom, pa je prvostepena odluka zasnovana na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, što je moglo dovesti do pogrešne primene materijalnog prava.
Zbog toga je Viši privredni sud pobijano rešenje ukinuo u smislu člana 370. Zakona o parničnom postupku.