| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 09.09.2010 | Broj: Už-2692/2010 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Toplice Milenkovića, Vujice Blagojevića, Toplice Popovića, Borislava Milosavljevića, Ivana Stamatovića, Radomira Petkovića, Dragiše Jevtića, Slavoljuba Radojkovića, Jasmine Radojković, Ivanke Lazarević, Zorana Avramovića, Stanislava Avramovića, Radomira Trifunovića, Dušana Milosavljevića, Živorada Milosavljevića, Miodraga Pavlovića, Radomira Živkovića, Novice Tomića, Jovice Tomića, Čedomira Jovanovića, Radivoja Tinića, Milančeta Markovića, Zorana Todorovića, Saše Mihajlovića, Dobrile Đorđević, Stevana Stanojevića, Živojina Milosavljevića, Milice Đorđević, Miodraga Đorđevića, Novice Adamovića, Tomice Gajića, Živote Mihajlovića, Momčila Miletića, Zorana Vukićevića, Verice Bogdanović, Novice Ostojića, Saše Ostojića, Gvozdene Ostojić, Toplice Jovanovića, Smilje Milojković, Milutina Perića, Mladena Ivanovića, Dejana Milosavljevića, Zorana Milosavljevića, Drene Lazić, Vitomira Markovića, Milosava Mijalkovića, Dragoslava Krstića, Srboslava Jovanovića, Marijane Đokić, Đoke Đokića, Milorada Stanojevića, Gorana Vukašinovića, Isidora Savića, Ljilje Rakić, Nebojše Marjanovića, Radinke Stajić, Marije Vučković, Saše Srećkovića i Radeta Radovanovića, svih iz Paraćina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. septembra 2010. godine, doneo je
Odbacuje se ustavna žalba podnosilaca Toplice Milenkovića, Vujice Blagojevića, Toplice Popovića, Borislava Milosavljevića, Ivana Stamatovića, Radomira Petkovića, Dragiše Jevtića, Slavoljuba Radojkovića, Jasmine Radojković, Ivanke Lazarević, Zorana Avramovića, Stanislava Avramovića, Radomira Trifunovića, Dušana Milosavljevića, Živorada Milosavljevića, Miodraga Pavlovića, Radomira Živkovića, Novice Tomića, Jovice Tomića, Čedomira Jovanovića, Radivoja Tinića, Milančeta Markovića, Zorana Todorovića, Saše Mihajlovića, Dobrile Đorđević, Stevana Stanojevića, Živojina Milosavljevića, Milice Đorđević, Miodraga Đorđevića, Novice Adamovića, Tomice Gajića, Živote Mihajlovića, Momčila Miletića, Zorana Vukićevića, Verice Bogdanović, Novice Ostojića, Saše Ostojića, Gvozdene Ostojić, Toplice Jovanovića, Smilje Milojković, Milutina Perića, Mladena Ivanovića, Dejana Milosavljevića, Zorana Milosavljevića, Drene Lazić, Vitomira Markovića, Milosava Mijalkovića, Milorada Stanojevića, Dragoslava Krstića, Srboslava Jovanovića, Marijane Đokić, Đoke Đokića, Gorana Vukašinovića, Isidora Savića, Ljilje Rakić, Nebojše Marjanovića, Radinke Stajić, Marije Vučković, Saše Srećkovića i Radeta Radovanovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Paraćinu P. 1783/04 od 14. juna 2005. godine, presude Okružnog suda u Jagodini Gž1. 899/06 od 27. oktobra 2006. godine, rešenja Opštinskog suda u Paraćinu P. 1873/04 od 1. februara 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž1. 256/07 od 26. oktobra 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 179/09 od 12. februara 2009. godine.
1. Toplica Milenković i drugi podnosioci ustavne žalbe navedeni u uvodu, svi iz Paraćina, preko punomoćnika Štefanije Pacek, advokata iz Beočina, podneli su Ustavnom sudu 3. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Paraćinu P. 1783/04 od 14. juna 2005. godine, presude Okružnog suda u Jagodini Gž1. 899/06 od 27. oktobra 2006. godine, rešenja Opštinskog suda u Paraćinu P. 1873/04 od 1. februara 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž1. 256/07 od 26. oktobra 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 179/09 od 12. februara 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, prava na imovinu iz člana 58. Ustava, kao i slobode udruživanja iz člana 55. Ustava. Podnosioci ustavne žalbe su se istovremeno pozvali i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, prava na delotvorni pravni lek iz člana 13. Evropske konvencije, prava na imovinu iz člana 1. Protokola 1 uz navedenu Konvenciju, kao i slobode okupljanja i udruživanja iz člana 11. Evropske konvencije.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je u stavu 2. navedenog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Odredba člana 84. stav 1. istog zakona Zakona propisuje da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Paraćinu osporenom presudom P. 1783/04 od 14. juna 2005. godine, u stavu prvom izreke odbio tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, za isplatu označenih novčanih iznosa na ime razlike između 36 bruto zarada svakog od tužilaca za mesec novembar 2002. godine i iznosa koji im je isplaćen, dok je u stavu drugom izreke odbačena tužba tužilaca bliže označenih u ovom stavu izreke.
Okružni sud u Jagodini je osporenom presudom Gž1. 899/06 od 27. novembra 2006. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosilaca i potvrdio prvostepenu presudu.
Nezadovoljni ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka, tužioci - ovde podnosioci ustavne žalbe podneli su reviziju, koja je odbačena osporenim rešenjem Opštinskog suda u Paraćinu P. 1873/04 od 1. februara 2007. godine, a koje je potvrđeno osporenim rešenjem Okružnog suda u Jagodini Gž1. 256/07 od 26. oktobra 2007. godine.
Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Rev. II 179/09 od 12. februara 2009. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužilaca - ovde podnosilaca ustavne žalbe i potvrdio osporeno drugostepeno rešenje.
Iz novoda ustavne žalbe proizlazi da je punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe u parničnom postupku osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije primio 1. juna 2009. godine.
4. Ustavni sud ukazuje na to da je zaštita Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te sledi da se ustavnom žalbom mogu osporavati samo akti doneti posle stupanja na snagu Ustava.
S obzirom na to da se podnetom ustavnom žalbom osporavaju, pored ostalog, presuda Opštinskog suda u Paraćinu P. 1783/04 od 14. juna 2005. godine i presuda Okružnog suda u Jagodini Gž1. 899/06 od 27. oktobra 2006. godine, dakle akti koji su doneti pre stupanja na snagu Ustava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za postupanje po njoj.
5. Imajući u vidu da je punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 179/09 od 12. februara 2009. godine, kao poslednju sudsku odluku u postupku po reviziji, primio 1. juna 2009. godine, a da je ustavna žalba podneta 3. juna 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena u delu kojim su osporena rešenja doneta povodom izjavljivanja revizije, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud odbacio ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Paraćinu P. 1873/04 od 1. februara 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž1. 256/07 od 26. oktobra 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 179/09 od 12. februara 2009. godine, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.
Ustavni sud ukazuje da je u trenutku donošenja osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 179/09 od 12. februara 2009. godine postupao i odlučivao po ustavnim žalbama, a to pravno sredstvo je ustanovljeno Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu još 8. novembra 2006. godine. S tim u vezi, Sud konstatuje da je svoje pravo obraćanja Ustavnom sudu podnošenjem ustavne žalbe u periodu od proglašenja Ustava do sada iskoristilo više hiljada građana, koji su je izjavili na način i u roku propisanom Zakonom o Ustavnom sudu.
Ustavni sud ističe da na drugačije rešenje u ovom predmetu ne utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom poziva na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle, dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, onda se blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan prijema osporenog pojedinačnog akta, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog ljudskog ili manjinskog prava.
7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić