| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Srbija: Viši privredni sud | Datum: 03.06.2003 | Broj: Pž.3361/01 |
| Abstrakt: | |||
Po prijemu tužbe tuženi je podneo protivtužbu, koja je tužiocu uručena na ročištu dana 5.12.2000. godine, na kom ročištu je sud doneo rešenje koje ima smisao spajanja parnica po tužbi i protivtužbi, te da je na istom ročištu tuženi priznao tužbeni zahtev, tako da je o zahtevu tužbe istog dana doneta delimična presuda na osnovu priznanja.
Nakon toga, tužilac je podneskom od 18.12.2000. god. preinačio tužbu isticanjem novog zahteva za naplatu iznosa od 2.662 dinara, a sud je doneo pobijano rešenje, sa obrazloženjem da se tužba nije mogla preinačiti nakon zaključenja glavne rasprave po tužbi.
Pravilno je prvostepeni sud primenio odredbu člana 190. stav 1. ZPP kada je doneo pobijano rešenje, a prema kojoj odredbi tužilac može preinačiti tužbu do zaključenja glavne rasprave, dakle ne i nakon toga.
Protivtužbom se zasniva samostalna parnica, koju sud može, a ne mora spojiti s parnicom po tužbi, a jednom spojene parnice može i razdvojiti (član 313. ZPP) . Spajanje parnica znači zajedničko raspravljanje, ali i tada svaka spojena parnica zadržava svoju samostalnost, a ne nastaje jedna parnica.
Parnica po tužbi se može okončati iako nije okončana parnica po protivtužbi (član 329. stav 2. ZPP) . U konkretnom slučaju u parnici po tužbi glavna rasprava je zaključena dana 5.12.2000. godine kada je po tužbi doneta presuda koja je pravnosnažna, tako da prema odredbi člana 190. stav 1. ZPP-a preinačenje tužbe više nije moguće, bez obzira što u parnici po protivtužbi glavna rasprava nije zaključena.
Nisu od značaja žalbeni navodi koji se odnose na celishodnost preinačenja, jer se to pitanje i ne postavlja.
Nisu osnovani ni žalbeni navodi koji se odnose na izreku pobijanog rešenja ("Odbacuje se predlog da se dozvoli preinačenje tužbe") . Zakonski izrazi iz člana 190. ZPP jesu dozvola i usvajanje preinačenja, ali smisao pobijanog rešenja, pa i izreka sama za sebe, je do te mere jasna da se ne može govori ti o povredi postupka uopšte, a naročito ne o povredi koja bi mogla biti od uticaja na pravilnost odluke, u smislu člana 354. stav 1. ZPP.
Odnos tužbe i protivtužbe (čl. 329. st. 2. ZPP)